Хамдија Поздерац

ХАМДИЈА ПОЗДРЕАЦ
Хамдија Поздерац
Датум рођења	(1924-01-15)15. јануар 1924.
Место рођења	Цазин Краљевина Југославија
Датум смрти	7. април 1988.(1988-04-07) (64 год.)
Место смрти	Сарајево, СР Босна и Херцеговина СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Председник Председништва СР БиХ
Период	1971 — 1974.
Претходник	Џемал Биједић
Наследник	Ратко Дугоњић
Одликовања

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).

У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.

После ослобођења Југославије, обављао одговорне партијско-државне дужности. Био је:

• председник Председништва СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1974. године
• председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1974. до 1978. године

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Биран је за народног посланика Републичке скупштине Босне и Херцеговине.

Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.

Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко-болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.