Murasaki Šikibu

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Murasaki Šikibu
Murasaki Šikibu
Lični podaci
Datum rođenja973.
Mesto rođenjaKjoto,
Datum smrti11. vek

Murasaki Šikibu (jap. 紫式部; oko 973 — 1014. ili 1025) je bila spisateljica, pesnikinja i počasna dvorska dama carskog dvora u Japanu, tokom perioda Hejan.[1] Njeno pravo ime je danas nepoznato, mada postoje pretpostavke da bi moglo biti Fudživara Takako. Njen dnevnik svedoči da je nadimak Murasaki dobila na dvoru, po liku iz dela „Priča o Gendžiju“. Šikibu verovatno potiče od naziva funkcije njenog oca na carskom dvoru (Šikibu-šo).

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 973. godine u Kjotu, u porodici koja je pripadala nižem plemstvu severnog ogranka moćnog klana Fudživara. Njena majka je umrla dok je ona još bila dete. Odrasla je uz oca (Fudživara Tametoki), što je bilo veoma neuobičajeno u to vreme. Naime, tokom perioda Hejan perioda, bračni parovi su živeli odvojeno, a deca su odrastala u porodici majke. I njeno obrazovanje je bilo neuobičajeno za to doba: njen otac (oficir na carskom dvoru) joj je pružio obrazovanje koje je u to doba bilo rezervisano isključivo za muškarce. Naime, mladići su se edukovali na kineskom jeziku (zvaničnom jeziku carskog dvora), a devojke su učile kana (japansko pismo) i bavile se poezijom. Njen otac je cenio njenu inteligenciju i sposobnosti, ali je žalio što je rođena kao žensko.

Udala se u svojim ranim dvadesetim. Imala je jedno dete. Bila je pratilja princeze Akiko na carskom dvoru. Umrla je 1014. godine (postoji zapis o iznenadnom dolasku njenog oca sa dvora u Kjoto, ali se ne zna razlog) ili u periodu između 1025. i 1031. godine (tada bi bila u svojim pedesetim godinama, što je u to doba bila pristojna starost).

Mladost[uredi | uredi izvor]

Murasaki Šikibu je rođen oko 973. godine[note 1] u Hejan-kjo, Japan, u severnom klanu Fudživara koji potiče od Fudživara no Jošifusa, prvog regenta Fudživara iz 9. veka.[2] Klan Fudživara je dominirao dvorskom politikom do kraja 11. veka kroz strateške brakove njihovih ćerki u carsku porodicu i korišćenje regenstva. Krajem 10. veka i početkom 11. veka, Mičinaga, takozvani Mido Kampaku, ugovorio je svoje četiri ćerke u brakove sa carevima, dajući mu moć bez presedana.[3] Murasakijev pradeda, Fudživara no Kanesuke, bio je u najvišem sloju aristokratije, ali je njen ogranak porodice postepeno gubio vlast i do vremena Murasakijevog rođenja bio je u srednjem i nižem rangu Hejanske aristokratije – na nivou guvernera pokrajina.[4] Niži rangovi plemstva su obično bili udaljeni sa dvora na nepoželjne položaje u provincijama, prognani iz centralizovane vlasti i dvora u Kjotu.[5]

Uprkos gubitku statusa, porodica je imala reputaciju među intelektualcima preko Murasakijevog pradede i dede po ocu, od kojih su obojica bili poznati pesnici. Njen pradeda, Fudživara no Kanesuke, imao je 56 pesama uključenih u 13 od dvadeset i jedne carske antologije,[6] Zbirke trideset i šest pesnika i Jamato monogatari (Priče o Jamatu).[7] Njen pradeda i deda su bili prijatelji sa Ki no Curajukijem, koji je postao poznat po popularizaciji stihova napisanih na japanskom.[5] Njen otac, Fudživara no Tametoki, pohađao je Državnu akademiju (Dajgaku-rjo)[8] i postao ugledni naučnik kineskih klasika i poezije; njegov sopstveni stih je antologizovan.[9] Ušao je u javnu službu oko 968. kao manji službenik i dobio je guverneraturu 996. godine, ostajući u službi do oko 1018. godine.[5][10] Murasakijeva majka je bila poreklom iz iste grane severne Fudživare kao i Tametoki. Par je imao troje dece, sina i dve ćerke.[9]

