Плашки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плашки
Plaski22.JPG
Центар Плашког
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Лика
Жупанија Карловачка
Општина Плашки
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.281
Положај
Координате 45°04′39″ СГШ; 15°22′09″ ИГД / 45.077546335130336° СГШ; 15.369235326759346° ИГД / 45.077546335130336; 15.369235326759346Координате: 45°04′39″ СГШ; 15°22′09″ ИГД / 45.077546335130336° СГШ; 15.369235326759346° ИГД / 45.077546335130336; 15.369235326759346
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 374 m
Плашки на мапи Хрватске
Плашки
Плашки
Плашки на мапи Хрватске
Плашки на мапи Карловачке жупаније
Плашки
Плашки
Плашки на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 47304 Плашки
Позивни број +385 47

Плашки је насељено мјесто и сједиште општине у Лици, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Плашки је географски смјештен у Огулинско-плашчанској низији. Удаљен је око 27 км јужно од Огулина. Кроз Плашки пролази Личка пруга.

Историја[уреди]

Име Плашки први пут се у сачуваним документима спомиње средином 1163. у документима Сплитске надбискупије.

Срби су се настанили на подручје Плашког организовано у три наврата, година 1609, 1639. и 1666. док су Личку Јесеницу настанили 1690. године. Срби су историји и културном животу Плашког дали неизбрисив белег, нарочито након оснивања Горњокарловачке епархије. Епископ Данило Љуботина је 1721. године у Плашком уредио владичанску резиденцију, коју су потом дограђивали његови наследници. Плашки беше седиште епархије, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом.

Епископ горњокаловачки Павле Ненадовић у договору са епископом костајничким Алексијем Андрејевићем 1746. оснивају Централно училиште за те две епархије, касније у народу познато као Плашка богословија. Пре тога је у Плашком основана 1744. Православна црквена школа, а касније се оснива и Конзисторија и епархијски архив.

Од самог оснивања фашистичке НДХ, априла 1941. године, антифашистички отпор усташком режиму био је јак на подручју Плашког. На подручју места деловали су партизански зборови названи по местима Вера, Кунић и Хум, док су ћелије Комунистичке партије биле Плашки, Лапат и Кунић. Историјски важан догађај за Плашки десио се 1215. октобра 1943, када је у Дому културе, некада Дому ЗАВНОХ-а, одржано Друго заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске.

Дана 1. јануара 1944. од дотадашњих партизанских јединица формирана је Плашчанска бригада Осме кордунашке дивизије, која је допринела ослобођењу места.

Пре рата 1991-1995. радила је у Плашком фабрика сулфатне целулозе Симо Димић. Била је то једина фабрика крајфтјајнер папира у Југославији. Деловало је и угашено кино Хум.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Огулин. Плашки се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Други свјетски рат[уреди]

Из Плашког срез Огулин, похватано је 200 Срба и отерано у концентрационе логоре.[1][непоуздан извор?]

Интересантан је случај пљачкања владичанског двора у Плашком. Једног дана усташе у Плашком ушле су у владичански двор, отишле у владичански кабинет, владику удаљили и цео кабинет испразнили , натоварили на камионе све опљачкане ставри и отерали у Огулин.“Владичански двор је опљачкан невероватном брзином, за 1 сат епископски двор био је потпуно испражњен“. Тих дана ћерка апотекара Оскара Бичевића удавала се за синовца усташког министра др Гавра Сушића. Младенцима се примио за кума велики жупан Јурица Марковић. И по народном обичају кум је спремио младенцима богат поклон-дар и изложио га у излогу једне огулинске радње. Тај дар се састојао од „сребрног посуђа, кристала и једаћег прибора“, и још неких других драгоцених предмета. Све то је опљачкано – покрадено „власништво епископије горњо-карловачке“.[2]

Култура[уреди]

Парохија Плашки припада Архијерејском намјесништву плашчанском у саставу Епархије Горњокарловачке. У Плашком се налази храм Српске православне цркве Ваведење Пресвете Богородице из 1755. године. Парохију сачињавају: Плашки, Зебић, Лапат, Плашчанска Глава, Вера, Суваја, Јања Гора, Ластово Брдо, Лисац, Старо Село, Стрикино брдо, Тук, Језеро, Вупча, Плашчамска Драга, Латин, Лички Кунић и Војновац.[3]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Плашки је имала 2.090 становника, од чега у самом Плашком 1.281.[4]

Општина Плашки[уреди]

У вријеме пописа становништва 1953. и 1961, Плашки је имао статус самосталне општине. За вријеме пописа становништва 1971, 1981. и 1991, Плашки се налазио у саставу Општине Огулин.

Број становника по пописима[уреди]

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 2.292 4.317 4.590 5.137 5.045 5.283 5.116 6.550 5.799 5.790 6.010 5.584 5.362 5.406 5.189
  • напомене:

Настала из старе општине Огулин. Од 1857. до 1880. те у 1948. садржи део података општине Раковица.

Националност[5] 1961. 1953.
Срби 6.297 5.140
Хрвати 1.921 113
Југословени 33 23
Словенци 9 9
Мађари 4 1
Нијемци 3
Албанци 3
Црногорци 1
Македонци 1
Муслимани 1
остали и непознато 22
остали Словени 2
остали несловени 4
Укупно 8.291 5.296

Плашки (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.469 2.271 2.262 2.222 1.808 1.667 1.437 1.868 1.678 1.461 1.549 1.397 1.322 1.406 1.590

Национални састав[уреди]

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 807 (54,93%) 64 (2,81%) 76 (3,35%) 147 (6,61%) 118 (6,52%)
Срби 587 (39,95%) 2.074 (91,32%) 1.961 (86,69%) 1.948 (87,66%) 1.639 (90,65%)
Југословени 0 67 (2,95%) 206 (9,10%) 59 (2,65%) 29 (1,60%)
остали и непознато 75 (5,10%) 66 (2,90%) 19 (0,83%) 68 (3,06%) 22 (1,21%)
Укупно 1.469 2.271 2.262 2.222 1.808

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Плашки је имало 2.271 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
2.074 91,32 %
Југословени
  
67 2,95 %
Хрвати
  
64 2,81 %
Муслимани
  
10 0,44 %
Албанци
  
6 0,26 %
Бугари
  
3 0,13 %
Македонци
  
2 0,08 %
Словенци
  
2 0,08 %
Црногорци
  
1 0,04 %
Чеси
  
1 0,04 %
неопредељени
  
27 1,18 %
непознато
  
14 0,61 %
укупно: 2.271

Познати Плашчани[уреди]

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. Стеван и Душан Косановић, из Плашког, срез Огулин
  2. Извештај протојереја-ставрофора Исе Пејиновића арх. заменика Горњо-карловачке епархије, у Београду, марта 1942. године
  3. Српска православна црква: Епархија Горњокарловачка: Архијерејско намјесништво плашчанско: Плашки (српски), Приступљено 24. 4. 2013.
  4. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]