Neželjena dejstva kombinovane oralne kontracepcije

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

[1] Neželjena dejstva kombinovane oralne kontracepcije čini niz poremećaja, kao što su: venska tromboza, povećani rizik za infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult, rizik za karcinom dojke.[2][3][4][5]

Logynon — jedno od kombinovanih oralnih kontraceptiva.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prva hormonska pilula, pod nazivom Enovid ®, je odobren od strane Savezne agencije za lekove (FDA) u maju 1960. godine i sastojala se od mestranola i noretisterona.[7]

Tokom godina oralni kontraceptivi su evoluirali postepenim snižavanjem sadržaja etinil estradiola (EE), uvođenjem 17β estradiola i mnogih različitih progestina. Standardni režim omogućava terapiju od 21 dan tabletom koja sadrži steroide i interval bez pilula od 7 dana.[8]

Nedavno su odobreni kontinuirani ili produženi režimi. Da bi se poboljšala usaglašenost, razvijeni su alternativni načini kombinovane oralne kontracepcije, kao što su vaginalni ili transdermalni putevi.

Prema Ujedinjenim nacijama, 2009. godine, prosečan globalni procenat žena koje koriste kontracepciju i žive u braku ili u zajednici bio je 62,7%. Oralna kontracepcija je vremenom od 8,8% prevalencije dostila nivo od 15,4% u razvijenijim zemljama.sveta. Više od 100 miliona žena širom sveta koristi oralnu kontracepciju. Međutim, kako se svake godinei daljnje povećava broj neželjenih trudnoća, to šukazuje na činjenicu da kontracepciju još treba promovisati.[9]

Osnovne informacije[uredi | uredi izvor]

Kombinovana kontraceptivna sredstva, omogućavaju mladim ženama zaštićeno stupanje u seksualne odnose

Kombinovana oralna kontracepcija podrazumeva grupu lekova koji u svom sastavu imaju obe vrste glavnih ženskih polnih hormona, estrogene i progestagene i predstavlja jedno od najvećih dostignuća na polju javnog zdravstva u 20 veku. Pored dobro poznatih kontraceptivnih pozitivnih dejstava, kombinovana oralna kontracepcija ima i čitav niz povoljnih efekata za mnoge organske i funkcionalne poremećaje, kao što su: poremećaji ciklusa, dismenoreja, premenstrualni sindrom, migrene, stanja hiperandrogenizma, ovarijalne ciste, endometrioza, miomi, pelvična inflamaciona bolest, prevencija osteoporoze, reumatoidni artritis, multipla skleroza, astma, te prevenciju benignih tumora dojke, ovarijalnih, endometrijalnih i kolorektalnih karcinoma.[10][11]

Međutim, kombinovana kontracepcija pored čitavog niza napred navedenih pozitivnih efekata, može potencirati prokoagulantne, a slabiti fibrinolitičke mehanizme, što i kod lekara i kod pacijenata izaziva sumnju i strah da će neki od ovih preparata, posebno oni sa većim dozama etinil estradiola, povećati rizik za nastanak venskog tromboembolizma.[12]

Rizici i koristi od novih progestina koji se koriste u kontracepciji zavise od njihove molekularne strukture, vrste i doze povezanog estrogena i načina primene.[13]

Različiti načini pušenja duvana negativno utiču na oralnu kontracepciju
Faktori rizika

Ovi efekti kombinovane kontracepcije ne mogu se posmatrati nezavisno (izolovano) od ostalih faktora rizika koji su često prisutni kod adolescenatkinja koje koriste kombinovanu kontracepciju kao što su:[14][15]

  • gojaznost,
  • pušenje,
  • sedentarni način života...
Životna dob

Rizik neželjenog dejstva kombinovane oralne kontracepcije raste i sa godinama - pa je tako u adolescenciji, značajno najniži.[16][17]

Neželjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Narušen sitem kaogulacije, koji se često opisuje kao „kaskada“, sastoji se od grupe proteina koji međusobno deluju u stvaranju ugruška bogatog fibrinom, može izazvati neželjene posledice
Ultrazvučna slika koja pokazuje krvni ugrušak u levoj zajedničkoj femoralnoj veni, kao jedan od rizika pri upotrebi kombinovane oralne kontracepcije
Tromboza u arterijama srca, jedna je od najčešćih lokalizacija vaskularnih promena pri upotrebi kombinovane oralne kontracepcije

Trombofilija[uredi | uredi izvor]

Najznačajniji rizik predstavljaju trombofilije — stanja urođenih ili stečenih anomalija hemostaznih mehanizama koje uvećavaju sklonost ka trombozama.[18]

Rizik se procenjuje na 3:10.000 lečenih i manji je od rizika koji se može registrovati u trudnoći.

