Nikos Ksiluris

Nikos Ksiluris
Lični podaci
Datum rođenja	(1936-07-07)7. jul 1936.
Mesto rođenja	Antogija, Krit, Grčka
Datum smrti	8. februar 1980.(1980-02-08) (43 god.)
Mesto smrti	Pirej, Grčka
Muzički rad
Žanr	narodna muzika

Nikos Ksiluris (engl. Nikos Xilouris), poznat kao Psaronikos (engl. Psaronikos; 7. jul 1936 — 8. februar 1980) bio je grčki kompozitor i pevač. Rođen je u selu Antogija na Kritu. Njegove pesme i muzika osvojili su Grke. Stekao je titulu Arhanđela sa Krita.

Biografija

Ksilurisov nadimak Psaronikos ima istorijsko poreklo. Uobičajeno je bilo da ljudi iz Antogije imaju takvo ime. Pošto je nezavisnost Krita od Osmanskog carstva usledila kasnije od moderne Grčke u 19. veku, osmanska kontrola na Kritu još uvek je bila na snazi kada je Ksilurisov deda, Antonis, još uvek bio živ. Bio je nadaleko poznat kao Psaronikos. Antonis se družio sa grupom muškaraca koji su krali od Turaka. Ako bi se sreli sa njima tada, grupa bi se brzo razbežala, ali Antonis je bio najbrži od svih. Nakon toga, prvi u porodici dobio je nadimak Psaronikos. Taj nadimak lako su prihvatili svi koji su ga poznavali i on je zauvek bio poznat kao Psaronikos. Nakon toga, svi muškarci iz njegove porodice i njegovi potomci sadržali su u nadimcima prefiks Psaro: Psaronikos, Psarogioris, Psarontonis, itd.

Rane godine i drugi svetski rat

Statua Nikosa Ksilurisa u Iraklionu

Ksilurisove rane godine bile su ispunjene patriotskom marljivošću za njegovo rodno selo Antogija, koje je širom Krita poznato po svojoj hrabrosti, koju je pokazalo tokom rata sa silama Osovine. Godine 1941. Nikos Ksiluris bio je četvorogodišnjak kada je bio svedok Falširmjegerija, koji su se tokom bitke za Krit spuštali na ostrvo. Sa svojom porodicom Ksiluris je pobegao u drugo selo na Kritu, a vratili su se u Antogiju tek nakon rata. Tada je Patrik Li Fermor obožavao da peva Ksilurisovu pesmu Filadem, tako da ga je tada zainteresovao za muziku.

Muzička karijera

Prvu liru dobio je u dvanaestoj godini, kada je ispoljio svoj veliki potencijal u izvođenju kritske narodne muzike. Imao je talenat za pevanje i sviranje mandoline. Očaran muzikom Leonidasa Kladosa, poznatog svirača lire, hteo je da postane njegov šegrt na dve godine. Počeo je da se bavi zanatom i svirao je na seoskim venčanjima, krštenjima i drugim proslavama širom Krita. Kada je imao sedamnaest godina započeo je svoje prve nastupe u Iraklionu.

Međutim, veliku prekretnicu u karijeri doživeo je 1958, snimajući album. Publika se divila njegovom glasu i želela je da sazna više o njemu. Prvi put je nastupio u inostranstvu 1966. godine i osvojio je svoju prvu nagradu na festivalu u Sanremu. Sledeće godine osnovao je prvu kritsku muzičku dvoranu Erotokritos u Iraklionu, na Kritu. Snimanje je usledilo 1969. godine, čime je postigao ogroman uspeh. Ubrzo nakon toga, Ksiluris je počeo da nastupa u Atini, u dvorani narodne muzike. Na kraju, Atina je postala njegovo novo stalno prebivalište.