Slika žene u ljubičastom kimonu koja gleda levo
Označena kao jedan od sto pesnika, Murasaki je prikazana obučena u ljubičasti kimono, boje koja je povezana sa njenim imenom, na ovoj ilustraciji iz edo perioda.
Slika čoveka koji stoji okrenut udesno
Fudživara no Mičinaga (monohromna ilustracija Kikučija Josaja iz 19. veka) koji je postao izuzetno moćan tokom Murasakijevog života.

U heian eri upotreba imena, ukoliko su bila zabeležena, nije sledila savremeni obrazac. Dvorska dama, kao što je bila poznata po nazivu svog položaja, ako ga ima, uzimala je ime koje se odnosi na čin ili titulu muškog rođaka. Dakle, „Šikibu” nije moderno prezime, već se odnosi na Šikibu-šo, Ministarstvo ceremonijala u kome je Murasakijev otac bio funkcioner. „Murasaki“, dodatno ime koje je verovatno izvedeno iz ljubičaste boje povezane sa glicinijom, što znači reč fudži (element imena njenog klana), možda joj je dodeljeno na dvoru u odnosu na ime koje je ona sama dala glavnom ženskom liku u „Gendžiju”. Mičinaga pominje imena nekoliko dvorskih dama u zapisu iz 1007. godine; jedna, Fudživara no Takako (Kjoši), možda je Murasakijevo lično ime.[7][note 2]

U Japanu iz heianskog doba, muževi i žene su vodili odvojena domaćinstva; deca su odgajana sa svojim majkama, iako se i dalje poštovao patrilinearni sistem.[11] Murasaki je bila nekonvencionalna jer je živela u očevom domaćinstvu, najverovatnije u ulici Teramači u Kjotu, sa svojim mlađim bratom Nobunorijem. Majka im je umrla, možda na porođaju, kada su bili sasvim mladi. Murasaki je imala najmanje troje polubraće i sestara odgajanih sa svojim majkama; bila je veoma bliska sa jednom sestrom koja je umrla u svojim dvadesetim.[12][13][14]

Murasaki je rođena u periodu kada je Japan postajao sve izolovaniji, nakon što su misije u Kini okončane i kada se pojavila jača nacionalna kultura.[15] U 9. i 10. veku, japanski je postepeno postao pisani jezik kroz razvoj kane, slogovnog pisma zasnovanog na skraćenicama kineskih znakova. Tokom Murasakijevog života, muškarci su nastavili da pišu formalno na kineskom, ali je kana postala pisani jezik intimnosti i plemkinja, postavljajući temelje za jedinstvene oblike japanske književnosti.[16]