Venska tromboza[uredi | uredi izvor]

Rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u venama nogu (tromboza dubokih vena, iako nije uvek ozbiljan problem) nešto je veći u prvoj godini primene leka. Međutim, ukoliko se ugrušak pomeri i zapuši arteriju pluća, što je veoma retko, to može uzrokovati plućnu emboliju, koju karakteriše bol u leđima, otežano disanje, gubitak svesti i smrt.[19]

Učestalost

Broj slučajeva pojave tromboze kod žena koje, bez obzora da li su koriste oralno kontraceptivno sredstvo kao što je npr. lek koji sadrži dva sintetska hormona — estrogen i progesterona (levonorgestrel i etinilestradiol) u:[20][21]

  • 5:100.000 žena koje ne uzimaju kombinovana oralna kontraceptivna sredstva i nisu trudne, formiraće se krvni ugrušak, godišnje.
  • 15:100.000 žena koje uzimaju kombinovana oralna kontraceptivna sredstva, formiraće se krvni ugrušak, godišnje
  • 60:100.000 žena koje su trudne (ne uzimaju lek), imaće krvni ugrušak, trombozu, godišnje.

Arterijska tromboza - srčani ili moždani udar[uredi | uredi izvor]

Određeni rizik pri upotrebi kombinovane oralne kontracepcije postoji i za pojavu arterijske tromboze, kada se dosta retko, krvni ugrušak može formirati i u krvnim sudovima srca (uzrokujući srčani udar) ili na mozgu (uzrokujući moždani udar). Kod zdravih i mladih žena pojava ovih komplikacija je veoma retka.[22]

Veći rizik od stvaranja krvnog ugruška imaju starije generacije žena, kod kojih kombinovana oralna kontracepcija povećavale rizik za infarkt miokarda i centralni insult, ako su pacijentice:[23]

  • pušači,
  • ukoliko su one ili neko iz porodice imale trombozu,
  • preterana gojaznost (povećane vrednosti masti (lipida) u krvi)
  • neki veoma redak poremećaj koji može povećati rizik od nastajanja tromboze
  • visok krvni pritisak
  • oštećenje srčanih zalistaka i nepravilan/ubrzan srčani rad (pretkomorska fibrilacija)
  • nedavni porođaj porođaj,
  • šećerna bolest,
  • stemske bolesti: eritematozni lupus, Kronova bolest ili ulcerozni kolitis (zapaljenje creva)
  • hemolitički uremički sindrom (poremećaj u kome krvni ugrušak ugrožava funkciju bubrega),
  • izmenjena crvena krvna zrnca – srpastog oblika
  • preležano krvarenje na mozgu (subarahnoidalno krvarenje)
  • mirovanje zbog veće hirurške intervencije ili zbog neke bolesti.

Rizik za infarkt miokarda raste sa godinama, a posebno kada se kombinovanoj oralnoj kontracepciji pridodaju i drugi faktori rizika.[a]

Karcinom dojke[uredi | uredi izvor]

Kombinovana oralna kontracepcija sa sintetskim progesteronima može povećati rizik za razvoj karcinoma dojke

Postoje dokazi da kombinovana oralna kontracepcija sa sintetskim progesteronima može povećati rizik za razvoj karcinoma dojke. Međutim utvrđeno je da rizik za lobularni karcinom dojke nakon duže upotrebe postoji samo kod žena u premenopauzi starijih od 40 godina, dok je u adolescentkinja ovaj uticaj neznatan.[24]

Učestalost

Broj slučajeva pojave raka dojke kod žena koje koriste oralno kontraceptivno sredstvo kao što je npr. lek koji sadrži dva sintetska hormona — estrogen i progesterona (levonorgestrel i etinilestradiol) je:[20]

  • 16:10.000 obolelih, među ženama koje nikada nisu uzimale kombinovana oralna kontraceptivna sredstva, do 35. godine života.
  • 17-18:10.000 obolelih, među ženama koje koje su uzimale kombinovana oralna kontraceptivna sredstva tokom 5 godina u svojim ranim dvadesetim, do 35. godine
  • 100:10.000 obolelih, među ženama koje koje nikada nisu uzimale kombinovana oralna kontraceptivna sredstva, do 45. godine života
  • 110:10.000 obolelih, među ženama koje su uzimale kombinovana oralna kontraceptivna sredstva tokom 5 godina u svojim ranim tridesetim godinama, do 45. godine života.

