Pređi na sadržaj

Oružane snage Luksemburga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oružane snage Luksemburga
Grb Oružanih snaga Luksemburga
Osnovana16. februara 1881.
Vođstvo
GlavnokomandujućiAnri, veliki vojvoda od Luksemburga
Brojno stanje
Vojno sposobni18-26
Broj raspoloživih
za vojnu službu		118.665 muškaraca, 18-57 godina (2018.),

117.456 žena, 18-57 godina (2018.), godina 15—49 (97.290 muškaraca, 18-57 godina (2018.),

96.361 žena, 18-57 godina (2018.))
Broj godišnje stasalih
za vojnu službu		(97.290 muškaraca, 18-57 godina (2018.), 96.361 žena, 18-57 godina (2018.))
Aktivni sastav939 (2018)[1]
Troškovi
Budžet389 miliona evra (2021)[2]
Procenat BDP0.56% (2021)[2]

Oružane snage Luksemburga ( luks. Lëtzebuerger Arméi; fr. Armée luxembourgeoise ) su nacionalne vojne snage Luksemburga . Vojska je u potpunosti dobrovoljačka vojska od 1967. godine. Od decembra 2018. godine vojska Luksemburga ima 939 zaposlenih.[1]

Vojska je pod civilnom kontrolom, sa velikim vojvodom kao glavnokomandujućim . Ministar odbrane, trenutno Juriko Bakeš, nadgleda operacije vojske. Profesionalni starešina vojske je načelnik odbrane, koji odgovara ministru i ima čin generala. Luksemburg obezbeđuje vojno osoblje za mirovne misije UN, NATO i EU od 1992. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Luksemburški vojnik u Koreji, 1953.

Milicija (1817–1841)[uredi | uredi izvor]

Dana 8. januara 1817. godine, Vilijam I, veliki vojvoda Luksemburga, objavio je ustavni zakon koji reguliše organizaciju milicije, čije su glavne odredbe trebalo da ostanu na snazi do ukidanja milicije 1881. godine. Zakon je odredio snagu milicije na 3.000 ljudi. Do 1840. godine, luksemburški milicioneri su služili u jedinicama Kraljevske holandske vojske . Vojnici su služili pet godina: prva godina se sastojala od aktivne službe, ali su tokom svake od naredne četiri godine službe bili mobilisani samo tri puta godišnje.[3]

Savezni kontingent (1841-1867)[uredi | uredi izvor]

Godine 1839, Vilijam prvi je postao strana u Londonskom ugovoru kojim je Veliko vojvodstvo izgubilo svoje zapadne, frankofone teritorije u korist belgijske provincije Luksemburg . Zbog prepolovljenja stanovništva zemlje, sa gubitkom od 160.000 stanovnika, milicija je izgubila polovinu snage. Prema odredbama sporazuma, Luksemburg i novoformirano. Godine 1846. konjičke i artiljerijske jedinice su raspuštene i Luksemburški kontingent je odvojen. Luksemburški kontingent se tada sastojao od dva laka pešadijska bataljona, jedan u Ehternahu i drugi u Dikirhu, dva rezervna društva i deposko društvo.[4]

Nova vojna organizacija osnovana je 1867. koja se sastojala od dva bataljona, sa ukupnom snagom od 1.568 oficira i ljudi. Godine 1868. kontingent je postao jedan laki pešadijski bataljon od četiri čete, jačine 500 ljudi. 16. februara 1881, laki pešadijski bataljon je raspušten ukidanjem sistema milicije.[5]

Oružane snage Luksemburga nakon oslobođenja[uredi | uredi izvor]

