Osma konferencija zagrebačke organizacije KPJ

Kuća na Pantovčaku u Zagrebu u kojoj je 1928. godine održan rad Konferencije.

Osma konferencija zagrebačke organizacije Komunističke partije Jugoslavije održana je u gostionici na Pantovčaku u Zagrebu u noći sa 25. na 26. februar 1928. godine.

Konferencija je bila značajna po tome što je na njoj pobedila linija protiv frakcionaštva u KPJ i podržan je predlog da se uputi pismo Kominterni, koja bi svojim autoritetom uticala na nestanak frakcionaštva.

Pripreme za konferenciju

U toku 1927. i 1928. godine, najjače uporište antifrakcijske struje unutar KPJ postala je zagrebačka partijska organizacija, koja je bila jedna od najjačih organizacija KPJ u Jugoslaviji. U svom „Obrazloženju spora u KPJ“, napisanom za Kominternu u januaru 1928. godine, Đuro Đaković je dao analizu frakcijskih sukoba u KPJ, izloživši kritici i desnicu i levicu i tražeći da se aktiviše partijsko članstvo na konkretnim pitanjima političkog života.

U okviru priprema za Osmu konferenciju zagrebačke partijske organizacije došlo je do rascepa u Mesnom komitetu povodom izvešća većine njegovih članova, koju su činile pristalice levice i koji su se suprotstavljali zahtevima da se osudi ne samo desnica, nego i levica i kritički preispitaju političke pogreške i jedne i druge frakcije.

Rad konferencije

Konferencija je započela s radom 25. februara uveče, uz učešće 29 delegata partijskih ćelija kao i predstavnika Centralnog komiteta KPJ i Kominterne, a na njoj su podnesena dva izveštaja. U ime antifrakcijske manjine u Mesnom komitetu poseban izveštaj podneo je njegov organizacioni sekretar Josip Broz, koji je izražavao opšte antifrakcijsko raspoloženje u mesnim i pokrajinskim organizacijama Nezavisnih sindikata. Broz je podvrgao kritici frakcijaštvo, sektaštvo i koterijaštvo u radu KPJ u celini, te je jedinu mogućnost suzbijanja frakcionaštva video u njenom praktičnom radu u masama, povezivanju s industrijskim radnicima i podizanju ideološkog nivoa partijskog članstva.

Na Konferenciji je usvojen izveštaj Josipa Broza, i on je izabran za političkog sekretara novog Mesnog komiteta. U rezoluciji Konferencije odobren je njegov istup kao korak neophodan u borbi za sređivanje stanja u rukovodstvu ove partijske organizacije i u CK KPJ. Delegati konferencije su u tom duhu usvojili i posebne direktive svom delegatu za predstojeće savetovanje u Izvršnom komitetu Kominterne o stanju u rukovodstvu KPJ, po sadržaju suprotne direktivama koje je krajem 1927. bio usvojio CK KPJ.

Ocenjena je politički štetnom aktivnost i desne i leve frakcije. Prva je osuđena zato što je pokušala da nacionalnu borbu prenese u sindikalni pokret, nastojeći da se u svom radu što više stavi iznad partije, a druga jer nije uspela da aktiviše KPJ i organizuje nijednu centralizovanu akciju čak ni za izbore, niti je svoju pravilnu političku liniju koristila za pravovremeno reagovanje partije na važne političke odgađaje, nego se ograničila na borbu u vođstvu umesto da tu liniju prenese u mase. Predloženo je da se KPJ organizaciono učvrsti, između ostalog da se stvori jedno sposobno nefrakcijsko Centralno rukovodstvo.

Odluke Osme konferencije zagrebačke partijske organizacije bile su klica nove partijske politike i novih metoda rada, usmerenih protiv oportunizma i sektaštva unutar KPJ.

Literatura

• Enciklopedija hrvatske povijesti i kulture. „Školska knjiga“, Zagreb 1980. godina.
• Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Izdavački centar „Komunist“, „Narodna knjiga“, „Rad“, Beograd 1985. godina.