OŠ „Branislav Nušić” Rataje
| Osnovna škola „Branislav Nušić“ | |
|---|---|
| Tip | državna |
| Lokacija | Rataje bb Rataje |
| Država |  Srbija |
Osnovna škola „Branislav Nušić“ u Rataju postoji i radi više od dvanaest decenija. Kroz ovu zajedničku kuću prošle su mnoge generacije mladih Rataja i okolnih sela i svoja prva osnovna znanja sticali upravo u njoj.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Godina 1894. je uzeta kao godina početka rada Osnovne škole u Rataju. Prvi učitelj je Kosta Pešić. Sa koliko učenika je radila ova škola nije nam poznato, sem što možemo, radi ilistracije samo, navesti da je školske 1898/99 godine bilo upisano 118 učenika i da je škola u Rataju bila jedna od najvećih u Pčinjskom srezu. Do početka Prvog svetskog rata školu u Rataju pohađaju deca iz Rataja i okolnih sela: Aleksandrovca, Kupininca, Crnog Luga, D. Žapskog, Milanova i Ristovca. Prva zgrada zidana za školu nalazila se na mestu gde je danas seoska ambulanta. U vreme pre balkanskih ratova nastava je izvođena u ovoj zgradi. U njoj je škola bila smeštena sve do podizanja nove školske zgrade 1924. godine, na mestu gde je i sada škola. Po završetku Prvog svetskog rata škola u Rataju je počela da radi 1919. godine pod nazivom Državna narodna škola “Kralj Petar Veliki Oslobodilac”. Razvoj škole koja je već bila stvorila solidne uslove za svoj rad: materijalne (nova školska zgrada i uređeno školsko dvorište), kadrovske (stručni, iskusni učitelji), učenike (dovoljan broj da svaki razred ima posebnog učitelja) i druge, prekinut je ponovo(kao u Prvom svetskom ratu) usled agrasije fašističke Nemačke i njenog poslušnika Bugarske 1941. godine. Škola je počela da radi na bugarskom jeziku. Dovedeni su i učitelji iz Bugarske. Posle dve godine rada ove škole, pošto je zapaljena školska zgrada, ona je prestala da postoji, a potom je došlo i oslobođenje. Obnavljanje spaljene školske zgrade počinje 1946. godine, a nastava u njoj januara 1948. godine. Do 1950. godine u školi celodnevno rade dva odeljenja: I-III i II-IV razred. Ove godine škola se proširuje u produžnu- otvara se i V razred, a narednih godina ona postepeno izrasta u osmogodišnju i postaje matična za škole (odeljenja) u Aleksandrovcu, Pavlovcu, Donjem Žapskom i Milanovu, koje se njoj, prema izvršenoj teritorijalno-administrativnoj reorganizaciji osmogodišnjih škola od aprila 1957. godine, pripajaju kao odvojena odeljenja. Godine 1959. školu pohađa 312 učenika u osam razreda. U to vrame, škola dobija naziv – ime “25. maj”.[1]
Nova školska zgrada[uredi | uredi izvor]
Godine 1962. Školski odbor donosi odluku o podizanju nove školske zgrade. Ova ideja je ostvarena tek dvadesetak godina kasnije. Kamen temeljac za novu školsku zgradu je položen 1984. godine. Moderna školska zgrada, jedna od najlepših u kraju, predata je na upotrebu 03.09.1984. godine, na svečan način i uz opštu radost i veselje đaka, njihovih roditelja i svih meštana. Danas centralna, matična škola u Rataju radi u modernoj zgradi koja ima osam učionica, dve kabineta, fiskulturnu salu sa pratećim prostorijama- svlačionicom, sanitarnim prostorijama i prostorijom za nastavnika. Takođe, zgrada ima prostorije za kancelarije direktora škole, nastavnike, školskog pedagoga i administraciju, prostrani višenamenski hol sa pozornicom. Koristi se i stara školska zgrada za potrebe biblioteke, školske radionice i za rad zabavišne grupe Predškolske ustanove Naše dete iz Vranja. Danas ova škola nosi ime najvećeg srpskog komediografa Branislava Nušića.
Izdvojena odeljenja[uredi | uredi izvor]
Škola danas ima izdvojena odeljenja u selima: Aleksandrovac, Rusce, Donje Žapsko, Buštranje, Milanovo, Lepčince i Pavlovac. Ukupan broj đaka je 360 (matična škola i isturena odeljenja). Ovu školu pohađaju učenici iz 19 okolnih sela.
Direktori škole[uredi | uredi izvor]
Direktori su se smenjivali tokom godina od osnivanja škole.[2]
- Sima Janjić (1946—1951)
- Svetozar Radović (1951—1954)
- Jovan Dimitrijević (1954—1957)
- Hranislav Mihailović (1957—1963)
- Dobrivoje Stojiljković (1963—1971)
- Miodrag Stojanović (1972—1976)
- Trifun Trajković (1976—2000)
- Goran Trajković (2000—2016)
- Slađan/Ivica Janjić (2017-)
Školske sekcije[uredi | uredi izvor]
Raznovrsni su oblici vannastavnog rada sa učenicima radi zadovoljavanja njihovih potreba u oblasti kulture i umetnosti, nauke, tehnike, sporta, rekreacije, zabave i sl. Ove se aktivnosti organizuju u obliku sekcija, interesnih grupa, društava, organizacija, zadrugai sličnih formi. Zasnivaju se na dobrovoljnosti učenika da učestvuju u njima. Program njihovog rada koncipira se tako da zadovoljava interesovanja učenika, da je u skladu sa njihovim sposobnostima, ali i sa potrebama i mogućnostima škole i sredine. Sekcije koje postoje u škola su: literarna, dramsko-recitatorska, likovna, folkolorna, sportska, mladi matematičari, mladi fizičari, mladi biolozi, mladi hemičari, i dr.
Kulturne i druge javne aktivnosti škole[uredi | uredi izvor]
Škola u Rataju je uvek imala naglašeno kulturno i javno delovanje u sredini. Ona je upravo bila mesto gde su se okupljali đački roditelji i ostali meštani, ne samo da se obaveste o učenju i uspehu svoje dece, nego i da dođu do novih saznanja o tome kako sa ih uspešnije vaspitavaju i podižu. A tu su zadovoljavali i razne druge svoje društvene i kuturne potrebe, budući da u selima na području škole i nije bilo drigih kulturnih institucija, ako se izuzme odeljenje Vranjske biblioteke (koje je smešteno u zgradi stare škole).
Priznanja školi za ostvarene rezultate[uredi | uredi izvor]
Kada se danas uđe u školsku zgradu, u njen prostrani zelenilom i đačkim radovima ukrašen hol, padaju odmah u oči izložena priznanja (diplome, plakete, zahvalnice, povelje, pehari) koje je škola dobijala za izuzetne rezultate u pojedinim oblastima vaspitno-obrazovnog rada, kao i u kulturnom i javnom delovanju u sredini. Posebno je škola ponosna na Sedmoseptembarsko javno priznanje koje je za izuzetne rezultate u celokupnom vaspitno-obrazovnom radu dobila 1977. godine povodom Dana oslobođenja Vranja od fašističkog okupatora u Drugom svetskom ratu. Tu su i priznanja za osvojena prva, druga ili treća mesta na takmičenjima od opštinskog do republičkog iz više vaspitno-obrazovnih područja.[3]