Нарцис и Златоусти

Narcis i Zlatousti
Prvo izdanje iz 1930.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Narziß und Goldmund
Autor	Herman Hese
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemački
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Datum	1930
Prevod
Prevodilac	Branimir Živojinović
Datum izdavanja	1961 (prvo izdanje prevoda na srpski)
Hronologija
Prethodnik	Stepski vuk (1927)
Naslednik	Putovanje na istok (1932)

Narcis i Zlatousti (nem. Narziß und Goldmund) roman je nemačko-švajcarskog književnika i nobelovca Hermana Hesea, prvi put objavljen 1930, u kojem se pripoveda o prijateljstvu dva mladića suprostavljenih naravi, intelektualnom Narcisu i čulnom Zlatoustom, čiji se životni putevi u mladosti razilaze, ne bi li se ponovo susreli u starosti kao individue ostvarene na različite načine. Žanrovski se određuje kao filozofski roman i ispripovedan je u obliku produžene parabole, tvoreći priču o pojedincu u potrazi sa samoostvarenjem. Žanrovska poetika filozofkog romana uslovila je i pripovedanje u kome se više težilo univerzalnosti na račun konkretizacije, dok su likovi oblikovani kao otelotvorenje osobina ili životne filozofije. Ova forma karakteristična je i za neke druge Heseove romane (Sidarta).

Centralni motivi i simboli romana organizovani su nizom živopisnih opozicija: priroda/civilizacija, život/smrt, čulnost/askeza, umetnost/nauka, duša/duh, itd. One su velikim delom zasnovane na Ničeovoj koncepciji apolonijskog i dionizijskog principa iznetih u knjizi Rođenje tragedije. Opozicije nisu doslovno suprostavljene, već su međusobno izmešane čuvajući ambivaletnost. Suprostavljenost se ogleda i u koncepciji glavnih protagonista. Narcis, naučnik i teolog, čitav život provodi u manastiru, gde odgovorno brine o bratstvu, čitajući knjige, odricajući se užitaka i ponavljajući svakodnevne rituale, dok Zlatousti, ljubavnik i umetnik, putuje po svetu i uživa u čulnosti i menjanju ljubavnica, saputnika i predela. Narcisova predanost i misticizam uzdižu ga izvan zemaljskih stvari prema božanskoj prirodi hrišćanskog Oca, dok Zlatoustova umetnost i oslobođenost proizaleze iz okrenutosti čulnim slikama zemaljskog i služenja paganskoj majci, koja svim stvarima na zemlji daje oblik, ne bi li ih ponovo uništila i vratila u prvobitno ništavilo. Koncepcija pramajke univerzuma, osim sličnosti sa ničeanskim dionizijskim principom i paganskim pogledom na svet, donekle nalikuje i Šopenhauerovoj ideji slepe volje iznetoj u knjizi Svet kao volja i predstava. Ova dva principa se ostvaruju i na planu hronotopa u romanu; od dvadeset poglavlja deset se odigrava u manastiru, dok se deset odigrava na putovanju. Svojevrsni uticaj na filozofsku potku knjige izvršile su i teorije o arhetipu Karla Gustava Junga. Narcisa i Zlatoustog na srpski jezik preveo je Branimir Živojinović, a prevod je prvi put štampan 1961. Sam prevod je do danas preštampavan u više od deset izdanja.

Literatura

• Sollars, Michael; Jennings, Arbolina Llamas (2008). The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0836-0. 
• Mileck, Joseph (1981). Hermann Hesse: Life and Art. University of California Press. ISBN 978-0-520-04152-3.