Наклапала
| Naklapala | |
|---|---|
 Korice izdanja knjige Naklapala na srpskom jeziku, 1997. godina | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Pábitelé |
| Autor | Bohumil Hrabal |
| Zemlja |  Čehoslovačka |
| Jezik | Češki |
| Žanr / vrsta dela | priče |
| Izdavanje | |
| Datum | 1964. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Milan Čolić |
| Datum izdavanja | 1997. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-07-01181-2 |
Naklapala (češ. Pábitelé) je knjiga priča češkog književnika Bohumila Hrabala (češ. Bohumil Hrabal) objavljena 1964. godine.[1] Srpsko izdanje knjige objavila je "Prosveta" iz Beograda 1997. godine, u prevodu Milana Čolića, koji je sačinio i novi izbor priča. [2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Bohumil Hrabal (28. mart 1914, Brno, Češka — 3. februar 1997, Prag), je jedan od najpoznatijih čeških autora. Diplomirao je pravo na Karlovom univerzitetu ali se nikada nije bavio pravom. Radio je kao prodavac, u pozorištu kao radnik na kulisama i statista, kao agent osiguranja, trgovački putnik, na poslovima u fabrici i kao kancelarijiski radnik.[3] Od 1963. godine počinje da živi od pisanja, ali je 1968. godine osudio sovjetsku okupaciju Čekoslovačke i to mu donosi zabranu objavljivanja do 1975. godine. Najsrećnije godine Hrabalovog stvaralašta je u periodu od 1963. do 1969. godine.[4]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
"Naklapalo", na češkom jeziku "pabitel", je reč koja po Hrabalu označava čoveka koji govori šta hoće i misli, onda to stavi na papir, pa se čak i trudi da to svoje "pisanije" ponudi nekoj izdavačkoj kući. Sâm Hrabal se iz sve snage trudio da to i da uradi i ostvari, i uglavnom je i uspevao, pisao je ono što je mislio, što je čuo od drugih po pivnicama.[5]
Knjigu Naklapala je preveo autorov blizak prijatelj Milan Čolić koji je umesto pogovora napisao tekst Naklapala i Hrabal. U tekstu gde Čolić piše o Hrabalovom stvaralaštvu stoje i ove rečenice:
"Hrabal je, u to nema sumnje, zaslužio da se o njemu (možda?) napiše i drugačiji tekst, ali je Hrabal, taj svetski prvak u naklapanju i ironiji svojstvenoj praktično samo Pražanima i piscima iz Praga, zaslužio da se o njemu piše upravo ovako i nikako drugačije. Ili tačnije - on nije zaslužio da se o njemu piše na akademski način, onako kako se to obično piše o prvacima sveta u literaturi, a on je to bio, iako nije dobio Nobelovu nagradu koju je zaslužio više nego sigurno, i za nadati je se da će se komisija za dodelu te nagrade barem ove godine setiti i osvestiti i dodeliti mu je, barem posmrtno, dok će se on svemu tome cinično i ironično smejati sa planete broj 4112 koja nosi njegovo ime... I zato - neka mu je slava, a zemlja može da mu bude i teška, pogotovu što se on neće nalaziti niti se nalazi ispod nje, već se nalazi u urni pored urne zemnih ostataka svoje žene Pipsi (jedinog stvorenja koga se u stvari bojao i pribojavao, da ne kažem da je poštovao, jer nikada i nikoga nije poštovao) bukvalno zaboden u gajbu od piva na groblju u Hradištu, u blizini Kerska, na grobu koji je za rođendan podario svojoj ženi..."[6][7]
Čolić je u tekstu izneo svoje nostalgično sećanje na dugogodišnjeg prijatelja, i to u hrabalovskom stilu pripovedanja u jednom dahu. Hrabalovo delo naziva kultnim i smatra ga vrednim Nobelove nagrade, a takav prevodiočev subjektivni odnos prema autorovom delu oseća se i u samom prevodu ovog izbora priča.[8]
U Čolićevom izboru priča pojavljuju se jedna pripovetka i dve novele koje su kod nas već prevedene ranije. Reč je o pripovetki "Gozba" i novelama "Kompozicije posebnog rezima" (do sada poznata pod nazivom "Strogo kontrolisani vozovi") i "Baron Minhauzen". Pored ova tri "ponovna" prevoda, knjiga sadrži još četiri pripovetke: pripovetke "Naklapala" i "Noć kada se Gorbi opraštao", kao i novele "Časovi plesa za odrasle i napredne" i "Bambini di Praga 1947". Jedino pripovetka "Noć kada se Gorbi opraštao" odudara od ostalih, izborom obuhvaćene proze po svom datumu nastanka. Dok je ostalih šest pripovedaka i novela Hrabal napisao 60-tih godina, navedena pripovetka napisana je 1991. godine.[8]
Priče[uredi | uredi izvor]
Priče koje su zastupljene u knjizi Naklapala:[6]
- Naklapala
- Gozba
- Časovi plesa za odrasle i napredne
- Kompozicije posebnog režima
- Noć kada se Gorbi opraštao
- Bambini di Praga 1947
- Baron Minhauzen
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „HRABAL, BOHUMIL: PÁBITELÉ. - 1964.”. artbook.cz. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Naklapala / Bohumil Hrabal”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Bohumil Hrabal”. britannica.com. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Bohumil Hrabal”. laguna.rs. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ „Naklapalo zvano Hrabal”. blic.rs. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ a b Hrabal, Bohumil (1997). Naklapala. Beograd: Prosveta. str. 271, 264—270. ISBN 86-07-01181-2.
- ^ Čolić, Milan. „Naklapala i Hrabal”. xxzmagazin.com. Pristupljeno 14. 11. 2022.
- ^ a b Korda-Petrovic, Aleksandra. „Novi stari Hrabal”. knjizara.com. Pristupljeno 14. 11. 2022.
