Савез комуниста Војводине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста Војводине
Vajdasági kommunista párt
Emblem of the SKJ (Cyrillic).svg
Симбол Савеза комуниста
Председник председништва ЦК СКВ Недељко Шиповац1
Основана 1919/1968
Распуштена 1990
Седиште Нови Сад
Србија САП Војводина
 СФРЈ/Србија СР Србија
Млади огранак Савез социјалистичке омладине Војводине
Идеологија Комунизам, Титоизам.
Политичка позиција Крајња левица
Партијска застава
Logo Savez komunista Vojvodine.png
1. Последњи председник председништва ЦК СКВ између 1989-1990.
Програм и план рада партије Савеза комуниста Војводине из септембра 1974. године.

Савез комуниста Војводине (мађ. Vajdasági kommunista párt; скраћено СКВ) је био покрајинска организација Савеза комуниста Србије (СКС) и Савеза комуниста Југославије (СКЈ), која је од октобра 1944. до јула 1990. године била владајућа политичка организација у Социјалистичко Аутономној Покрајини Војводини. Званично је настао децембра 1968. године од дотадашњег Покрајинског комитета СКС за Србију, а престао је да постоји јула 1990. године, када се Савез комуниста Србије трансформисао у Социјалистичку партију Србије (СПС).

Историјат[уреди]

Оснивањем Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) (СРПЈк), априла 1919. године, формирана је и њен покрајински одбор за Војводину, који је обухватао територију – Барање, Бачке, Баната и Срема. Већину чланова СРПЈ(к) у Војводини тада су чинили бивши чланови Социјалдемократске партије Мађарске, која је за време Аустроугарске деловала на овом простору. Такође у Војводини је тада деловало и неколико бивших учесника Октобарске револуције у Русији. После Другог конгреса, одржаног 1920. године у Вуковару, на коме је СРПЈ(к) преименована у Комунистичку партију Југославију (КПЈ), покрајински одбор за Војводину променио назив у Покрајински комитет КПЈ за Војводину.

Крајем 1920. године, после доношења „Обзнане“ и забране рада КП Југославије, дошло је до прекида активног политичког рада у Војводини. Током 1920-их и 1930-их година КПЈ у Војводини се нашла у веома тешком положају, услед сталног полицијског прогона њених чланова, посебно после доношења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, али и услед фракцијских борби унутар саме КПЈ. Главна места политичког деловања, у овом периоду били су већи градови – Нови Сад, Петровград, Суботица, Вршац и др. Крајем 1930-их, дошло је до консолидације стања у КПЈ, што се осетило и у раду ПК КПЈ за Војводину.

Крајем 1938. године обновљен је партијски рад у Војводини и формирано је привремено руководство ПК КПЈ за Војводину, на чијем се челу налазио Жарко Зрењанин. Септембра 1940. године одржана је Шеста покрајинска конференција КПЈ за Војводину, на којој је изабрано ново руководство, на чијем су челу били Жарко Зрењанин и Тоза Марковић. После окупације Југославије, у лето 1941. године ПК КПЈ за Војводину је радио на организовању оружане борбе у Војводини, чији је центар током 1941. био у Банату и Бачкој. После непријатељске офанзиве, крајем 1941. и почетком 1942. године устанак је у овим областима угашен, а до краја 1942. погинули су сви чланови ПК КПЈ за Војводину, међу којима – Соња Маринковић, Радивој Ћирпанов, Стевица Јовановић, Жарко Зрењанин, Тоза Марковић, и др, због чега је ПК КПЈ за Војводину престао да постоји.

У току 1942. године развио се устанак у Срему, којим је руководио Окружни комитет КПЈ за Срем, на челу са Јованом Веселиновим, док су у Бачкој, Барањи и Банату деловале мање партијске групе. Почетком 1943. године обновљен је рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, на чијем се челу налазио Јован Веселинов. ПК се тада налазио у Срему, који је био центар оружане борбе у Војводини и у њега је укључена група руководилаца, који су се тада налазили у Срему. После ослобођења већег дела Војводине, октобра 1944. године ПК КПЈ је прешао у Нови Сад и од тада па до распада СКЈ, 1990. године био је водећа политичка организација у Војводини, која је постала аутономна покрајина, у сатаву Народне Републике Србије.

Оснивањем Комунистичке партије Србије (КПС), 8. маја 1945. године Покрајински комитет КПЈ за Војводину је био укључен у њен састав и преименован у ПК КПС за Војводину. После Шестог конгреса СКЈ, одржаног новембра 1952. године, на коме је Комунистичка партија Југославије променила назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ), све републичке партије су променила своје називе у Савез комуниста, па је тако ПК КПС за Војводину постао Покрајински комитет СКС за Војводину. Захваљујући процесима децентрализације власти у партији и држави, који су наступили после 1966. године, као и друге републичке и покрајинске организације, и ПК СКС за Војводину је почео да стиче аутономију у односу на вођство СК Србије и СК Југославије. На Четрнаестој Покрајинској конференцији СКС за Војводину, одржаној 20. и 21. децембра 1968. године у Новом Саду ПК СКС за Војводину је преименован у Покрајински комитет Савез комуниста Војводине.