Murasakijevom bratu je kineski predavan kao priprema za karijeru u vladi, a tokom detinjstva, živeći u očevom domaćinstvu, ona je naučila i ovladala klasičnim kineskim.[8] U svom dnevniku napisala je: „Kada je moj brat... bio dečak koji je učio kineske klasike, imala sam naviku da ga slušam i postala sam neobično vešta u razumevanju onih odlomaka koje mu je bilo previše teško da razume i zapamti. Otac, najučeniji čovek, uvek se kajao zbog te činjenice: 'Samo moja sreća', rekao bi, 'Šteta što nije rođena kao muško!"[17] Sa bratom je učila kinesku književnost, a verovatno je takođe dobila instrukcije u tradicionalnijim predmetima kao što su muzika, kaligrafija i japanska poezija.[12] Murasakijevo obrazovanje je bilo neortodoksno. Luis Perez objašnjava u Istoriji Japana da se „za žene... smatralo da nisu sposobne za pravu inteligenciju i da stoga nisu bile obrazovane na kineskom jeziku.“[18] Murasaki je bio svestan da je drugi vide kao „pretencioznu, nezgodnu, kojoj je teško pristupiti, bodljikavu, previše naklonjena njenim pričama, oholu, sklonu verifikovanju, svadljivu i prezrivu“.[19] Naučnik azijske književnosti Tomas Inge veruje da je imala „snažnu ličnost koja je retko osvajala njene prijatelje.“[8]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • U Priči o Gendžiju, Murasaki je opisao dvorski život, kako je to prikazano u ovoj spoljašnjoj sceni pod nazivom „Kraljevski izlet“, sa kraja 16. veka, koju je napravio Tosa Micujoši.
    U Priči o Gendžiju, Murasaki je opisao dvorski život, kako je to prikazano u ovoj spoljašnjoj sceni pod nazivom „Kraljevski izlet“, sa kraja 16. veka, koju je napravio Tosa Micujoši.
  • Hirošige ukiyo-e otisak (1852) prikazuje scenu unutrašnjeg suda iz Priče o Gendžiju.
    Hirošige ukiyo-e otisak (1852) prikazuje scenu unutrašnjeg suda iz Priče o Gendžiju.
  • Na ovom drvorezu iz 1795. Murasaki je prikazan u razgovoru sa pet muških dvorskih pesnika.
    Na ovom drvorezu iz 1795. Murasaki je prikazan u razgovoru sa pet muških dvorskih pesnika.
  • Murasaki Šikibu komponuje Priču o Gendžiju, delo Jašime Gakuteja (1786–1868).
    Murasaki Šikibu komponuje Priču o Gendžiju, delo Jašime Gakuteja (1786–1868).

Dela[uredi | uredi izvor]

Pripisuju joj se tri dela: „Priča o Gendžiju“, „Dnevnik Murasaki Šikibu“ i „Zbirka Murasaki Šikibu“. Prvo („Priča o Gendžiju“) je njeno najpoznatije delo. Napisano je između 1000. i 1008. godine i ubraja se među najstarije i najpoznatije novele u ljudskoj istoriji. Druga dva dela su izdata posle njene smrti.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bowring believes her date of birth most likely to have been 973; Mulhern places it somewhere between 970 and 978, and Waley claims it was 978. See Bowring (2004), 4; Mulhern (1994), 257; Waley (1960), vii.
  2. ^ Seven women were named in the entry, with the actual names of four women known. Of the remaining three women, one was not a Fujiwara, one held a high rank and therefore had to be older, leaving the possibility that the third, Fujiwara no Takako, was Murasaki. See Tsunoda (1963), 1–27

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „In Celebration of The Tale of Genji, the World's First Novel”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-12. 
  2. ^ Shirane (2008b), 293
  3. ^ Henshall 1999, str. 24–25
  4. ^ Shirane 1987, str. 215
  5. ^ a b v Bowring 2004, str. 4
  6. ^ Chokusen Sakusha Burui 勅撰作者部類
  7. ^ a b Mulhern 1994, str. 257–258
  8. ^ a b v Inge 1990, str. 9
  9. ^ a b Mulhern 1991, str. 79
  10. ^ Adolphson 2007, str. 111
  11. ^ Ueno 2009, str. 254
  12. ^ a b Shirane 1987, str. 218
  13. ^ Puette 1983, str. 50–51
  14. ^ Green, Michelle. "Kyoto Celebrates a 1000-Year Love Affair". (December 31, 2008). The New York Times. Retrieved August 9, 2011
  15. ^ Bowring (1996), xii
  16. ^ Reischauer 1999, str. 29–29
  17. ^ qtd in Bowring (2004), 11–12
  18. ^ Perez 1998, str. 21
  19. ^ qtd in Inge (1990), 9

