Ostoja Kormanoš
| Ostoja Kormanoš | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 10. septembar 1875. |
| Mesto smrti | Gašnica, Osmansko carstvo |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Srpski ustanici u Bosni |
| Čin | harambaša |
| Učešće u ratovima | Bitka kod Gašnice |
Ostoja Kormanoš (poginuo 10. septembra 1875) bio je hajdučki harambaša aktivan u severozapadnoj Bosni u drugoj polovini 19. veka i jedan od vođa ustanka srpskog naroda u Bosni 1875—1878.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen kao Ostoja Janjetović, u mladosti bio je na lađi Joce Mihajlovića kormilar, i odatle je dobio nadimak Kormanoš.
Ustanak u Bosni 1875[uredi | uredi izvor]
U bosanskom ustanku početkom avgusta 1875. pridružio se ustanicima sa svojom četom, i od Centralnog ustaničkog odbora imenovan je komandantom pobunjenih seljaka na području Kozare i Grmeča. Sa grupom ljudi obilazio je sela, podsticao narod na ustanak, organizovao čete na području Bosanske Gradiške i palio turske karaule i čardake.[1][a]
Otpočeo je oružane borbe protiv Turaka sukobom kod Velikog Struga 17. avgusta izjutra. Sutradan je sa četom razbio turski odred iz Bosanske Gradiške kod mosta na rečici Jablanici, preko puta od Uskoka. Turci su izašli iz grada u nameri da očiste od ustanika put Gradiška-Orahovo, ali su suzbijeni i vraćeni u Gradišku.[1][2]
Iako hrabar, odlučan i vešt u vođenju manjih jedinica u gerilskim borbama, teže se snalazio u rukovođenju širim narodnim pokretom i većim brojem ustaničkih četa. Zbog toga je krajem avgusta predao komandu nad ustanicima hajdučkom harambaši i vođi bune protiv Turaka 1858. Petru Petroviću Peciji. Posle uspešnih borbi kod Bosanske Dubice i Ogorelice sa odredom od nekoliko stotina ustanika, razbio je zajedno s Pecijom na obroncima Prosare 9. septembra 1875. turski granični lanac na Savi kod sela Gašnice, i omogućio ustanicima da prihvate oružje upućeno iz Srbije. Sutradan, prilikom istovara oružja ustanici su opkoljeni od nadmoćnijih turskih snaga i razbijeni u boju kod Gašnice. Ostoja Kormanoš poginuo je pri pokušaju da se s preživelom grupom od 30 ustanika prebaci skelom preko Save u Slavoniju.[1][3]
Pogibija[uredi | uredi izvor]
Uzrok ustaničkog poraza kod Gašnice bilo je predugo zadržavanje ustanika na obali Save, umesto pravovremenog povlačenja u planinu. Razlozi ustanika su nepoznati: Vaso Čubrilović navodi čak 4 mogućnosti, od izdaje, preko pijanstva, do lične svađe između Pecije i Kormanoša, koji je, ljut zbog predavanja komande, odbio da se povuče u planinu. Kako god, razbijeni od daleko nadmoćnijih turskih snaga kod Gašnice, 10. septembra 1875, preživeli ustanici su pobegli na otvorenu skelu i otisnuli se preko Save, u Austriju, pod vatrom preko 1.000 turskih pušaka. Ustanici su stavili Peciju u sredinu i zaklanjali ga svojim telima, da se bar on spase: Kormanoš je poginuo nasred Save, pucajući na Turke — po rečima Vase Čubrilovića, zakla ga njihova puška. Od 36 ljudi, stigla su živa na austrijsku obalu samo četvorica, među njima i Pecija, ali ga pri iskakanju na obalu pogodi tursko zrno i ubije na mestu. Kormanoša, Peciju i njihove poginule borce sahranile su austrijske vlasti odmah uz obalu, tu gde je Pecija poginuo.[4][b]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Ostoja Kormanoš sa Miletom Damjanovićem i Glišom Trivićem krstarili su po Kozari i Pastirevu, kada je ustanak uhvatio jakog korena. Presretali su zulumćare narodne i ubijali ih. Za kratko vrijeme planula je sva okolina Gradiške. Nejač, žene i starci bežali su preko Une i Save u Austriju, a narod se sabirao u čete i dizao na ustanak. Radosne vijesti iz Hercegovine narod su još više osokolile.
- ^ Opkole Peciju i Kormanoša sa sviju strana, otvori se žestok i krvav boj. Vidjeći Pecija i Kormanoš da će svi pohvatani biti ili poginuti, njih 40 poskaču u lađe, te preplove na drugu stranu Save. Na sred vode pogibe Ostoja Kormanoš i neki Crnogorac. Pecija se preveze zdrav na drugu stranu Save, i čim je kročio na obalu, pogodi ga jedno zrno i pade na zemlju mrtav.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616—617.
- ^ Čubrilović, Vasa (1930). Bosanski ustanak 1875—1878. Beograd. str. 73.
- ^ Todorović, Željko (2018-01-25). „Petar Petrović Pecija”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-10-22.
- ^ Čubrilović, Vasa (1930). Bosanski ustanak 1875—1878. Beograd. str. 79.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gažević, Nikola (1970). Vojna enciklopedija (knjiga 1). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod.
- Čubrilović, Vasa (1930). Bosanski ustanak 1875—1878. Beograd.
- Slipčević, Fuad (1952). Bune i ustanci u Bosni i Hercegovini u XIX veku. Beograd: Vojnoistorijski institut JNA.
- Ekmečić, Milorad (1960). Ustanak u Bosni 1875—1878. Sarajevo.
