Nikola Doksat de Morez

Nikola Doksat de Morez
Nikola Doksat de Morez
Lični podaci
Datum rođenja	(1682-11-03)3. novembar 1682.
Mesto rođenja	Iverdon le Ben, Švajcarska
Datum smrti	20. mart 1738.(1738-03-20) (55 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Vojna karijera
Vojska	Habzburška monarhija
Čin	general
Učešće u ratovima	1702–1714 1716–1718 1717–1720
Kasniji rad	urbanistički plan Beogradske tvrđave

Baron Nikola Doksat de Morez (fr: Nicolas Doxat de Démoret, Iverdon le Ben, 3. novembar 1682 − Beograd, 20. mart 1738), bio je švajcarski general u vojsci Habzburške monarhije. Poznat je i kao inženjer koji je obnovio Kalemegdansku tvrđavu i kao prvi beogradski urbanista.

Biografija

Denanska bitka vodila se 1712. godine, tokom Rata za špansko nasleđe u kome je, kao oficir, učestvovao i Nikola Doksat de Morez. Autor: Žan Alu (Jean Alaux), 1839, ulje na platnu

Ni­ko­la Dok­sat ro­đen je 1682. godine u mestu Iverdon, u švaj­car­skom kan­to­nu Bern. Roditelji su mu bili protestanti, Jozef Doksat de Morez i Margareta fon Štirler, a od cara ferdinanda dobili su plemićku titulu barona. Sa napunjenih 18 godina, Nikola Doksat pristupa holandskoj vojsci koja ga šalje u školu kako bi postao fortifikacijski oficir. Kao in­že­nje­rij­ki ofi­cir uče­stvo­vao je u Ra­tu za špan­sko na­sle­đe i u Flan­dri­ji (1702–1714). Nakon opsade Lila prelazi u austrijsku carsku vojsku gde napreduje ogromnom brzinom, penjući se do čina generala. Učestvuje u habzbur­ško-osman­skom ra­tu u Po­du­na­vlju (1716–1718) i u ra­tu na Si­ci­li­ji (1718–1720). Tokom opsade Temišvara te­ško ra­njen. Kuršum ga je pogodio u desno koleno, smrskano mu je le­vo ra­me, a le­vi kuk te­ško povređeno. Nikola doksat je zbog ovih povreda ostao hrom do kraja života.

Inženjerski rad Nikole Doksata

Kao fortifikacijski oficir Nikola Doksat je, po ca­re­vom po­seb­nom na­re­đe­nju, mo­rao da pre­gle­da utvr­đe­nja u Be­ču i de­lo­vi­ma kra­lje­vi­ne Ma­đar­ske i da ih po svom na­ho­đe­nju po­bolj­ša. Sva­ko ko bi nje­go­ve ski­ce i jed­nom vi­deo, mo­rao je bi­ti za­di­vljen nji­ho­vom pre­ci­zno­šću. Doksatova ideja je bila da strateške tačke u odbrani utvrđenja izmesti van zidina, što je pokušao i da ostvari u praksi već tokom prvog službovanja u Bavarskoj. Međutim, napredno i nekonvencijalno razmišljanje mladog inženjera dovelo je do toga da bude proglašen za šarlatana i upućen na front u Francuskoj. Doksatove ideje kasnije su usvojene i smatraju se jednim od najboljih unapređenja u oblasti fortifikacije.

Službovanje u Srbiji

Posle ranjavanja i izlaska iz bolnice, tada sa činom pukovnika, Nikola Doksat biva raspoređen komandi za Srbiju. Dobio je zadatak da, razrešenih ruku, uradi sve što je potrebno kako bi utvrdio Beograd.

Urbanizacija Beograda

Najstarija zgrada u Beogradu nalazi se u Ulici cara Dušana br. 10

Deo tvrđave izgrađen prema planovima Nikole Doksata - Kapija Karla VI u Donjem gradu sa ostatkom severoistočnog bedema. Veruje se da je kapija delo Baltazara Nojmana, slavnog arhitekte nemačkog baroka koji je jedno vreme radio u Beogradu kao vojni inžinjer. Kapija je podignuta 1736. godine u čast cara Karla VI

Došavši u Beograd Nikola Doksat je odmah počeo sa obnovom tvrđave, u sklopu velikih logističkih planova za fortifikaciju grada. Doksat je izučio istoriju grada, razvijao svoj projekat, a finalnu verziju svog urbanističkog plana 1723. godine predaje Dvorskom savetu. Obzirom da je imao dozvolu da obnovu uradi prema sopstvenom nahođenju, plan je odobren i odmah se krenulo sa izvođenjem radova.

