Miško Jovanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Miško Jovanović
Misko Jovanovic.jpg
Miško Jovanović (oko 1910. godine)
Datum rođenja(1878-06-15)15. jun 1878.
Mesto rođenjaTuzla
  Austrougarska
Datum smrti3. februar 1915.(1915-02-03) (36 god.)
Mesto smrtiSarajevo
  Austrougarska
Mesto ukopaKapela vidovdanskih heroja, Sarajevo

Mihajlo Miško Jovanović (Tuzla, 15. jun 1878 — Sarajevo, 3. februar 1915) je bio trgovac, nacionalni radnik. Učestvovao je u organizovanju Sarajevskog atentata na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda 15/28. juna 1914. godine. Okružni sud Zemaljske vlade u Sarajevu ga je osudio zbog veleizdaje na smrtnu kaznu vešanjem.

Biografija[uredi | uredi izvor]

U rodnom mestu je završio osnovnu školu, dva razreda trgovačke škole i tri razreda privatne nemačke škole.[1]

Do 1913. godine je radio najpre u očevoj, koja je postala njegova trgovačka radnja, a zatim je otvorio bioskop.[1]

Bio je jedan od najviđenijih tuzlanskih Srba. Njegovo bogatstvo se cenilo na više od 100.000 kruna.[1]

Bio je jedan od osnivača i od 1907. do 1914. prvi starešina Srpskog sokola u Tuzli, a kasnije i nadzornik Posavsko-podrinjskog okruga Srpske sokolske župe Bosansko-hercegovačke. Na prvom svesrpskom sokolskom sastanku u Beogradu 1910. zastupao je celokupno bosansko-hercegovačko srpsko sokolstvo. S Veljkom Čubrilovićem je putovao od sela do sela i propovedao sokolske ideje. Nastojali su, po uzoru na „Sokole“ u Srbiji, da u svoje redove privuku što više školske omladine.[2]

Kao član Sokola je 1912. boravio više meseci u Nemačkoj i Srbiji, gde je preko Veljka Čubrilovića stupio u kontakt s članovima Naradne odbrane i postao odbornik Narodne odbrane za Tuzlu.[1]

Bio je član odbora Srpske banke, Srpske crkvene opštine i Eparhijskog saveta. U svojoj kući na spratu osnovao je Srpsku čitaonicu.[1]

Tokom Balkanskih ratova je sakupljao dobrovoljne priloge za Crveni krst Srbije.[1]

Maja 1914. se susreo sa Trifkom Grabežom i Gavrilom Principom, kada su se nalazili na putu od Srbije do Sarajeva i od njihovih pomagača primio oružje pripremljeno za atentat, 4 pištolja i 6 bombi. Kako nije smeo sam da ih prenese do Sarajeva, sa Danilom Ilićem se dogovorio da oružje odnese u Doboj kod krojača Vuka Jakšića.[1]

Zajedno sa Danilom Ilićem i Veljkom Čubrilovićem, obešen je 3. februara 1915. godine u Sarajevu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]