Politički nemir

Kuća Nikosa Ksilurisa u Anogeji

Tokom ranih 1970-ih, Ksilurisov glas je bio prepoznatljiv, ne samo po kritskoj muzici, već i po protestu sa grčkom omladinom protiv diktature pukovnika 1967—1974, koja je na vlast došla nakon državnog udara. On je osnovao novu vrstu popularnog, narodno-muzičkog stila kojem je prilagođavao stihove poznatih grčkih pesnika među kojima su Nikos Gatsos, Janis Ritsos, Jorgos Seferis, Kostas Varnalis i Dionizio Solomos. Drugi grčki pevači su prihvatili ovaj stil, među kojima su Janis Markopopoulos, Stavros Ksarhakos i Kristos Leontis. Ksilurisova muzika smetala je diktaturi pukovnika, a grčkom narodu ulivala je nadu.

Priznanja

Možda najpoznatiji od svih pesnika koji su se prilagodili Ksilurisovu bio je Vitsentzos Kornaros, iz 16. veka, najpoznatiji po svojoj epskoj pesmi Erotokritos. Godine 1971. Ksilurisov je dobio nagradu Grand Prix du Disque od akademije Šarl Kro u Francuskoj. Cenjen je zbog njegovih mnogih pesama koje su podjednako motivisale i ohrabrivale i njegove i druge generacije.

Lični život

Bio je oženjen sa ćerkom uspešne porodice iz Herakliona, sa kojom je imao sina i ćerku.

Umro je od raka pluća i metastaza na mozgu nakon duge borbe, 8. februara 1980, u Pireju, u Grčkoj. Sahranjen je na Prvom groblju u Atini.

Diskografija

• Mia mavrofora pou perna — Μια μαυροφόρα που περνά (1958)
• Anyfantou — Ανυφαντού (1969)
• O Psaronikos — Ο Ψαρονίκος (1970)
• Mantinades kai Chori — Μαντινάδες και χοροί (1970)
• Chroniko — Χρονικό (1970)
• Rizitika — Ριζίτικα (1971)
• Dialeima — Διάλειμμα (1972)
• Ithagenia — Ιθαγένεια (1972)
• Dionise kalokairi mas — Διόνυσε καλοκαίρι μας (1972)
• O tropikos tis parthenou — Ο τροπικός της Παρθένου (1973)
• O Xylouris tragouda yia tin Kriti — Ο Ξυλούρης τραγουδά για την Κρήτη (1973)
• O Stratis Thalassinos anamesa stous Agapanthous — Ο Στρατής Θαλασσινός ανάμεσα στους Αγάπανθους (1973)
• Perifani ratsa — Περήφανη ράτσα (1973)
• Akoluthia — Ακολουθία (1974)
• To megalo mas tsirko — Το μεγάλο μας τσίρκο (1974)
• Parastaseis — Παραστάσεις (1975)
• Anexartita — Ανεξάρτητα (1975)
• Komentia, i pali chorikon kai vasiliadon — Κομέντια, η πάλη χωρικών και βασιλιάδων (1975)
• Kapnismeno tsoukali — Καπνισμένο τσουκάλι (1975)
• Ta pou theemoumai tragoudia — Τα που θυμούμαι τραγουδώ (1975)
• Kiklos Seferis — Κύκλος Σεφέρη (1976)
• Erotokritos — Ερωτόκριτος (1976)
• I simfonia tis Gialtas kai tis pikris agapis — Η συμφωνία της Γιάλτας και της πικρής αγάπης (1976)
• I eleftheri poliorkimeni — Οι ελεύθεροι πολιορκημένοι (1977)
• Ta erotika — Τα ερωτικά (1977)
• Ta Xylourika — Τα Ξυλουρέικα (1978)
• Ta antipolemika — Τα αντιπολεμικά (1978)
• Salpisma — Σάλπισμα (1978)
• 14 Krises epitichies – 14 χρυσές επιτυχίες (1978)

Spoljašnje veze

• Dokumentarni film koji prati muzičku zaostavštinu Nikosa Ksilurisa
• Trideset dve godine nakon smrti kritskog pevača Nikosa Ksilurisa
• Nikos Ksiluris na Jutjubu