Prvi radovi odnosili su se na podizanje sedam jednospratnih zgrada, među kojima je bila i danas najstarija kuća u Beogradu, danas pod zaštitom države kao spomenik kulture. Njena gradnja počela je 1724. i završila se 1727. godine, a građena je u baroknom stilu. Specifičnost ovog kompleksa zgrada je mreža podzemnih prolaza kojima su bile spojene međusobno, a veruje se i sa tvrđavom na Kalemegdanu. Ovim tunelima sa tvrđavom su bili povezani i dvor Eugena Savojskog i sama kuća Nikole Doskata, koji su se nalazilu u današnjoj Dušanovoj ulici. Dužinu ovih podzemnih prolaza, trase kojima prolaze i šta povezuju, zbog strateških razloga, najverovatnije je znao samo sam Nikola Doksat. Navodno, same planove je držao sakrivene i nikada ih nije predao nadređenima. Prema nekim verovanjima, postoje čak i tuneli koji vode od tvrđave do Zemuna, a njihova uloga bila je snabdevanje grada u slučaju opsade i sigurna odstupnica u slučaju krajnje nužde. Prema rečima arhitekte Zorana Đukanovića, ovom rekonstrukcijom tvrđava je trebalo da bude najsavršenija odbrambena mašina i prvi neprobojni bastion odbrane Austro-ugarskog carstva, Evrope i hrišćanstva, a grad da dobije nove, značajne javne objekte.

Sukob sa princom Aleksandrom fon Vitenbergom

Tokom službe u Beogradu Nikola Doksat dolazi u sukob sa princom Aleksandrom fon Vitenbergom, čovekom koji je pre njega napravio planove za obnovu Beograda, ali su te ideje odbačene kao amaterizam. Doksat se sa njim nije najbolje slagao i u više navrata je pokušavao je da ga vrati u Beč, ali je Aleksandar ostavljen u Beogradu kako bi učestvovao u velikim radovima koje je finansirao čak i papa Benedikt XIII. Godine 1735. Doksat je utvrdio da Aleksandar Vitenburški krade novac iz tajnih fondova carstva i osramoćeni princ je vraćen u Beč. Služeći se uticajem i vezama koje je imao, uspeo je da zataška aferu, ali je ostao rešen da se osveti beogradskom urbanisti Nikoli Doksatu. Jedino što ga je sprečavalo bila je činjenica da se Doksat, zbog izuzetno dobro urađenog posla u fortifikaciji i obnovi Beograda, nalazio u milosti dvora i dobio čin generala.

Odbrana Niške tvrđave

Dve godine kasnije, 1737. izbija novi Austrijsko—Turski rat. Potiskujući neprijatelja, austrijska vojska dolazi čak do Niša i osvaja ga pod komandom neiskusnog generala Sekendorfa, koji odlučuje da osvoji i Novi Pazar. U tom sukobu Austrija biva potučena do nogu i prilikom povlačenja Sekendorf naređuje Doksatu da sa 8.000 vojnika ostane u Nišu, kako bi obezbedio odstupnicu. Turci na Niš kreću sa 80.000 vojnika, a Sekendorf šalje Doksatu lažnu vest da će mu poslati pojačanje. Kako bi izbegao pokolj, Doksat prihvata pregovore sa Turcima. Tokom narednih nekoliko dana, koliko su pregovori trajali, Doksat naređuje vojsci da izvodi manevre kako bi neprijatelju izgledalo da ih u gradu ima više. Us­peo je da ube­di Tur­ke da će bit­ka i za njih bi­ti te­ška i iz­dej­stvo­vao je mir­no po­vla­če­nje iz Ni­ša, bez for­mal­ne pre­da­je. Neprijatelj je poverovao i pristao na to da Doksat, bez formalne predaje grada, napusti Niš sa vojskom i povuče se do Beograda. Zbog ovog poteza jed­ni su ga sma­tra­li he­ro­jem jer je spa­sao voj­sku, a dru­gi ku­ka­vi­com.

