Ђуро Пуцар Стари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂУРО ПУЦАР СТАРИ
Đuro Pucar.jpg
Ђуро Пуцар Стари
Датум рођења (1899-12-13)13. децембар 1899.
Место рођења Кесићи, код Босанског Грахова
 Аустроугарска
Датум смрти 12. април 1979.(1979-04-12) (79 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Члан КПЈ од 1922.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин генерал-потпуковник у резерви
Председник Президијума
Народне скупштине НР БиХ
Период 19461948.
Претходник Војислав Кецмановић Ђедо
Наследник Владо Шегрт
Председник владе НР БиХ
Период 19481953.
Претходник Родољуб Чолаковић
Наследник Авдо Хумо
председник СУБНОР Југославије
Период 19631969.
Претходник Александар Ранковић
Наследник Чедо Капор
Народни херој од 11. марта 1953.
Одликовања
Орден југословенске велике звезде
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден југословенске заставе
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Ђурађ Ђуро Пуцар Стари (Кесићи, код Босанског Грахова, 13. децембар 1899Београд, 12. април 1979), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник ФНРЈ и НР БиХ, двоструки јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1946. до 1948. године обављао је дужност председника Президијума Народне скупштине НР Босне и Херцеговине, а од 1948. до 1953. године функцију председника Владе Народне Републике Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди]

Политички затвореници, комунисти, у ковачници сремскомитровачке казнионице. Први с десна Ђуро Пуцар.

Рођен је 13. децембра 1899. године у селу Кесићи, код Босанског Грахова. Потиче из сиромашне сељачке породице. После завршене основне школе као питомац Српског привредног друштва Привредник одлази 1908. године прво код Јозефа Патзла у Поповац, код кога је учио ковачки занат, а касније и у Печуј. За време учења заната почео је да се дружи са радницима и ступио је у везу с радничким покретом.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1920, а Комунистичке партије Југославије 1922. године. Нарочито је био активан у синдикалним радничким организацијама, у којима је дуго времена био синдикални функционер.

Године 1929. је због комунистичко-револуционарне делатности од Суда за заштиту државе осуђен на осам година затвора. Пошто је на робији наставио с партијским радом међу осуђеницима, осуђен је на још две године затвора. Тако да је у затворима у Лепоглави и Сремској Митровици провео укупно десет година.

После изласка из затвора, 1939. године, Ђуро је, по налогу Партије, илегално живео у Сарајеву и радио у Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. Полиција га је убрзо ухапсила и протерала у родно место. Али, Ђуро се поново вратио у Сарајево и наставио да живи илегално.

Као делегат партијске организације Босне и Херцеговине, учествовао је на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу, октобра 1940. године. Тада је изабран за члана Централног комитета Комунистичке партије Југославије.

Вративши се са партијске конференције у Сарајеву, Ђуро је све до почетка рата радио на омасовљењу и јачању партијских организација, као и на спровођењу нове политике унутар КПЈ.

Народноослободилачка борба[уреди]

Један је од главних организатора народног устанка у Босни и Херцеговини. Када је, 4. јула 1941. године, ЦК КПЈ, донео одлуку о подизању устанка, Ђуро је, по налогу ПК КПЈ за БиХ, отишао у Бањалуку. Тамо је најпре у Обласном комитету КПЈ извршио припреме за устанак у Босанској Крајини, а одмах затим, када су почеле прве организоване акције на терену, отишао из Бањалуке у партизане, где је остао до краја рата, руководећи оружаном борбом народа Босанске крајине.

Као секретар Обласног комитета КПЈ за Бос. крајину, непрестано је обилазио партијске организације и окупљао народ за борбу. Учествовао је на партијским саветовањима на Шехитлуцима, код Бањалуке и на Орловицама, код Приједора.

Током читавог рата Ђуро Пуцар је био једна од најистакнутијих личности у Бос. крајини. Организовао је велики број политичких и војних саветовања, стварао органе народноослободилачке власти и учествовао у многим борбама с непријатељем, током офанзиве на Козару и на Грмечу.

Био је члан Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, потпредседник ЗАВНОБиХ-а и члан Председништва АВНОЈ-а.

Послератна каријера[уреди]

Споменик Ђури Пуцару у Суботици

После ослобођења, Ђуро је обављао високе државне и партијске функције у Босни и Херцеговини:

  • био је министар без портфеља у првој Влади БиХ,
  • председник Президијума Народне скупштине НР БиХ и потпредседник Президијума Народне скупштине ФНРЈ од новембра 1946. до септембра 1948. године,
  • председник Владе НР БиХ и секретар Централног комитета Комунистичке партије БиХ од септембра 1948. до децембра 1953. године и
  • председник Скупштине НР БиХ од децембра 1953. до јуна 1963. године.

Био је члан Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије и секретар Извршног комитета Савеза комуниста БиХ. Члан председништва Савезног одбора ССРН Југославије и председник Главног одбора ССРН БиХ.

Умро је 12. априла 1979. године у Београду, а сахрањен је на сарајевском Новом гробљу.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и многих других страних и југословенских одликовања. Одликован је Орденом југословенске велике звезде и два пута Орденом јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 11. марта 1953. године.

Литература[уреди]