СК Војводине је почетком 1970-их година почео водити властиту политику, независну не само од СК Југославије, него и од матичног Савеза комуниста Србије. Крајем 1972. године, у време смене либерала у СК Србије, поред руковства СКС, децембра 1972. године смењено је и руковоства СК Војводине, на челу са Мирком Чанадановићем. Своју либералнију политику, СК Војводине је наставио и касније, а његово руководство је обимно користило одлуке Десетог конгреса СКЈ и Устава из 1974. године, којима је САП Војводина стекла „де факто“ статус републике, а СК Војводине постао „независтан“ у односу на СК Србије. САП Војводина и СК Војводине, имали су своје представнике, независно од СКС, у свим органима федералне државе и партије, као и чланове у Председништву СФРЈ и Председништву СКЈ.

Крајем 1980-их година руководство СК Војводине и САП Војводине, су дошли под удар тзв. „српског национализма“, односно новог председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, који се залагао за укидање широке аутономије САП Косова и САП Војводине. Иако Војводина, за разлику од Косова, није имала етничке проблеме, руководство СК Војводине је у београдској штампи проглашавано „аутономашима“ и оптуживано за подршку косовској партијској организацији, односно „албанском национализму“. Та се кампања одразила и тзв. „митинзима истине“ и протестним маршевима косовских Срба на улицама војвођанских градова, током лета и јесени 1988. године, а кулминирала је у тзв. „јогурт-револуцији“ којом је 5. октобра 1988. године свргнуто „аутономашко“ руководство СК Војводине.

Савез комуниста Војводине су након тога преузеле присталице Слободана Милошевића, а јула 1990. године велики део чланства СК Војводине се, као и СК Косова, утопио у нову Социјалистичку партију Србије, односно њен Покрајински одбор за Војводину. Мањи део чланства СК Војводине, који се није слагао са политиком Слободана Милошевића, припојио се тада тек основаној Лиги социјалдемократа Војводине.

Поред апсолутне власти, које је имао на територији САП Војводине, СК Војводине, је у периоду до половине 1960-их година, имао своје представнике и у руководству СК Србије и СР Србије. Од марта 1957. до септембра 1966. године на челу СК Србије се налазио Јован Веселинов, некадашњи секретар ПК КПЈ за Војводину. Он се такође од децембра 1953. до април 1957. налазио на функцији председника Извршног већа НР Србије, а од април 1957. до јуна 1963. године и на функцији председника Народне скупштине НР Србије. Поред њега, на функцији председника Извршног већа СР Србије били су Стеван Дороњски, током 1964. и Ђурица Јојкић, од јуна 1967. до маја 1969. године. Као представник СК Војводине у Председништву СКЈ, Стеван Дороњски је од 23. октобра 1979. до 4. маја 1980. године обављао дужност потпредседника, а од 4. маја до 20. октобра 1980. године дужност председника Председништва СКЈ. Као представник САП Војводине у Председништву СФРЈ, функционер СК Војводине Радован Влајковић је од 15. маја 1985. до 15. маја 1986. године обављао дужност председника Председништва СФРЈ.

Конференције[уреди]

  • Покрајинска конференција КПЈ за Војводину - одржана 21. октобра 1928. године
  • Четврта покрајинска конференција КПЈ за Војводину - одржана 29. септембра 1935. године
  • Пета покрајинска конференција КПЈ за Војводину - одржана маја 1938. године
  • Шеста покрајинска конференција КПЈ за Војводину - одржана септембра 1940. године
  • Седма покрајинска конференција КПЈ за Војводину - одржана 5. и 6. априла 1945. године
  • Осма покрајинска конференција КПС за Војводину
  • Девета покрајинска конференција КПС за Војводину
  • Десета покрајинска конференција СКС за Војводину - одржана 25. и 26. јуна 1953. године
  • Једанаеста покрајинска конференција СКС за Војводину - одржана 30. и 31. маја 1956. године
  • Дванаеста покрајинска конференција СКС за Војводину - одржана од 11. до 13. априла 1960. године
  • Тринаеста покрајинска конференција СКС за Војводину - одржана 10. и 11. јуна 1965. године
  • Четврнаеста покрајинска конференција Савеза комуниста Војводине - одржана 20. и 21. децембра 1968. године
  • Петнаеста покрајинска конференција Савеза комуниста Војводине
  • Шеснаеста покрајинска конференција Савеза комуниста Војводине - одржана од 26. до 28. априла 1978. године

Лидери[уреди]

Списак лидера Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и лидера Савеза комуниста Војводине:

  • политички секретари Покрајинског комитета КПЈ за Војводину:[а]
    • Јован Веселинов - током 1930. године
    • Лазар Миланков - током 1936. године
    • у периоду од краја 1936. до краја 1938. године ПК КПЈ за Војводину није функционисао
    • Жарко Зрењанин - од краја 1938. до 1942. године
    • Јован Веселинов - од почетка 1943. до 1946. године

Напомене[уреди]

  1. Овај део списка није потпун, јер због илегалног начина рада КПЈ током овог периода, не постоје подаци, ко се све налазио на овој функцији.


Литература[уреди]

  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979. „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Истраживачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.