Војислав Кецмановић

војислав кецмановић
војислав кецмановић
	Војислав Кецмановић; (рад Бранка Радуловића, 1909-11)
Лични подаци
Датум рођења	1881.
Место рођења	Читлук код Приједора, Аустроугарска
Датум смрти	26. децембар 1961. (79/80 год.)
Место смрти	Сарајево, НР БиХ, ФНР Југолавија
Професија	лекар
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Балкански ратови; Народноослободилачка борба
Председник Предеседништва Народне скупштине БиХ
Период	26. април 1945 — новембар 1946.
Претходник	функција установљена
Наследник	Ђуро Пуцар

Војислав Кецмановић Ђедо (Читлук код Приједора, 1881 — Сарајево, 26. децембар 1961) био је лекар, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ).

Биографија

Рођен је 1881. године у Читлуку код Приједора. Отац му је био свештеник. Као ђак, Војислав се образовао код народног трибуна, хуманиста и социјалиста Васе Пелагића.^[1] Гимназију је похађао у Сарајеву, Рељеву и Сремским Карловцима. Студирао је медицину од 1905. до 1911. године у Прагу где је и дипломирао. У Прагу се упознао са револуционарним политичким идејама Томаша Масарика и остао им привржен током читавог живота. Као лекар радио је у Тузли, одакле је за време Балканског рата прешао у Србију и учествовао у њему као добровољац.

После рата вратио се у Тузлу, а затим живео у Сарајеву, где се укључио у револуционарни раднички покрет. Током учешћа у Првом светском рату, због свог бунта против Аустро-Угарске био је осуђен неко време на робију. У бањалучком велеиздајничком процесу осуђен је на пет година робије, коју је издржавао у Бањој Луци и Зеници.^[1]

Године 1918. преселио се с породицом у Семберију и био лекар у Бијељини. Био је председник културно-просветног друштва, један од оснивача читаонице „Филип Вишњић“ и истакнути културни радник у граду. На иницијативу КПЈ, 1938. године појавио се на изборима као кандидат Самосталне демократске странке.^[1]

Одмах од почетка оружаног устанка 1941. године, прихватио је платформу КПЈ о народноослободилачкој борби и активно подржавао НОП.

Укључивши се у Народноослободилачку борбу, пребацио се јуна 1943. године на ослобођену територију. Исте године био је изабран за члана Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и за председника Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине на Првом заседању у Мркоњић Граду 25. новембра.

Од 26. априла 1945. до новембра 1946. године био је председник Предесдништва Народне скупштине Босне и Херцеговине.

Умро је 26. децембра 1961. у Сарајеву, где је и сахрањен на Партизанском гробљу.^[2]^[3]

Сарајевско „Ослобођење” издало је његову књигу “Забиљешке из ратних дана” 1980. године.^[1]

Његов брат био је Душан Кецмановић (1876—1942) православни свештеник и политичар.

Галерија

На народном збору
Споменик у Бијељини

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Часопис за сувремену повијест, оцјене и прикази: Слободан Наградић, Војислав Кецмановић Ђедо. Забиљешке из ратних дана
^ „Војислав Кецмановић Ђедо”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1961. стр. 5.
^ „Уз највеће почасти сахрањени су посмртни остаци др Војсилава Кецмановића”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 12. 1961. стр. 5.

Литература

Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1962. година.
Српски биографски речник (књига пета). „Матица српска“, Нови Сад 2011. година.

[Наградић-1] а ^б ^в ^г Часопис за сувремену повијест, оцјене и прикази: Слободан Наградић, Војислав Кецмановић Ђедо. Забиљешке из ратних дана

[2] „Војислав Кецмановић Ђедо”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1961. стр. 5.

[3] „Уз највеће почасти сахрањени су посмртни остаци др Војсилава Кецмановића”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 12. 1961. стр. 5.

[1]

[2]

[3]

п р у Председници Народне Републике и Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине
називи фукција по периодима: председник Президијума Народне скупштине (1945—1953), председник Скупштине (1953—1974) и председник Председништва (1974—1990)
1945—1953.	Војислав Кецмановић (1943—1946) Ђуро Пуцар (1946—1948) Владо Шегрт (1948—1953)
1953—1974.	Ђуро Пуцар (1953—1963) Ратко Дугоњић (1963—1967) Џемал Биједић (1967—1971) Хамдија Поздерац (1971—1974)
1974—1990.	Ратко Дугоњић (1974—1978) Раиф Диздаревић (1978—1982) Бранко Микулић (1982—1983) Миланко Реновица (1983—1985) Мунир Месиховић (1985—1987) Мато Андрић (1987—1988) Никола Филиповић (1988—1989) Обрад Пиљак (1989—1990) Алија Изетбеговић (1990)

п р у Председници Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине
називи фукција по периодима: председник ЗАВНОБиХ (1943—1945), председник Народне скупштине НР Босне и Херцеговине (1945—1963) и председник Скупштине СР Босне и Херцеговине (1963—1992)
ЗАВНОБиХ	Војислав Кецмановић (1943—1946)
1946—1992.	Ћазим Угљен (1946—1949) Богомир Брајковић (1949—1953) Ђуро Пуцар (1953—1963) Ратко Дугоњић (1963—1967) Џемал Биједић (1967—1971) Хамдија Поздерац (1971—1978) Нико Михаљевић (1978—1981) Васо Гачић (1981—1983) Ивица Блажевић (1983—1984) Салко Оруч (1984—1986) Саво Чечур (1986—1988) Златан Каравдић (1988—1990) Момчило Крајишник (1990—1992)