Luksemburški vojnici tokom parade povodom Dana državnosti

Vojna obaveza je u Luksemburgu prvi put uvedena u novembru 1944.[6] 1945. Korpus garde Velike vojvode smešten u kasarni Sen Esprit u gradu Luksemburg i osnovani su 1. i 2. pešadijski bataljon, jedan u Valferdanžu, a drugi u Didelanžu . Oružane snage Luksemburga zauzele su deo francuske okupacione zone u Nemačkoj, 2. bataljon je zauzeo deo okruga Bitburg i jedan odred iz 1. bataljona deo okruga Sarburg. 2. bataljon je ostao u Bitburgu do 1955.[7] Jačina vojske porasla je na 2.150 ljudi.[6] Luksemburg je potpisao Briselski sporazum u martu 1948, a Severnoatlantski ugovor 1949.[7]

Korejski rat[uredi | uredi izvor]

Godine 1950. sedamnaest zemalja, uključujući Luksemburg, odlučilo je da pošalje oružane snage u pomoć Republici Koreji . Luksemburški kontingent je uključen u belgijsku komandu Ujedinjenih nacija ili Korejski dobrovoljački korpus. Belgijsko-luksemburški bataljon stigao je u Koreju 1951. i bio je pridružen američkoj 3. pešadijskoj diviziji . U ratu su poginula dva luksemburška vojnika, a 17 je ranjeno. Belgo-Luksemburški bataljon je rasformiran 1955. godine.

Nedavne međunarodne operacije[uredi | uredi izvor]

Avion A400M CT-01 u službi Luksemburga
Vojske Luksemburga koriste višenamensko oklopno vozilo kao svoje vojno vozilo, sa teškim mitraljezom 50 BMG

Luksemburg je počeo da finansijski podržava međunarodne mirovne misije 1991. godine, navodeći rat u Persijskom zalivu, Ruandi i Albaniji . [8] Luksemburg raspoređuje vojno osoblje u mirovne misije od 1992. godine.

Luksemburg je davao trupe UNPROFOR- u od aprila 1992. do avgusta 1993. godine, raspoređujući ukupno 40 vojnika u belgijski bataljon. 1996. Luksemburg je učestvovao u misijama IFOR-a u bivšoj Jugoslaviji u multinacionalnoj transportnoj kompaniji. Potom je uslijedio manji kontingent u misiji NATO SFOR u Bosni i Hercegovini, koji je izvršio 9 rotacija osoblja.

Organizacija oružanih snaga Luksemburga[uredi | uredi izvor]

Do 1999. godine vojska je bila integrisana u Force Publique, koja je uključivala Žandarmeriju i policiju, sve dok Žandarmerija nije spojena sa policijom Velikog vojvode pod drugim ministrom 2000. godine. Vojska je od 1967. godine bila dobrovoljačka snaga[9] Ima snagu od oko 900 profesionalnih vojnika i 200 civila [10][11] sa ukupnim budžetom od približno 389 miliona dolara, ili 0,57% BDP-a 2021.

Luksemburška vojska je formacija veličine bataljona sa četiri odvojenekompanije pod kontrolom Vojni centar, koji se nalazi u kasarni Caserne Grand-Duc Jean na brdu Hernenberg u blizini grada Diekirch . Luksemburg nema mornaricu, pošto zemlja nema izlaz na more . Ima vazduhoplovstvo od 2021. [12] i avione.[13]

Luksemburška avijacija[uredi | uredi izvor]

Luksemburg ima malu vazdušnu granu. Svi NATO AVAKS avioni su registrovani u LAF-u i nose oznaku Oružanih snaga Luksemburga.

Avijacija[uredi | uredi izvor]

Avion Poreklo Tip Varijanta U službi Napomene
Transport
Airbus A400M Francuska / Španija transport 1[14] kojim upravlja belgijsko 15. krilo vazdušnog saobraćaja
Helikopter
Airbus H145 Nemačka svetlosna pomoć H145M 2[15]

Uniforma[uredi | uredi izvor]

Luksemburške vojne uniforme se sastoje od uniformi, službenih (ili garnizonskih) i terenskih uniformi, koje se često nose sa crnom beretkom . Generalne uniforme nose se uglavnom u svečanim prilikama, dok se službene uniforme nose za dnevne dužnosti. Uniforme Oružanih snaga Luksemburga sastoje se od službene i terenske odeće za leto i zimu, kao i odeće i jakne za oficire. Uniforma zimske službe, od maslinasto sivaste vune, sastoji se od jednostrukog kaputa sa džepovima sa preklopima, košulje i kravate i pantalona koje su obično bez manžeta.[16] Letnja uniforma je slična, ali od svetlosmeđeg materijala.