Sekendorf, čuvši za ova dešavanja, u Beč šalje izveštaj pun laži, navodeći da je Doksat prekršio naređenja. Kako bi sprečio da Doksatov izveštaj stigne do cara, hapsi ga čim je ovaj stigao u Beograd sa 8.000 spašenih vojnika i stavlja u kućni pritvor do početka suđenja, zajedno sa svojim najvišim oficirima. U međuvremenu i Aleksandar fon Vitenberg nastavlja da kuje zaveru protiv Doksata u Beču, apelujući da Doksat mora postati primer kako se postupa sa izdajnicima koji se predaju bez ijednog metka. Car Karlo VI na kraju popušta i donosi odluku da Nikola Doksat bude pogubljen u Beogradu. Suđeno mu je po skraćenom postupku, a komisija je tražila smrtnu kaznu. Presuda Doksatu bila je sledeća:

„ Kazna se izriče jer je optuženi 16. oktobra prošle godine, bez očekivanog napada i pružanja odbrane, i bez potrebe, samo na osnovu neprijateljskih pretnji, Nišku tvrđavu, na prvoj liniji fronta, koja je bila poverena njegovoj komandi predao zakletom neprijatelju hrišćanskog imena i time postupio protiv svoje časti, dužnosti i savesti; njegovom carskom i katoličkom veličanstvu, kao i čitavom hrišćanskom svetu nanoseći znatnu štetu i gubitak, carskom oružju nesagledivu sramotu, osnažujući Turke još više u njihovoj oholosti. Stoga se pomenuti general Doksat osuđuje na smrt – odsecanjem glave. ”

Smrt Nikole Doksata de Moreza

Veče pred izvršenje smrtne presude Nikola Doksat je večerao, kao i svakog drugog dana, a zatim mirno spavao. Ujutro je popio čaj i pomolio se, a zatim je odveden na gubilište. Na putu je prošao pored vojnika koje je spasao u Nišu i rekao im: „Zbogom prijatelji moji, vi bar znate zašto umirem”.

Egzekucija Nikole Doksata odigrala se na početku današnje Knez Mihailove ulice. Uz zvuke dobošara poslednji put je pročitana presuda, nakon čega se Doksat sam namestio za pogubljenje. Njegov posilni, mladi poručnik, kome je Doksat pre odlaska na gubilište poklonio jedinu vrednost koju je imao – zlatnu dugmad za košulju, vezao mu je crni povez preko očiju, a zatim se udaljio. Pred zamah sablje dželata obratio se nekolicini vojnika i oficira, kojima je spasao živote, rečima: " Zbogom prijatelji moji, vi bar znate zašto umirem!". Doksatove poslednje reči bile su: “O tvrđavo ja sam te sagradio, a ti mi sada uzimaš život”.

Nikola Doksat nije preminuo brzom smrću. Da li zato što nije imao novca kojim bi platio dželata ili je uzrok nešto drugo, tek oštrica krvnika osuđenog je udarila u telo, umesto u vrat. Sečivo je još dva puta promašilo, da bi mu tek četvrtim zamahom dželat odrubio glavu.

Spekulacije oko Doksatove smrti

Postoje priče da je nje­go­vim po­gu­blje­njem u stva­ri tre­ba­lo da se pri­kri­je tač­na lo­ka­ci­ja taj­nih pr­o­la­za ko­ji su vo­di­li u tvr­đa­vu i iza nje. Kru­ži­le su i glasine da je nje­go­va imo­vi­na iz­no­si­la 200.000 fo­rin­ti i da je zbog to­ga na­knad­no okri­vljen i za ko­ri­sto­lju­blje, ali se takođe govorilo i da je iza nje­ga osta­la sa­mo ku­ća na­do­mak tvr­đa­ve, ko­ja je pr­o­da­ta da bi se na­mi­ri­li du­go­vi ko­je je ge­ne­ral na­pra­vio ka­da ju je ku­pio, kao i da su je­di­na lič­na imo­vi­na koja mu je preostala bila zlatna dug­mad za ko­šu­lju, koju je po­klo­nio svom posilnom pred od­la­zak na smak­nu­će.

Kuća Nikole Doksata i danas postoji, u ulici Cara Dušana broj 10 na Dorćolu, i predstavlja jednu od najmisterioznijih građevina u Beogradu i moguću kapiju podzemnog grada i njegovih, još uvek, nedovoljno istraženih laguma. Pitanje je zašto je Vermaht aprila 1941. godine, odmah po ulasku trupa u Beograd, prvo zaposeo kuću Nikole doksat?

Vidi još

• Fortifikaciona arhitektura
• Najstarija kuća u Beogradu

Literatura

• Život carskog generala i slavnog inženjera gospodina barona Doksata de Moreza pogubljenog 20. marta 1738. u Beogradu uz opis pojedinih dešavanja u tadašnjem ratu protiv Turaka. Beograd: Biblioteka grada Beograda. 2006. COBISS.SR 129045260

Spoljašnje veze

• Nikolić, Zoran (25. 11. 2016). „Beogradske priče: Maršalska palica na Belom gradu”. Večernje novosti. 
• Kovačević, Neda. „Odlomak iz romana "Povratak košave u Beograd"”. Beograd. Pristupljeno 8. 8. 2019.