Буштрање (Врање)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Буштрање
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Град Врање
Градска општина Врање
Становништво
Становништво
 — (2011) 487
Географске карактеристике
Координате 42°25′28″ СГШ; 21°55′23″ ИГД / 42.4244° СГШ; 21.9231° ИГД / 42.4244; 21.9231Координате: 42°25′28″ СГШ; 21°55′23″ ИГД / 42.4244° СГШ; 21.9231° ИГД / 42.4244; 21.9231
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 652 м
Буштрање на мапи Србије
Буштрање
Буштрање
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Буштрање је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 487 становника (према попису из 1991. било је 592 становника).

Прошлост[уреди]

Радила је почетком 20. века српска основна школа у месту. Њено отварање је тражио народни посланик Тома Јовановић 1891. године на заседању одбора Народне скупштине у Београду. Тада је Буштрање велико и напредно село, које је могло одмах дати 100 ђака у школу. Становници су бистроумни, жељни образовања и деца им одлазе далеко од куће да се школују.[1] Министар просвете Андра Николић је подржао захтев и ускоро је требало да се отвори школа у том месту на граници. Сменило се до Првог светског рата неколико учитеља: Јован Поповић (1906), Манојло Сентић (1908-1909), Тихомир Николић (1909), Вељко Николић (1911), Радуле Јанковић (до 1912), Павле Миловановић из Добановаца у Срему (1914).

У месту је у првој половини 19. века било окупљалиште за српске комите. Ту се од 1903. године налазила "четничка кућа" или касарна.[2] Код Буштриња се масовно прелазила илегално граница, током комитске акције. Године 1903. у јесен прелаз преко границе четницима помагао је председник општине Пера Поповић са неколико сељана који су били "путовође". Комите њих 20 је водио капетан Рафајловић из Врања.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Буштрање живи 389 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,7 година (40,8 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.080
1953. 1.119
1961. 1.029
1971. 822
1981. 667
1991. 592 584
2002. 487 497
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
484 99,38 %
Македонци
  
3 0,61 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Народна скупштина", Београд 1891. године
  2. ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 2018. године
  3. ^ "Време", Београд 1929. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]