Mihail Ščepkin
Mihail Ščepkin | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 6. novembar 1788. |
| Mesto rođenja | Krasnoje, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 11. avgust 1863. (74 god.) |
| Mesto smrti | Jalta, Ruska Imperija |
Mihail Semjonovič Ščepkin ( rus. Михаи́л Семёнович Ще́пкин; selo Krasnoe, Obojanski okrug, Kurska gubernija, 17. novembar 1788 — 11. avgust 1863) bio je najpoznatiji glumac Ruske imperije 19. veka.
Smatra se „ocem“ realističke glume u Rusiji i, zahvaljujući uticaju svoje učenice Glikerije Fedotove, ima veliki uticaj na razvoj „sistema“ Konstantina Stanislavskog (koji je rođen kada je Ščepkin umro).[1] Ščepkinov značaj za ruski teatar je uporediv sa značajem Dejvida Garika za engleski teatar.[2]
On je pravio razliku između dve vrste glumaca, od kojih su oba posvećena umetnosti glume: (1) oni koji su razvili umetnost pretvaranja na osnovu inteligencije i razuma; (2) oni koji glume na osnovu „plamteće duše, nebeske iskre“ izražavaju osećanja koja je glumac zaista doživeo u izvođenju i delu. Ščepkin je smatrao da je efekat drugog pristupa bolji. [3] Bio je protiv principa koje je izneo francuski dramaturg i filozof Deni Didro u svom Paradoksu glumca (objavljenom posthumno 1830), koji je zastupao stanoviše suprotno Ščepkinovom.[4]
Život[uredi | uredi izvor]
Ščepkin je rođen u selu Krasnoje, u Kurskoj guberniji Ruske imperije, u kmetskoj porodici u vlasništvu grofa G. S. Volkenštajna.[5] Ščepkinovu slobodu morali su da kupe njegovi poštovaoci 1821. godine. Tri godine kasnije pridružio se Malom teatru u Moskvi, kojim će dominirati narednih 40 godina — postao je poznat kao „Kuća Ščepkina“.[6]
Ščepkin je prvi igrao Famusova u Gore ot uma (1831) i gradonačelnika u Revizoru (1836).
Ščepkinovu glumu su hvalili Aleksandar Puškin, Nikolaj Gogolj, Aleksandar Hercen i Ivan Turgenjev zbog se suptilnosti, sa puno pažnje posvećene realističnim detaljima i potcenjivanju.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Godine 1812, Ščepkin se oženio Elenom Dmitrijevnom ("Aljoša") koja je bila zarobljenica tokom opsade Anape.[7][8] Imali su petoro dece.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Golub (1998, 985).
- ^ Benedetti (2005, 102).
- ^ Carlson (1993, 245—246).
- ^ Benedetti (2005, 104).
- ^ „Answers - the Most Trusted Place for Answering Life's Questions”. Answers.com.
- ^ Benedetti (1999, 16).
- ^ Pervый russkiй Aktёr, Belgorod Media, 2013, Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g., Pristupljeno 11. 4. 2021, „A vedь on bыl uže semeйnыm čelovekom. Suprugoй ego stala prekrasnaя turčanka Elena Dmitrievna Dmitrieva, kotoruю muž laskovo nazыval Alёšeй.”
- ^ "Roza v černыh kudrяh". Istoriя lюbvi Mihaila i Elenы Щepkinыh, The Armenian Museum of Moscow and Culture of Nations, 2017, Pristupljeno 11. 4. 2021, „V 1812 godu Elena Dmitrievna stala ženoй provincialьnogo krepostnogo aktera Mihaila Щepkina. Ona — turčanka po proishoždeniю i russkaя po duhu — stala svoemu mužu vernыm drugom, podderžkoй i oporoй, hranitelьniceй očaga... Odnaždы, kogda Elena Dmitrievna uže bыla zamužem, do nee došli sluhi, čto semья tureckogo paši, priehavšaя v Sankt-Peterburg, razыskivaet dočь, propavšuю u nih pri vzяtii Anapы. Kak pišet nevestka Щepkinыh v svoih vospominaniяh, Elena Dmitrievna bыla uverena, čto razыskivaюt imenno ee: o svoem proishoždenii eй vse bыlo izvestno. Lюdi, u kotorыh eй dovelosь pobыvatь v vospitannicah, ne delali iz эtogo sekreta i dovolьno podrobno obo vsem rasskazыvali. No Elena Щepkina ne poželala čto-libo menяtь v svoeй žizni. Poslancы tureckogo paši uehali ni s čem.”
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Banham, Martin, ur. (1998). The Cambridge Guide to Theatre. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-43437-8.
- Benedetti, Jean (1999) [1988]. Stanislavski: His Life and Art. London: Methuen. ISBN 0-413-52520-1.
- Benedetti, Jean (2005). The Art of the Actor: The Essential History of Acting, From Classical Times to the Present Day. London: Methuen. ISBN 0-413-77336-1.
- Carlson, Marvin (1993). Theories of the Theatre: A Historical and Critical Survey from the Greeks to the Present. Expanded ed. Ithaca and London: Cornell University Press. ISBN 978-0801481543.
- Golub, Spencer. 1998b. "Shchepkin, Mikhail (Semyonovich)". In Banham (1998, 985-986).
- Senelick, Laurence (1984). Serf Actor: The Life and Art of Mikhail Shchepkin. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 0-313-22494-3.