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Adolphson, Mikhael; Kamens, Edward and Matsumoto, Stacie. Heian Japan: Centers and Peripheries. (2007). Honolulu: Hawaii UP. ISBN 978-0-8248-3013-7
  • Aston, William. A History of Japanese Literature. (1899). London: Heinemann.
  • Bowring, Richard John (ed). "Introduction". in The Diary of Lady Murasaki. (1996). London: Penguin. ISBN 978-0-14-043576-4
  • Bowring, Richard John (ed). "Introduction". in The Diary of Lady Murasaki. (2005). London: Penguin. ISBN 978-0-14-043576-4
  • Bowring, Richard John (ed). "The Cultural Background". in The Tale of Genji. (2004). Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-83208-3
  • Frédéric, Louis. Japan Encyclopedia. (2005). Cambridge, MA: Harvard UP. ISBN 978-0-674-01753-5
  • Geczy, Adam. Art: Histories, Theories and Exceptions. (2008). London: Oxford International Publishers. ISBN 978-1-84520-700-7
  • Inge, Thomas. "Lady Murasaki and the Craft of Fiction". (May 1990) Atlantic Review. (55). 7–14.
  • Henshall, Kenneth G. A History of Japan. (1999). New York: St. Martin's. ISBN 978-0-312-21986-4
  • Kodansha Encyclopedia of Japan. (1983) New York: Kōdansha. ISBN 978-0-87011-620-9
  • Keene, Donald. Seeds in the Heart: Japanese Literature from Earliest times to the Late Sixteenth Century. (1999). New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-11441-7
  • Keene, Donald. The Pleasures of Japanese Literature. (1988). New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-06736-2
  • The Japan Book: A Comprehensive Pocket Guide. (2004). New York: Kodansha International. ISBN 978-4-7700-2847-1
  • Lillehoj, Elizabeth. Critical Perspectives on Classicism in Japanese Painting, 1600–17. (2004). Honolulu: Hawaii UP. ISBN 978-0-8248-2699-4
  • Lockard, Craig. Societies, Networks, and Transitions, Volume I: To 1500: A Global History. (2008). Boston: Wadsworth. ISBN 978-1-4390-8535-6
  • Mason, R.H.P. and Caiger, John Godwin. A History of Japan. (1997). North Clarendon, VT: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-2097-4
  • McCormick, Melissa. "Genji Goes West: The 1510 Genji Album and the Visualization of Court and Capital". (March 2003). Art Bulletin. (85). 54–85
  • McCullough, Helen. Classical Japanese Prose: An Anthology. (1990). Stanford CA: Stanford UP. ISBN 978-0-8047-1960-5
  • Mostow, Joshua. "Mother Tongue and Father Script: The relationship of Sei Shonagon and Murasaki Shikibu". in Copeland, Rebecca L. and Ramirez-Christensen Esperanza (eds). The Father-Daughter Plot: Japanese Literary Women and the Law of the Father. (2001). Honolulu: Hawaii UP. ISBN 978-0-8248-2438-9
  • Mulhern, Chieko Irie. Heroic with Grace: Legendary Women of Japan. (1991). Armonk NY: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-87332-527-1
  • Mulhern, Chieko Irie. Japanese Women Writers: a Bio-critical Sourcebook. (1994). Westport CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25486-4
  • Perez, Louis G. The History of Japan. (1990). Westport CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30296-1
  • Puette, William J. The Tale of Genji: A Reader's Guide. (1983). North Clarendon VT: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3331-8
  • Reschauer, Edwin. Japan: The Story of a Nation. (1999). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-557074-5
  • Shirane, Haruo. The Bridge of Dreams: A Poetics of "The Tale of Genji". (1987). Stanford CA: Stanford UP. ISBN 978-0-8047-1719-9
  • Shirane, Haruo. Envisioning the Tale of Genji: Media, Gender, and Cultural Production. (2008a). New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-14237-3
  • Shirane, Haruo. Traditional Japanese Literature: An Anthology, Beginnings to 1600. (2008b). New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-13697-6
  • Shively, Donald and McCullough, William H. The Cambridge History of Japan: Heian Japan. (1999). Cambridge UP. ISBN 978-0-521-22353-9
  • Tsunoda, Bunei. "Real name of Murasahiki Shikibu". Kodai Bunka (Cultura antiqua). (1963) (55). 1–27.
  • Ueno, Chizuko. The Modern Family in Japan: Its Rise and Fall. (2009). Melbourne: Transpacific Press. ISBN 978-1-876843-56-4
  • Waley, Arthur. "Introduction". in Shikibu, Murasaki, The Tale of Genji: A Novel in Six Parts. translated by Arthur Waley. (1960). New York: Modern Library.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Murasaki Šikibu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мурасаки_Шикибу&oldid=27552718”