Milošin

Milošin je hromska vrsta minerala halojzita pronađena na Rudnjaku u Srbiji. To je mineral sivoplave boje koji ovlažen postaje zelenoplav.

Sastav milošina

jedinjenje	formula	procentni udeo (%)
silicijum-dioksid	SiO2	46,37
aluminijum(III)-oksid	Al2O3	30,18
hrom(III)-oksid	Cr2O3	9,75
gvožđe(III)-oksid	Fe2O3	0,91
magnezijum-oksid	MgO	trag
kalijum-oksid	K2O	trag
voda	H2O	13,76

Istorijat

Milošin je pronašao baron Herder na Rudnjaku 1835. godine. U Srbiju je došao na poziv kneza Miloša kako bi proučio rudno bogatstvo, pa je novopronađeni mineral nazvao milošin u kneževu čast (1839). Prvi ga je proučio Brajthaupt 1838. godine i proglasio ga novom vrstom minerala. Međutim, on ga je analizirao samo kvalitativno, dok su ga kvantitativno analizirali S. Kersten, M. Blagojević, a takođe i Marko Leko, čiji je to bio prvi naučni rad. Te analize su se međusobno veoma razlikovale. Sima Lozanić je 1884. godine izvršio analizu milošina i tada je utvrdio da se radi o smeši dva minerala; zbog toga sve prethodne analize nisu bile validne. Zeleni mineral u toj smeši je Lozanić nazvao aleksandrolit u čast kralja Aleksandra, a plavom je zadržao ime milošin. Tako je Lozanić odredio formulu ovog minerala, koju je kasnije Sava Urošević pisao kao: (H₄Al₂Si₂O₉)•H₄Cr₂Si₂O₉. Milošin je ponovo bio predmet proučavanja 1942. i 1949. kada je urađena diferencijalno-termička analiza i 1953, kada je urađena rendgenska i termogravimetrijska analiza i tada je milošin redefinisan kao hromni halojzit. Z. Maksimović je 1957. godine potvrdio da je Lozanić bio u pravu kada je 1984. pronašao da su milošin i aleksandrolit nastali raspadanjem avalita, pri čemu se izdvajaju alkalije i deo silicijum-dioksida.

Vidi još

• Spisak minerala