Евгеније Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Евгеније Јовановић
Евгеније Јовановић.jpg
Евгеније Јовановић
Датум рођења (1802-02-19)19. фебруар 1802.
Место рођења Голубинци код Старе Пазове
Хабзбуршко царство
Датум смрти 14. септембар 1854.(1854-09-14) (52 год.)
Место смрти Карловац
Хабзбуршко царство

Евгеније (световно Јевтимије Јовановић, Голубинци код Старе Пазове, 19. фебруар 1802Карловац, 14. септембар 1854) био је епископ Српске православне цркве на престолу горњокарловачких владика.

Биографија[уреди]

Епископ горњокарловачки Евгеније је рођен као Јевтимије Јовановић 19. фебруара 1802. године у сремском селу Голубинцима од родитеља Григорија и Ангелине. Школу је учио у родном месту и немачку у Старом Сланкамену, а гимназију у Сремским Карловцима. Гимназију и богословију завршио је са одличним успехом и постављен за учитеља у Сремским Карловцима, а потом за професора прве и друге латинске школе у Великом Бечкереку. Напустио је службу и завршио философију и права и постао адвокатски приправник у Темишвару. За адвоката је промовисан на Пештанском универзитету 1828. године. До примања монашког чина био је у црквеној служби у Вршцу и Сремским Карловцима.

Замонашен је 1829. године, примљен у статус придворних монаха и постављен за професора карловачке богословије. Извесно време је јерођакон Евгеније вршио је и дужност секретара митрополита Стефана (Стратимировића). У чин презвитера рукоположен је 1833. године и одликован достојанством синђела, а потом произведен за протосинђела.

Раковачким архимандритом је постао 1834. године. За администратора горњокарловачког постављен је 29. јуна 1837, а за епископа посвећен 10. септембра 1839. године. Бурне 1848. године био је потпредседник Народне скупштине у Сремским Карловцима.

Будући да је стекао сјајну спрему и владао многим језицима, епископ Евгеније се са успехом бавио правном науком и лингвистиком. Библиографију његових радова објавио је Димитрије Руварац. Др Благота Гардашевић написао је читаву расправу о томе ко је

„Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права“[1] (Јевтимије или Евгеније Јовановић), тврдећи, на крају, да је овај уџбеник написао Јевтимије Јовановић. Професор Гардашевић очевидно није имао у рукама Животопис Евгенија Јовановића, који је он написао на немачком језику, у својству епископског кандидата, и предао га епископу будимском Пантелејмону (Живковићу) на употребу. Из области црквенога права епископ Евгеније је написао и расправу „О судјех церковних свјатија восточнија соборнија и апостолскија церкве иже во державах Австријских“.

Епископ Евгеније је у Плашчанској богословији држао предавања и уопште је велику пажњу поклањао српским школама. Седамнаест година његовог архипастирствовања у Горњокарловачкој епархији оставило је значајне трагове, а седиште ове епархије 1848. године пренео је из Плашког у Карловац.

Умро је 14. септембра 1854. године у Карловцу и сахраљен у гробници епископа горњокарловачког Лукијана (Мушицког) на црквеноопштинском гробљу у Карловцу.

Референце[уреди]

  1. Др Благота Гардашевић, Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права, Зборник православног богословског факултета III, Београд 1954, 165-179.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Лукијан (Мушицки)
Епископ горњокарловачки
18391854.

Наследник:
Сергије (Каћански)