Pavle Jovanović Stariji
Pavle Jovanović (Vukovar, 6. avgust 1808 — Pešta, 14. april 1891) bio je srpski advokat i publicista.
Obrazovanje i rad[uredi | uredi izvor]
Pavle se rodio na Preobraženje 1808. godine, majka mu je bila Ana ćerka vukovarskog prote Ignjatovića, a otac Stevan bio je abadžija.[1]
Osnovnu školu i prvi razred Gimnazije završio je u Vukovaru, a sledeća tri razreda Gimnazije je završio u Osijeku 1822-1824. Naredne godine završio je peti razred u Kaloči, a šesti u Pečuju 1826. godine, sve sa odličnim uspehom. U Segedinskom Liceju slušao je filozofiju 1827. zajedno sa vladikom Aresnijem Stojkovićem, a potom je 1828. godine nastavio studije na evangelističkom Liceju u Mezeberinu gde mu je profesor bio Adam Benke.[1]
Pravne nauke je učio u Šarošpataku, i od 1830. radi u advokatskoj kancelariji kod advokata i književnika Teodora Pavlovića u Pešti. Ovde je 26. juna 1831. godine položio advokatski ispit i postao advokat u svojoj dvadeset i tećoj godini.
Sa Teodorom Pavlovićem izdavao je Srpski list, a bio je i konzistorijalni sekretar u Plaškom pod gornjokarlovačkim vadikom Evgenijem Jovanovićem.
Poznavao je i Vuka Karadžića kome je pomgao u prikupljanju narodnih umotvorina i običaja. Jednom prilikom pisalo je Gajevim Narodnim novinama:
U Zagreb je prispeo Vuk Karadžić, koga prati Pavle Jovanović advokat, žarki rodoljub u poslu kupljenja narodnoga blaga.[1]
Pavle se takođe poznavao i sa Simom Milutinovićem Sarajlijom.
Pavlov rad se može podeliti u dva perioda: od 1842-1843 kada se bavio „lepom knjigom” i od 1848. kada e bavio pravom, pravnim i političkim pitanjima. Svi njegovi beletristički radovi napisani su sa namerom da edukuju čitaoca i budu mu razumljivi i čitljivi. U drugom delu njegovog rada u mnogim listovima, među kojima su i Srpske novine, Pozornik, Srpski Dnevnik i Srbobran, bavio se srpskom Vojvodinom, te je 1864. i 1865. godine pretresao predloge Srpskog Narodnog Sabora (Sinoda). Kada je Svetozar Miletić pokrenuo časopis Zastava u njoj je raspravljao državno-pravna pitanja Trojedne Kraljevine. Bio je veliki protivnik spahiluka.[1]
Pavle Jovanović bio je učesnik u revoluciji 1848. godine, ugovarao je i savez narodne odbrane a banom Jelačićem. [1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Urednik Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka III tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 38—40.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.