Мајско саветовање ЦК КПЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мајско саветовање Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржано је 4. маја 1941. године у Загребу[1], с циљем да се КП Југославије организационо прилагоди новим условима и да се утврде задаци КПЈ у условима фашистичке окупације. Саветовању су присуствовали сви из националних и покрајинских руководстава КПЈ, осим из Македоније.[2][3]

Рад Саветовања[уреди]

Након што је секретар КПЈ, Јосип Броз Тито, анализовао Априлски рат и окупацију Југославије, указано је на издајничку улогу буржоазије и сарадњу с окупатором.[2] У анализи минулих догађаја, биле су потврђене оцене Пете земаљске конференције КПЈ о дубокој друштвено-политичкој кризи система Краљевине Југославије, која је и довела до њезиног слома у Априлском рату. Била је потврђена исправност политичке платформе КПЈ, усвојене на тој конференцији, која је усмеравала комунисте у борбу за дубоке преображаје и за одбрану независности земље. Оценом ситуације, потврђено је да ће борба против окупатора уједно да буде и борба за национално и социјално ослобођење.[3]

Водећи актив КПЈ на Мајском саветовању полазио је од уверења да ће Совјетски Савез играти пресудну улогу у расплету кризе настале империјалистичким ратом, те да предстоји претварање империјалистичког у револуционарни рат, односно у ланац пролетерских револуција. Уграђујући своју концепцију народноослободилачке борбе у оквире таквих претпоставки о путовима расплета светске кризе настале империјалистичким ратом, Саветовање је посебно нагласило револуционарне садржаје те борбе, укључуијући рушење империјализма и остваривање задатака социјалистичке револуције.[3]

На саветовању су договорени следећи задаци КПЈ:[2]

  • окупљање маса на најширој основи у борби против окупатора и његових домаћих помагача
  • борба против распиривања националне мржње и братоубилачког рата
  • учвршћење и проширење партијске организације и њено јачање утицаја на народ, на антифашистичко расположење и чување јединства југословенских народа

У закључцима се посебно нагласило да КПЈ не признаје комадање Југославије и да стога комунисти морају да буду у Југославији покретачи и предводници Народноослободилачке борбе.[4] С обзиром на специфичности у појединим земљама и покрајинама на Саветовању су поближе утврђени задаци организацијама у појединим земљама и покрајинама у вези с припремањем и организовањем борбе против окупатора и домаћих сарадника. Посебно је пред комунистичке партије Словеније и Хрватске постављен задатак да прошире активност и на оне делове својих националних територија које су после 1918. остале у саставу Италије и Аустрије.[5]

На Саветовању су утврђени задаци и у погледу војних припрема. Закључено је да се настави рад на прикупљању оружја, стварању борбених група, војној обуци, организацији обавештајне службе и остало. Одлучено је да се при свим партијским руководствима оснивају војни комитети по узору на Војни комитет при ЦК КПЈ.[5]

Одмах после Мајског саветовања, Тито је прешао из Загреба у Београд, где је ради повољнијих услова за рад Централног комитета КПЈ премештено његово седиште.[6]

Последице[уреди]

Централни комитет Комунистичке партије Хрватске је, у духу Мајског саветовања, концем маја одржао проширену седницу на којој је донео закључке о припремама устанка у Хрватској.[4] У духу ставова Саветовања, оснивачке групе словеначког Антиимперијалистичког фронта приступиле су стварању заједничких теренских одбора, који су окупљали антифашисте и све остале домољубне снаге.[6]

Закључци и ставови Мајског саветовања додатно су потакли руковоства КПЈ и СКОЈ-а на провођење припрема за борбу против окупатора и домаћих сарадника. При партијским руководствима основани су војни комитети или комисије или именовани војни повереници, који су радили на стварању и обучавању ударних и диверзантских група и десетина, вршили избор војних кадрова, организовали прикупљање оружја и сантиетског материјала.[6]

Извори[уреди]

  1. Znaci.net, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Загреб и Хрватска у Титово доба, 42. стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 Историја СКЈ, 179. стр.
  4. 4,0 4,1 Загреб и Хрватска у Титово доба, 43. стр.
  5. 5,0 5,1 Историја СКЈ, 180. стр.
  6. 6,0 6,1 6,2 Историја СКЈ, 181. стр.

Литература[уреди]

  • Историја Савеза комуниста Југославије. „Издавачки центар Комунист“, „Народна књига“, „Рад“, Београд 1985. година.
  • Загреб и Хрватска у Титово доба. „САБАРХ“, Загреб 2004. година.