Савез комуниста Словеније
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Савез комуниста Словеније Zveza komunistov Slovenije | |
|---|---|
.svg) Симбол Савеза комуниста | |
| Председник председништва ЦК ЗКС | Цирил Рибичич |
| Основана | 1937 |
| Распуштена | 1990 (53 год.) |
| Наследник | Социјалдемократи |
| Седиште | .svg){kind=small} СР Словенија СФР Југославија |
| Млади огранак | Савез социјалистичке омладине Словеније |
| Идеологија | Комунизам, Титоизам. |
| Политичка позиција | крајња левица. |
| Религија | атеизам. |
| Застава странке | |
 | |
| 1 Први Секретар од 1937 до 1943. 2 Касније Председник Председништва ЦК СК ЦГ. | |
Савез комуниста Словеније (СКС; словен. Zveza komunistov Slovenije, ZKS) је била партија основана 1919. године под именом Комунистичка партија Словеније (КПС; словен. Komunistična partija Slovenije, KPS). Касније исте године се ујединила са СРПЈ(к) и постала део те организације. Године 1937. обновљен је рад Комунистичке партије Словеније као дела Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Историјат[уреди | уреди извор]
Крајем марта 1919. године, 27. чланова љубљанске секције Југословенске социјалдемократске странке иступило је из њеног чланстав и на тзв. „Ускршњем конгресу“ од 20. до 23. марта 1919. основало Словеначку социјалистичку странку (сло: Slovenska socialistična stranka). Они су тада прихватили политику Владимира Илича Лењина, заузимајући се за оружану револуцију. За првог председника тада је изабран Јанко Петрич, а за секретара Ангела Воде.
Када је, априла 1919. године, у Београду основана Социјалистичка радничка партија (комуниста), Словеначка социјалистичка странка се укључила у њен рад, као секција словеначких комуниста. На Другом конгресу у Вуковару, јуна 1920. године, СРПЈ(к) је променила назив у Комунистичка партија Југославије (КПЈ), а словеначка секција је изгубила свој аутономни положај у оквиру КПЈ.
Скупштина Краљевине СХС је 29. децембра 1920. године донела Обзнану којом је забрањен рад КПЈ. Велики део словеначких комуниста прешао је у илегалу или је отишао у иностранство, посебно у Париз, Беч или Москву, где су наставили са партијским деловањем. Крајем 1920-их година у Словенији је КПЈ имала око 450 чланова.
Тридесетих година комунистичку партију на подручју Словеније почео је да обнаваља Борис Кидрич, а 1937. године унутар КПЈ основане су Комунистичка партија Словеније и Комунистичка партија Хрватске. Оснивање КПС и КПХ било је у складу са остваривањем одлука Четврте конференције КПЈ, одржане септембра 1934. године у Љубљани.
Оснивачки конгрес КП Словеније протекао је у строгој тајности, ноћу између 17. и 18. априла 1937. године на имању Барличевих на Чебинама, код Трбовља. На чело КПС је изабран Едвард Кардељ, који се управо тада вратио из Совјетског Савеза. КПС је тада имала око 250 чланова.
Када је у лето 1937. године вођство над КП Југославије преузео је Јосип Броз Тито, а у вођство Партије тада је укључено чак троје Словенаца: Едвард Кардељ, Франц Лескошек и Миха Маринко.
Током Другог светског рата Комунистичка партија Словеније је, у оквиру Освободилне фронте, која је формирана 27. априла 1941, организовала и руководила оружаном борбом народа Словеније, која је почела 22. јула 1941. године.
Након завршетка рата и ослобођења Словеније и Југославије КП Словеније преузима власт у тада створеној Народној Републици Словенији у оквиру ФНРЈ.
Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије променила назив у Савез комуниста Југославије и Комунистичка партија Словеније мења назив у Савез комуниста Словеније (сло: Zveza komunistov Slovenije).
Године 1981. Савез комуниста Словеније имао је 125.206 чланова
На Четрнаестом (ванредном) конгресу СКЈ, одржаном од 20. до 22. јануара 1990. године у Београду, дошло је до отвореног сукоба између делегација СК Србије и СК Словеније. Срби су се залагали за централизовање Југославије, а Словенци за конфедерацију државе и партије. После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније, на челу са Миланом Кучаном, напустила је Конгрес.
Пре првих вишестраначких избора у Словенији, априла 1990. године, СК Словеније је променио назив у Партија Социјалдемократске реформе Словеније. А маја 1993. године с више других странака створила је Уједињену листу социјалних демократа. Од 2005. године носи назив Социјалдемократи.
Конгреси[уреди | уреди извор]
- Први оснивачки конгрес КП Словеније — 1937. година
- Други конгрес КП Словеније — 1948. година
- Трећи конгрес СК Словеније — 1954. година
- Четврти конгрес СК Словеније — 1959. година
- Пети конгрес СК Словеније — 1968. година
- Седми конгрес СК Словеније — 1974. година
- Осми конгрес СК Словеније — 1978. година
- Девети конгрес СК Словеније — 1982. година
- Десети конгрес СК Словеније — 1986. година
- Једанаести конгрес СК Словеније — 1989. година
Лидери[уреди | уреди извор]
- Секретари Централног комитета Комунистичке партије Словеније
- Едвард Кардељ (1937 — 1943)
- Франц Лескошек (1943 — 1948)
- Миха Маринко (1948 — 1966)
- Председници Председништва Централног комитета Савеза комуниста Словеније
- Алберт Јакопич (октобар 1966 — децембар 1968)
- Франце Попит (март 1969 — април 1982)
- Андреј Маринц (април 1982 — мај 1986)
- Милан Кучан (мај 1986 — децембар 1989)
- Цирил Рибичич (децембар 1989 — мај 1990)
Литература[уреди | уреди извор]
- Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979. „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
- Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.
Чланци о Комунистичкој партији Југославије (КПЈ) и Савезу комуниста Југославије (СКЈ) | |||||||||||
| Партија | .svg) | ||||||||||
| Организације |
| ||||||||||
| Органи | |||||||||||
| Скупови |
| ||||||||||
| Историја | |||||||||||