Borbene uniforme koriste ili umereni ili pustinjski maskirni uzorak. Ovi obrasci su usvojeni 2010–11. kako bi zamenili šablon "US Voodland" koji se koristio od 1985.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Strength of the Luxembourgish Army 1990 – 2018”. 2018. Pristupljeno 11. 11. 2022. 
  2. ^ a b „Defence Expenditure of NATO Countries (2014-2021)” [NATO] (PDF). 11. 6. 2021. Pristupljeno 15. 11. 2021. 
  3. ^ „La Milice (1817-1841)” [The Militia (1817-1841)]. Lëtzebuerger Arméi (na jeziku: francuski). Armée luxembourgeoise. 2017. Arhivirano iz originala 5. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  4. ^ „Le Contingent Fédéral (1841-1867)” [The Federal Contingent (1841-1867)]. Lëtzebuerger Arméi (na jeziku: francuski). Armée luxembourgeoise. 2017. Arhivirano iz originala 5. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  5. ^ „Le Corps de Chasseurs Luxembourgeois (1867-1881)” [The Light Infantry of Luxembourg (1867-1881)]. Lëtzebuerger Arméi (na jeziku: francuski). Armée luxembourgeoise. 2017. Arhivirano iz originala 5. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  6. ^ a b „Le Luxembourg et l'OTAN”. NATO Declassified. NATO. Pristupljeno 20. 9. 2022. 
  7. ^ a b „Les débuts de 1944-1954” (na jeziku: francuski). Lëtzebuerger Arméi. Pristupljeno 17. 3. 2020. 
  8. ^ „ECMM: Mission des observateurs de l'Union Européenne en ex-Yougoslavie” [European Community Monitoring Mission (ECMM): Mission of European Union observers in ex-Yugoslavia]. Armée luxembourgeoise (na jeziku: francuski). Pristupljeno 15. 9. 2019. 
  9. ^ „Mémorial A, 1967, No. 43” (PDF) (na jeziku: francuski). Service central de législation. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2006. g. Pristupljeno 11. 9. 2006. 
  10. ^ „Organisation de l'Armée” [Organisation of the Army]. armee.lu (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-11-12. 
  11. ^ „Résultats de recherche”. Legilux. Pristupljeno 2022-11-12. 
  12. ^ „Loi du 2 juin 2021 portant modification:...” [Law of 2 June 2021 amending [three previous laws on military organization and funding]]. Official Journal of Luxembourg. 2. 6. 2021. Pristupljeno 24. 5. 2022. 
  13. ^ „Luxembourg Defence Information - Luxembourg Armed Forces - Luxembourg Army - European Defence Information”. www.armedforces.co.uk. Arhivirano iz originala 2016-09-22. g. Pristupljeno 2016-11-30. 
  14. ^ „World Air Forces 2023”Neophodna slobodna registracija. Flightglobal Insight. 2023. Pristupljeno 24. 12. 2022. 
  15. ^ „Luxembourg receives second H145M”. shephardmedia.com. 21. 1. 2020. 
  16. ^ „Luxembourg's armed forces: army composition, recruitment and salaries”. Online media of Luxembourg (na jeziku: engleski). 2023-07-06. Pristupljeno 2023-12-20. 
  17. ^ „Luxembourg - Camopedia”. Arhivirano iz originala 17. 6. 2018. g. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оружане_снаге_Луксембурга&oldid=27584031”