Хамдија Поздерац
| хамдија поздерац | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Хамдија Поздерац | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 15. јануар 1924. | ||||||||
| Место рођења | Цазин, Краљевина СХС | ||||||||
| Датум смрти | 6. април 1988. (64 год.) | ||||||||
| Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | ||||||||
| Професија | друштвено-политички радник | ||||||||
| Деловање | |||||||||
| Члан КПЈ од | 1943. | ||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1945. | ||||||||
| Председник Скупштине СР БиХ | |||||||||
| Период | 1971 — 1978. | ||||||||
| Претходник | Џемал Биједић | ||||||||
| Наследник | Ратко Дугоњић | ||||||||
| Председник Председништва ЦК СК БиХ | |||||||||
| Период | 1983 — 1984. | ||||||||
| Претходник | Никола Стојановић | ||||||||
| Наследник | Мато Андрић | ||||||||
| Одликовања |
| ||||||||
Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 6. април 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1943. године. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
После ослобођења Југославије, обављао одговорне партијско-државне дужности. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1978. године
Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник Председништва ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Биран је за народног посланика Републичке скупштине Босне и Херцеговине.
Скупштина БиХ га је у јуну 1986. изабрала за члана Председништва СФРЈ из те републике,[1] као замену за Бранка Микулића који је отишао на чело Савезног извршног већа - пред Савезном скупштином је дао „свечану изјаву” 24. јула. Убрзо након избијања „афере Агрокомерц“, у септембру 1987. подноси оставку и повлачи се из политичког живота (у председништву га замењује Раиф Диздаревић, који у мају 1988. преузима једногодишње председавање тим телом).
Преминуо је 6. априла 1988. у Клиничко-болничком центру „Кошево“ у Сарајеву,[2] сахрањен је два дана касније на Новом градском гробљу у Сарајеву.[3]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Добитник је Награде ЗАВНОБиХ.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Хамдија Поздерац члан Предсједништва СФРЈ”, Борба, 24. јун 1986.
- ^ „Umro Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 4. 1988. стр. 1.
- ^ „Sahranjen Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 4. 1988. стр. 7.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Лидери Комунистичке партије и Савеза комуниста Босне и Херцеговине | |||||
|---|---|---|---|---|---|
Списак личности који су се налазили на челу партијске организације КПЈ у Босни и Херцеговини као — секретари Покрајинског комитета КПЈ, секретари ЦК Комунистичке партије и секретари/председници ЦК Савеза комуниста Босне и Херцеговине | |||||
| до 1948. |
|  | |||
| 1948—1966. |
| ||||
| 1966—1991. |
| ||||
Председници Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине | ||
|---|---|---|
називи фукција по периодима: председник ЗАВНОБиХ (1943—1945), председник Народне скупштине НР Босне и Херцеговине (1945—1963) и председник Скупштине СР Босне и Херцеговине (1963—1992) | ||
| ЗАВНОБиХ |
|  |
| 1946—1992. |
| |
Председници Народне Републике и Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине | ||
|---|---|---|
називи фукција по периодима: председник Президијума Народне скупштине (1945—1953), председник Скупштине (1953—1974) и председник Председништва (1974—1990) | ||
| 1945—1953. |
| |
| 1953—1974. |
| |
| 1974—1990. |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
- Рођени 1924.
- Умрли 1988.
- Цазинци
- Муслимани (народ)
- Комунисти Босне и Херцеговине
- Чланови Централног комитета СКЈ
- Југословенски партизани
- Омладина у Народноослободилачкој борби
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Јунаци социјалистичког рада
- Друштвено-политички радници СФРЈ
- Друштвено-политички радници СР БиХ
- Посланици Скупштине СР БиХ
- Чланови Председништва СФРЈ
- Председници СР Босне и Херцеговине
- Чланови Председништва ЦК СКЈ
- Добитници Награде ЗАВНОБиХ-а
- Сахрањени у Сарајеву