Ивердон ле Бен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивердон ле Бен
Yverdon-les-Bains - Iferten - Yverdon-les-Bains
Picswiss VD-47-15.jpg
Поглед на средишњи део Ивердона ле Бена
Грб
Основни подаци
Држава  Швајцарска
Кантон Кантон Во
Становништво
Становништво 27.511
Густ. нас. 2.281 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 46°47′00″ СГШ; 6°38′00″ ИГД / 46.783333° СГШ; 6.633333° ИГД / 46.783333; 6.633333Координате: 46°47′00″ СГШ; 6°38′00″ ИГД / 46.783333° СГШ; 6.633333° ИГД / 46.783333; 6.633333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 435 m
Површина 11,30 km2
Ивердон ле Бен на мапи Швајцарске
Ивердон ле Бен
Ивердон ле Бен
Остали подаци
Градоначелник Реми Жакије
Веб-сајт www.yverdon.ch

Ивердон ле Бен (франц. Yverdon-les-Bains, нем. Iferten, итал. Yverdon-les-Bains) је град у западној Швајцарској. Ивердон ле Бен је други по величини град у оквиру Кантона Во.

Ивердон ле Бен је познат по изворима топле воде који су га претворили у важно бањско лечилиште у држави.

Природне одлике[уреди]

Ивердон ле Бен се налази у западном делу Швајцарске, од главног града Берна удаљен је 75 км југозападно.

Рељеф: Ивердон ле Бен је налази на прелазу из Швајцарске висоравни у област подножја планина Јуре. Град је смештен на јужном ободу Нешателског језера, на надморској висини од 430 метара.

Клима: Клима у Ивердону ле Бену је умерено континентална.

Воде: Ивердон ле Бен се налази на јужном ободу Нешателског језера.

Историја[уреди]

Подручје Ивердона ле Бена је било насељено још у време праисторије. У доба Старог Рима овде се развило веће насеље Ебуродунум (лат. Eburodunum) као стратешка тачка на укрштању путева.

У средњем веку овде се развило насеље мањег значаја око дворца породице Савоја. Тако је остало све до 16. и 17. века.

Током 19. века Ивердон ле Бен се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Становништво[уреди]

2010. године Ивердон ле Бен је имао 27.511 становника, од тог броја око 33% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик је доминира у граду (82,6%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и српскохрватски (3,9%), португалски (3,5%).

Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. И данас су грађани већином протестанти, али ту живе и мањински римокатолици, атеисти, муслимани и православци.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]