Ивердон ле Бен
Ивердон ле Бен Yverdon-les-Bains - Iferten - Yverdon-les-Bains | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Швајцарска |
Кантон | Кантон Во |
Становништво | |
Становништво | |
— | 27.511 |
— густина | 2.434,6 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 47′ 00″ С; 6° 38′ 00″ И / 46.783333° С; 6.633333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 435 m |
Површина | 11,30 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Реми Жакије |
Веб-сајт | |
www.yverdon-les-bains.ch |
Ивердон ле Бен (фр. Yverdon-les-Bains, нем. Iferten, итал. Yverdon-les-Bains) је град у западној Швајцарској. Ивердон ле Бен је други по величини град у оквиру Кантона Во.
Ивердон ле Бен је познат по изворима топле воде који су га претворили у важно бањско лечилиште у држави.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Ивердон ле Бен се налази у западном делу Швајцарске, од главног града Берна удаљен је 75 км југозападно.
Рељеф: Ивердон ле Бен је налази на прелазу из Швајцарске висоравни у област подножја планина Јуре. Град је смештен на јужном ободу Нешателског језера, на надморској висини од 430 метара.
Клима: Клима у Ивердону ле Бену је умерено континентална.
Воде: Ивердон ле Бен се налази на јужном ободу Нешателског језера.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Ивердона ле Бена је било насељено још у време праисторије. У доба Старог Рима овде се развило веће насеље Ебуродунум (лат. Eburodunum) као стратешка тачка на укрштању путева.
У средњем веку овде се развило насеље мањег значаја око дворца породице Савоја. Тако је остало све до 16. и 17. века.
Током 19. века Ивердон ле Бен се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.
Становништво
[уреди | уреди извор]2010. године Ивердон ле Бен је имао 27.511 становника, од тог броја око 33% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик је доминира у граду (82,6%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и српскохрватски (3,9%), португалски (3,5%).
Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. И данас су грађани већином протестанти, али ту живе и мањински римокатолици, атеисти, муслимани и православци.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Градски протестански храм
-
Дворац
-
Градско приобаље
-
Староримске руине