Nikola Filipović (pedagog)

nikola filipović
nikola filipović
Lični podaci
Datum rođenja	15. oktobar 1926.
Mesto rođenja	Gradac, kod Posušja, ; Kraljevina SHS
Datum smrti	2001. (74/75 god.)
Mesto smrti	Sarajevo, ; Bosna i Hercegovina
Profesija	pedagog
Predsednik Predsedništva SR BiH
Period	27. april 1988 — 18. maj 1989.
Prethodnik	Mato Andrić
Naslednik	Obrad Piljak

Nikola Filipović (Gradac, kod Posušja, 15. oktobar 1926 — Sarajevo, 2001) bio je bosanskohercegovački pedagog, profesor Univerziteta u Sarajevu i društveno-politički radnik SR Bosne i Hercegovine. U periodu od 1988. do 1989. nalazio se na funkciji predsednika Predsedništva SR Bosne i Hercegovine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 15. oktobra 1926. u Gradacu, kod Posušja. U Mostaru je završio Učiteljsku školu, a u Beogradu 1958. studije pedagogije na Filozofskom fakultetu.^[1]

Nakon studija radio je kao predavač i upravnik Političke škole u Mostaru, a od 1958. do 1963. bio je asistent na katedri za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Doktorirao je 1962. sa tezom Vaspitna vrednost literarnih pokušaja mladeži.^[1]

Od 1963. bio je docent za pedagogiju, od 1968. vanredni profesor i od 1973. redovni profesor. Glavno područje njegovog rada bila je didaktika. Od 1959. sarađivao je u više pedagoških časopisa, a od 1962. do 1970. uređivao je časopis Naša škola.^[1] Od 1993. bio je član Hrvatskog društva za znanost i umjetnost u Sarajevu.

Početkom 1970-ih bio je potpredsednik Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Bosne i Hercegovine (SSRN).^[1] Nakon što je zbog umešanosti u aferu Neum, Mato Andrić podneo ostavku na članstvo u Predsedništvo SR Bosne i Hercegovine, Filipović je izabran na njegovo mesto, a u periodu od 26. aprila 1988. do 18. maja 1989. nalazio se na dužnosti predsednika Predsedništva.

Dela[uredi | uredi izvor]

Problem formiranja cjelovite ličnosti u socijalističkom društvu, Sarajevo 1963.
Vannastavna aktivnost učenika, Sarajevo 1963, 1969. i 1983.
Vaspitna vrijednost literarnog stvaralaštva mladih, Sarajevo 1968.
Stvaralaštvo u nastavi, Sarajevo 1969.
Odnos pedagogije i politike, Sarajevo 1971.
Idejnost u nastavi. Sarajevo 1972.
Didaktika 1, Sarajevo 1977, 1981, 1983;
Didaktika 2, Sarajevo 1980, 1984.
Zakonitosti nastavnog procesa, Sarajevo 1977.
Teorija nastave, Sarajevo 1980.
Osnovi didaktike i psihologije univerzitetske nastave (koautor), Sarajevo 1982.
Pedagoška misao Josipa Broza Tita, Sarajevo 1982.
Mogućnosti i dometi stvaralaštva učenika i nastavnika, Sarajevo 1988.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v ^g Ko je ko 1970, str. 274.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031

[FOOTNOTEKo_je_ko1970274-1] v ^g Ko je ko 1970, str. 274.

[1]

p r u Predsednici Narodne Republike BiH i Socijalističke Republike BiH
nazivi fukcija po periodima: predsednik Prezidijuma Narodne skupštine (1945—1953), predsednik Skupštine (1953—1974) i predsednik Predsedništva (1974—1990)
1945—1953.	Vojislav Kecmanović (1943—1946) Đuro Pucar (1946—1948) Vlado Šegrt (1948—1953)
1953—1974.	Đuro Pucar (1953—1963) Ratko Dugonjić (1963—1967) Džemal Bijedić (1967—1971) Hamdija Pozderac (1971—1974)
1974—1990.	Ratko Dugonjić (1974—1978) Raif Dizdarević (1978—1982) Branko Mikulić (1982—1983) Milanko Renovica (1983—1985) Munir Mesihović (1985—1987) Mato Andrić (1987—1988) Nikola Filipović (1988—1989) Obrad Piljak (1989—1990) Alija Izetbegović (1990)