Савез пионира Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Амблем Савеза пионира Југославије.
Застава Савеза пионира Југославије.

Савез пионира Југославије (СПЈ) је пионирска организација која је обухватале основно-школску дјецу из првих 7 разреда у СФР Југославији. Савез је основан 27. децембра 1942. године у току НОБ-а, од стране Комунистичке партије Југославије, а по угледу на совјетске пионирске организације. Организација се налазила у структури УСАОЈ-а, односно СКОЈ-а, НОЈ-а и ССОЈ-а, касније. Издавали су „Мале новине“. Чест синоним за ову организацију био је Титови пионири.[1][2]

Организација је била подијељена у двије групе, млађе пионире (7 до 11 година) и старије пионире (11 до 15 година).[3]

Пријем нових чланова обављан је у првом разреду, током свечаности за Дан Републике. Тог дана ђаци су давали „пионирску заклетву“ и добијали су униформу пионира: плаву капу „титовку“ са црвеном петокраком, белу кошуљу са црвеном марамом и плави шорц.

Посљедња генерација пионира рођена је 1982. године.

Пионирска заклетва[уреди]

Пионири на Првомајској паради у Љубљани 1961. године.

Текст пионирске заклетве, који је у неким детаљима варирао од школе до школе, на српско-хрватском језику је гласио:

Данас, када постајем пионир
Дајем часну пионирску реч:
Да ћу марљиво учити и радити
поштовати родитеље и старије,
и бити веран и искрен друг,
који држи дату реч;
Да ћу волети нашу самоуправну домовину
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију
Да ћу развијати братство и јединство
и идеје за које се борио друг Тито;
Да ћу ценити све људе света
који желе слободу и мир!

Једна од првих верзија свечаног пионирског завета, која је важила у Федеративној Народној Републици Југославији, била је мање захтевна од оне најпознатије:

„Заветујем се пред пионирском заставом и пред својим друговима пионирима да ћу учити и живети као веран син своје домовине – Федеративне Народне Републике Југославије. Заветујем се да ћу чувати братство и јединство наших народа и слободу наше отаџбине стечене крвљу њених најбољих синова. За домовину са Титом напред!“

Униформе и опрема[уреди]

Експонати Педагошког музеја у Београду

Референце[уреди]

  1. ^ I ja sam bio ranjeni partizan. Jutarnji list (на језику: Croatian). 11. 11. 2009. Приступљено 7. 12. 2010. »Prvi put Delićev film “Sutjeska” gledao sam kao Titov pionir u rodnoj Požegi u kinu Central. Svi učenici OŠ “Jovo Milanović Crnja” tog dana išli su u kino i gledali ovaj film, kao uostalom sve partizanske filmove.« 
  2. ^ „1980.: Pamti se samo ovo: ‘Umro je drug Tito!. Jutarnji list (на језику: Croatian). 15. 7. 2010. Приступљено 7. 12. 2010. »Mi smo bili njegovi pioniri: svi imamo doma one crnobijele fotografije s plavom titovkom i crvenom zvijezdom na glavi, s crvenom maramom zavezanom preko platnene, bijele košulje, ispeglane na pruge.« 
  3. ^ „Lexikon - Bund der Pioniere der SFRJ”. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2015. Приступљено 05. 10. 2014. 

Види још[уреди]