Михаил Шчепкин

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаил Шчепкин
Датум рођења(1788-11-06)6. новембар 1788.
Место рођењаКрасноје
 Руска Империја
Датум смрти11. август 1863.(1863-08-11) (74 год.)
Место смртиЈалта
 Руска Империја

Михаил Семјонович Шчепкин ( рус. Михаи́л Семёнович Ще́пкин; село Красное, Обојански округ, Курска губернија, 17. новембар 1788 — 11. август 1863) био је најпознатији глумац Руске империје 19. века.

Сматра се „оцем“ реалистичке глуме у Русији и, захваљујући утицају своје ученице Гликерије Федотове, има велики утицај на развој „система“ Константина Станиславског (који је рођен када је Шчепкин умро).[1] Шчепкинов значај за руски театар је упоредив са значајем Дејвида Гарика за енглески театар.[2]

Он је правио разлику између две врсте глумаца, од којих су оба посвећена уметности глуме: (1) они који су развили уметност претварања на основу интелигенције и разума; (2) они који глуме на основу „пламтеће душе, небеске искре“ изражавају осећања која је глумац заиста доживео у извођењу и делу. Шчепкин је сматрао да је ефекат другог приступа бољи. [3] Био је против принципа које је изнео француски драматург и филозоф Дени Дидро у свом Парадоксу глумца (објављеном постхумно 1830), који је заступао становише супротно Шчепкиновом.[4]

Живот[уреди | уреди извор]

Шчепкин је рођен у селу Красноје, у Курској губернији Руске империје, у кметској породици у власништву грофа Г. С. Волкенштајна.[5] Шчепкинову слободу морали су да купе његови поштоваоци 1821. године. Три године касније придружио се Малом театру у Москви, којим ће доминирати наредних 40 година — постао је познат као „Кућа Шчепкина“.[6]

Шчепкин је први играо Фамусова у Горе от ума (1831) и градоначелника у Ревизору (1836).

Шчепкинову глуму су хвалили Александар Пушкин, Николај Гогољ, Александар Херцен и Иван Тургењев због се суптилности, са пуно пажње посвећене реалистичним детаљима и потцењивању.

Породица[уреди | уреди извор]

Године 1812, Шчепкин се оженио Еленом Дмитријевном ("Аљоша") која је била заробљеница током опсаде Анапе.[7][8] Имали су петоро деце.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Golub (1998, 985).
  2. ^ Benedetti (2005, 102).
  3. ^ Carlson (1993, 245—246).
  4. ^ Benedetti (2005, 104).
  5. ^ „Answers - the Most Trusted Place for Answering Life's Questions”. Answers.com. 
  6. ^ Benedetti (1999, 16).
  7. ^ Первый русский Актёр, Белгород Медиа, 2013, Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г., Приступљено 11. 4. 2021, „А ведь он был уже семейным человеком. Супругой его стала прекрасная турчанка Елена Дмитриевна Дмитриева, которую муж ласково называл Алёшей. 
  8. ^ "Роза в черных кудрях". История любви Михаила и Елены Щепкиных, The Armenian Museum of Moscow and Culture of Nations, 2017, Приступљено 11. 4. 2021, „В 1812 году Елена Дмитриевна стала женой провинциального крепостного актера Михаила Щепкина. Она — турчанка по происхождению и русская по духу — стала своему мужу верным другом, поддержкой и опорой, хранительницей очага... Однажды, когда Елена Дмитриевна уже была замужем, до нее дошли слухи, что семья турецкого паши, приехавшая в Санкт-Петербург, разыскивает дочь, пропавшую у них при взятии Анапы. Как пишет невестка Щепкиных в своих воспоминаниях, Елена Дмитриевна была уверена, что разыскивают именно ее: о своем происхождении ей все было известно. Люди, у которых ей довелось побывать в воспитанницах, не делали из этого секрета и довольно подробно обо всем рассказывали. Но Елена Щепкина не пожелала что-либо менять в своей жизни. Посланцы турецкого паши уехали ни с чем. 

Литература[уреди | уреди извор]