Međutim objavljene su i studije koje pokazuju da kombinovana oralna kontracepcija nema nikakav uticaj na povećani rizik od karcinom dojke.[25]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kod adolescentkinja ovakav rizik je minimlan.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wynn, V. (1985). „Influence of progestins on adverse effects of oral contraceptives”. Contraception, Fertilite, Sexualite. 13 (1 Suppl): 425—430. PMID 12280210. 
  2. ^ Sitruk-Ware, Regine; Nath, Anita (2011). „Metabolic effects of contraceptive steroids”. Reviews in Endocrine and Metabolic Disorders. 12 (2): 63—75. PMID 21538049. S2CID 23760705. doi:10.1007/s11154-011-9182-4. 
  3. ^ Foussard-Blanpin, O.; Paillot-Renaud, P.; Bruneau-Bigot, A. (1984). „Oral contraception: Failures and risks”. Lyon Pharmaceutique. 35 (6): 385—93. PMID 12280590. 
  4. ^ Belaisch, J.; Hommais-Loufrani, B. (1987). „Oral contraception: Evolution of concepts over the last thirty years”. Contraception, Fertilite, Sexualite. 15 (11 Suppl): 1—8. PMID 12281408. 
  5. ^ Gaspard, U.; Lambotte, R. (1991). „Metabolic impact of current estrogen-progestins and cardiovascular consequences”. Bulletin et Memoires de l'Academie Royale de Medecine de Belgique. 146 (8–10): 334—42; discussion 342—5. PMID 1815814. 
  6. ^ „Logynon coated tablets - Summary of Product Characteristics (SmPC) - (emc)”. www.medicines.org.uk. Pristupljeno 2021-01-27. 
  7. ^ Christin-Maitre, Sophie (2013-02-01). „History of oral contraceptive drugs and their use worldwide”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism (na jeziku: engleski). 27 (1): 3—12. ISSN 1521-690X. PMID 23384741. doi:10.1016/j.beem.2012.11.004. 
  8. ^ Speroff L, Fritz MA. Clinical Gynecologic Endocrinology and Infertility. Philadelphia: lippincott Williams & wilkins; 2015.
  9. ^ Mazza, D.; Harrison, C.; Taft, A.; Brijnath, B.; Britt, H.; Hobbs, M.; Stewart, K.; Hussainy, S. (2012). „Current contraceptive management in Australian general practice: An analysis of BEACH data”. Med J Aust. 197 (2): 110—4. PMID 22794058. S2CID 41420359. doi:10.5694/mja11.11599. hdl:20.500.11937/15773. 
  10. ^ Schindler AE. (2013). „Non-contraceptive benefits of oral hormonal contraceptives”. Int J Endocrinol Metab. 11 (1): 41—7. PMC 3693657 Slobodan pristup. PMID 23853619. doi:10.5812/ijem.4158. 
  11. ^ Landau, S. C.; Tapias, M. P.; McGhee, B. T. (2006). „Birth control within reach: a national survey on women's attitudes toward and interest in pharmacy access to hormonal contraception”. Contraception. 74 (6): 463—70. PMID 17157103. doi:10.1016/j.contraception.2006.07.006. .
  12. ^ Silva-Bermudez, Lina S.; Toloza, Freddy J K.; Perez-Matos, Maria C.; De Souza, Russell J.; Banfield, Laura; Vargas-Villanueva, Andrea; Mendivil, Carlos O. (2020). „Effects of oral contraceptives on metabolic parameters in adult premenopausal women: A meta-analysis”. Endocrine Connections. 9 (10): 978—998. PMC 7576645 Slobodan pristup. PMID 33048062. doi:10.1530/EC-20-0423. 
  13. ^ Sitruk-Ware, Regine; Nath, Anita (2013-02-01). „Characteristics and metabolic effects of estrogen and progestins contained in oral contraceptive pills”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (na jeziku: engleski). 27 (1): 13—24. ISSN 1521-690X. PMID 23384742. doi:10.1016/j.beem.2012.09.004. 
