Oportunitetni trošak

Oportunitetni trošak ili ekonomski oportunitetni gubitak je termin koji se koristi da bi se izrazilo vrednost određenog dobra nasuprot drugog. Naime ekonomisti tvrde da trošak jednog dobra predstavlja ono čega smo se odrekli da bismo to dobro sebi priuštili.

Donošenje odluke o izboru veće količine jedne robe automatski implicira donošenje odluke o izboru manje količine druge robe. Svaka takva odluka ima svoju cenu, odnosno iziskuje odgovarajući trošak. Zbog ograničenosti u resursima, najčešće ograničene količine novca kojima raspolaže, potrošač može doći u situaciju kada treba da odluči da se opredeli između dva dobra. Međutim, postoji više dostižnih kombinacija, odnosno više alternativnih izbora u okviru limitiranog iznosa novca. Oportunitetni trošak mora da se snosi uvek kada se između retkih (oskudnih) resursa i roba mora praviti odgovarajući alternativni izbor. Prema tome, oportunitetni trošak uvek predstavlja neku propuštenu korist, neki propušteni prihod, zaradu, nastalu zbog donete odluke o korišćenju jedne umesto neke druge robe, jednog umesto nekog drugog resursa, na alternativni način.

Iako je oportunitetni trošak značajan u poslovanju preduzeća, on ne predstavlja stvarni trošak te se ne ubraja u izveštaju rashoda poslovanja.

Oportunitetni trošak predstavlja jedan od četiri individualna principa odlučivanja u ekonomiji.

Primer

Primer oportunitetnog troška možemo sagledati najbolje i u svakodnevnim situacijama. Naime ukoliko odlučimo da provedemo sat vremena dnevno uređujući članke na Vikipediji, provešćemo sat vremena manje radeći neku drugu stvar, kao što su na primer čitanje knjige. Što bi značilo da je oportunitetni trošak našeg uređivanja sat vremena manje čitajući neke knjige.

Drugi primer oportunitetnog troška može se prikazati u proizvodnim mogućnostima. Uzećemo za primer prosečnu jednočasovnu proizvodnju paprika i maslina u Srbiji i Crnoj Gori.

Po ovom primeru Srbija proizvodi 3 jedinice maslina i 30 jedinica paprika tokom jednočasovnog rada. Proizvodnja Crne Gore iznosi 9 jedinica maslina i 13 paprika. Iz datog sledi da oportunitetni trošak jedne jedinice paprika u Crnoj Gori iznosi 1.4 jedinica maslina dok oportunitetni trošak Srbije u proizvodnji maslima po jedinici iznositi 10 paprika. Uprošćeno, da bi Srbija proizvela jednu jedinicu maslina više mora da se odrekne 10 jedinica paprika. Što znači da je trošak proizvodnje jedinice više maslina, 10 jedinica paprika.

Literatura

• Principi ekonomije; N. Gregori; Harvardski univerzitet; London 2004; treće izdanje. ISBN 978-86-403-0675-1.