Nikola Popović (pisac)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Popović
Lični podaci
Datum rođenja(1979-07-03)3. jul 1979. (44 god.)
Mesto rođenjaSarajevo, SFRJ
Književni rad
Najvažnija delaPriče iz Libana
Skice za plovidbu

Nikola Popović (Sarajevo, 3. jul 1979) bosanskohercegovački i srpski je pisac i prevodilac.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen i odrastao u Sarajevu. Studije italijanistike završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zaposlen je kao nastavnik italijanskog jezika na Odseku za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Oblasti naučnog interesovanja su savremena italijanska književnost i kultura.

Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.[1][2] Preveo je knjige Etorea Mazine, Simone Vinči, Valerije Parele i objavio brojne prevode italijanskih pisaca u književnoj periodici.

Autor je kritičkih osvrta iz oblasti filma, pozorišta i književnosti, putopisa i reportaža[3] iz Togoa, Gane, DR Kongo i drugih zemalja, te knjiga Priče iz Libana (Centar za kulturu „Gradac“, Raška, 2016, koja je dobila nagradu Akademije "Ivo Andrić" za putopisnu knjigu i Skice za plovidbu (Agnosta, Beograd, 2019), za koju je dobio nagradu „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku 2020. godine.[4] Tekstovi su mu prevođeni na engleski,[5][6] makedonski[7][8], mađarski[9] i portugalski jezik[10].

Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja Bosanska vila u Sarajevu.[11] Svira klasičnu gitaru i arapsku lautu.[12]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za knjigu putopisa Skice za plovidbu, 2020.[13]
  • Treća nagrada za prozu „Tragom Nastasijevićaʺ za 2020. godinu za priču Soko Muhamed Ali. Nagradu dodeljuje Biblioteka „Braća Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca. Gornji Milanovac, 2020.[14]
  • Nagrada Akademije Ivo Andrić, za knjigu Priče iz Libana, povezivanje različitih kultura i putopise iz afričkih i arapskih zemalja, 2016.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Priče iz Libana, Raška, Centar za kulturu, obrazovanje i informisanje "Gradac", 2016.[15]
  • Skice za plovidbu, Agnosta, Beograd , 2019.[16]
  • Skice za plovidbu, Imprimatur, Banjaluka, 2020.[17]
  • Prikazni od Liban, Perun Artis, na makedonski preveo Sašo Ognenovski, Bitola, 2020.[18]
  • San Kosmosa Skaruha, Planjaks, Tešanj, 2022.[19]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

  • Traganje: nova italijanska pripovetka / preveo sa italijanskog i priredio Nikola Popović. - Kraljevo : Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", [2015] ([Kraljevo][20]
  • Valerija Parela, Priče iz Napulja (Mosca più balena) – N. Popović pogovor „Napuljski mozaik Valerije Parele“, str. 120-122. Vrijeme, Zenica, 2010.[21]
  • Simona Vinči, U svakom smislu ljubav (In tutti i sensi come l'amore)– N. Popović pogovor „O piscu i djelu“, str. 153-154. Vrijeme, Zenica, 2008.[22]
  • Simona Vinči, O deci se ništa ne zna (Dei bambini non si sa niente)– N. Popović pogovor „Beleška o piscu i delu“, str. 149-151. Narodna knjiga, Beograd, 2004.[23]
  • Etore Mazina, Pobednik (Il Vincere)– N. Popović pogovor„Beleška o piscu“, str. 165. Narodna knjiga, Beograd, 2003.[24]
  • Etore Mazina, Gvožđe i med (Il ferro e il miele), Otkrovenje, Beograd, 2002.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Članovi”. Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  2. ^ „Prevodilački portreti”. Oslobođenje. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  3. ^ „Tekstovi na Veb-portalu Strane”. Strane. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  4. ^ „SVEČANOST U VALjEVSKOJ BIBLIOTECI Nikoli Popoviću uručena nagrada “Ljubomir P. Nenadović””. Večernje Novosti. Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  5. ^ „The Artichoke and Her Tender Heart” (PDF). Silk Road. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  6. ^ „Stories from the Barbershop”. Asymptote. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  7. ^ Popoviќ, Nikola (2019). „Maslinkata i bademovo drvo”. Kniževni elementi, spisanie za sovremena svetska kniževnost. Perun Artis, Bitola, Severna Makedonija. God. 1, br. 1: 92—99. 
  8. ^ Popoviќ, Nikola (2019). „Konji vo noќta (preveo Stefan Markovski), Bilka so meko srce (preveo Sašo Ognenovski)”. Sovremenost, spisanie za literatura, kultura i umetnost. Sovremenost, Skopje, Severna Makedonija. God. 74 (68), br. 2: 96—101. 
  9. ^ Popović, Nikola (27. 6. 2022). „A rózsadombi Vörös-hajú”. 
  10. ^ Popović, Nikola. „A casa com as aves turul”. 
  11. ^ „Nikola Popović, urednik Bosanske vile: Moja urednička ruka je ispružena”. Oslobođenje. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  12. ^ „Pisanje je, pre svega, plovidba”. Čačanski glas. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  13. ^ „NIKOLA POPOVIĆ, dobitnik ovogodišnje nagrade “Ljubomir P. Nenadović” -” (na jeziku: engleski). 2020-10-21. Pristupljeno 2021-01-12. 
  14. ^ biblioteka. „REZULTATI KONKURSA “TRAGOM NASTASIJEVIĆA” 2020.”. www.bibliotekagm.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-01-12. 
  15. ^ Priče iz Libana / Nikola Popović COBISS.SR 223257868
  16. ^ Skice za plovidbu / Nikola Popović COBISS.SR 279751436
  17. ^ Skice za plovidbu / Nikola Popović, COBISS.RS-ID - 8691480 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2021)
  18. ^ Prikazni od Liban / Nikola Popović COBISS.MK-ID - 52715525 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2021)
  19. ^ Popović, Nikola (2022). San Kosmosa Skaruha. Tešanj: Planjaks. ISBN 978-9958-34-689-7. 
  20. ^ Traganje : nova italijanska pripovetka COBISS.SR 518743389
  21. ^ Priče iz Napulja / Valerija Parela COBISS.SR 513654446
  22. ^ U svakom smislu ljubav / Simona Vinči COBISS.SR 513643950
  23. ^ O deci se ništa ne zna / Simona Vinči COBISS.SR 117720844
  24. ^ Pobednik / Etore Mazina COBISS.SR 108498700
  25. ^ Gvožđe i med / Etore Mazina COBISS.SR 183585543
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Поповић_(писац)&oldid=27283864”