  14. ^ Allaway, Heather C. M.; Misra, Madhusmita; Southmayd, Emily A.; Stone, Michael S.; Weaver, Connie M.; Petkus, Dylan L.; De Souza, Mary Jane (2020). „Are the Effects of Oral and Vaginal Contraceptives on Bone Formation in Young Women Mediated via the Growth Hormone-IGF-I Axis?”. Frontiers in Endocrinology. 11: 334. PMC 7309348 Slobodan pristup. PMID 32612574. doi:10.3389/fendo.2020.00334 Slobodan pristup. 
  15. ^ Xu, Hanna; Eisenberg, David L.; Madden, Tessa; Secura, Gina M.; Peipert, Jeffrey F. (2014). „Medical contraindications in women seeking combined hormonal contraception”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 210 (3): 210.e1—210.e5. PMC 3958945 Slobodan pristup. PMID 24246525. doi:10.1016/j.ajog.2013.11.023. .
  16. ^ Seibert, C.; Barbouche, E.; Fagan, J.; Myint, E.; Wetterneck, T.; Wittemyer, M. (2003). „Prescribing oral contraceptives for women older than 35 years of age”. Ann Intern Med. 138 (1): 54—64. PMID 12513046. S2CID 28201352. doi:10.7326/0003-4819-138-1-200301070-00013. 
  17. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2011). „Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use, 2010: revised recommendations for the use of contraceptive methods during the postpartum period”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 60 (26): 878—83. PMID 21734635. 
  18. ^ Sitruk-Ware R, Nath A. (2013). „Characteristics and metabolic effects of estrogen and progestins contained in oral contraceptive pills”. Best Pract Res Clin Endocrinol Metab. 27 (1): 13—24. PMID 23384742. doi:10.1016/j.beem.2012.09.004. .
  19. ^ Plu-Bureau, Genevieve; Maitrot-Mantelet, Lorraine; Hugon-Rodin, Justine; Canonico, Marianne (2013-02-01). „Hormonal contraceptives and venous thromboembolism: An epidemiological update”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (na jeziku: engleski). 27 (1): 25—34. ISSN 1521-690X. PMID 23384743. doi:10.1016/j.beem.2012.11.002. 
  20. ^ a b „Legravan, 0,15 mg + 0,03 mg, film tableta levonorgestrel, etinilestradiol” (PDF). www.alims.gov.rs. Pristupljeno 8. 4. 2020. 
  21. ^ Sidney, Stephen; Petitti, Diana B.; Soff, Gerald A.; Cundiff, Deborah L.; Tolan, Kimberly K.; Quesenberry, Charles P. (2004). „Venous thromboembolic disease in users of low-estrogen combined estrogen-progestin oral contraceptives”. Contraception. 70 (1): 3—10. PMID 15208046. doi:10.1016/j.contraception.2004.02.010. .
  22. ^ Plu-Bureau, Geneviève; Hugon-Rodin, Justine; Maitrot-Mantelet, Lorraine; Canonico, Marianne (2013-02-01). „Hormonal contraceptives and arterial disease: An epidemiological update”. Best Practice & Research Clinical Endocrinology & Metabolism. Oral Contraceptive Drugs (na jeziku: engleski). 27 (1): 35—45. ISSN 1521-690X. PMID 23384744. doi:10.1016/j.beem.2012.11.003. 
  23. ^ Rosenberg, L.; Palmer, J. R.; Rao, R. S.; Shapiro, S. (2001). „Low-dose oral contraceptive use and the risk of myocardial infarction”. Arch Intern Med. 161 (8): 1065—70. PMID 11322840. doi:10.1001/archinte.161.8.1065. 
  24. ^ Cibula, D.; Gompel, A.; Mueck, A. O.; La Vecchia, C.; Hannaford, P. C.; Skouby, S. O.; Zikan, M.; Dusek, L. (2010). „Hormonal contraception and risk of cancer”. Human Reproduction Update. 16 (6): 631—650. PMID 20543200. doi:10.1093/humupd/dmq022. .
  25. ^ Hannaford PC, Iversen L, Macfarlane TV, et al. Mortality among contraceptive pill users: cohort evidence from Royal College of General Practitioners‘ Oral Contraception Study. BMJ 2010; 340:927.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нежељена_дејства_комбиноване_оралне_контрацепције&oldid=27542630”