Patriša Kornvel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Patriša Kornvel
Datum rođenja(1956-06-09)9. jun 1956. (67 god.)
Mesto rođenjaMajami, SAD
Veb-sajtwww.patriciacornwell.com

Patriša Kornvel (engl. Patricia Carroll Daniels; Majami, 9. jun 1956) je američka spisateljica koja se bavi pisanjem kriminalističkih romana.[1] Široko je poznata po svojoj seriji romana u kojima prati glavnu junakinju dr. Kej Skarpetu (engl. Dr. Kay Scarpetta), koja je medicinski istražitelj. Njene knjige su prodate u više od 100 miliona primeraka.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Potomak abolicionizma i spisateljica Herijet Bičer Stou,[2] Kornvel je rođena u Majami, Florida. Njen otac je bio jedan od vodećih žalbenih advokata u Sjedinjenim Američkim Državama i služio je kao advokatski pripravnik u vrhovnom sudu pravde Hjugo Blek. Kornvel je kasnije svoju motivaciju povezala sa maltretiranjem koje je doživela od strane svoga oca, koji je napustio porodicu na Božić 1961. godine. Ona je rekla:"On je bio na samrtnoj postelji. Znali smo da je ovo poslednji put da ga vidimo, zgrabio je mog brata za ruku i rekao "Volim te", ali me nikada nije ni dodirnuo." Sve što je on uradio je da je napisao 'Kako je na poslu?'".[3]

1961. godine, porodica Kornvel se preselila u Montritu, Severna Karolina, gde je njena majka bila smeštena u bolnici zbog depresije. Kornvel i njena braća, Džim i Džon, su bili smešteni u hraniteljskim porodicama. Kornvel je pohađala Kings koledž u Bristolu, Tenesi, pre prelaska na koledž Dejvidson, gde je diplomirala B.A. na engleskom.

Karijera[uredi | uredi izvor]

1979. godine, Kornvel je počela da radi kao reporter za novine Šarlot Observer i ubrzo je počela da prikriva zločin. Njena priča o porodičnoj prijateljici, Rut Bel Graham, Vreme za pamćenje (preimenovana Rut, portret: Priča o Rut Bel Graham u narednim izdanjima), objavnjena je 1983. Godine 1984. je prihvatila posao patologa, u Virdžiniji. Tamo je radila šest godina, prvo kao tehnički pisac, a zatim kao kompjuterski analitičar. Ona je takođe dobrovoljno radila u policiji. Kornvel je napisala tri romana, koja su odbijena pre obajvljivanja 1990, prvi roman njene Skarpeta serije se zove Postmortem.

Kej Skarpeta[uredi | uredi izvor]

Skarpetini romani imaju dosta detalja o forenzici. Počeci misterije sadrže forenzičke istrage leša koje su žrtve ubistva. Skarpeta radi na više polja u istragama nego što je to u stvarnom životu, suočava se i sa ispitanicima. Vrhunac u njenim romanima su akcione scene u kojima se Skarpeta i njeni saradnici suočeni sa ubicom ili obično sa zaključno sa smrću ubice. Smatra se da su njeni romani uticali na razvoj popularnih TV serija o forenzičarima CSI: Mesto zločina-Las Vegas i dokumentarnih filmova kao što je stvarni rijaliti šou Zastareli slučajevi.

Druge značajne teme u Skarpeta romanima obuhvataju zdravlje, individualnu bezbednost i sigurnost, hranu, porodicu... Često, sukobi i tajne manipulacije Skarpetinih kolega i osoblja su uključeni u priču, da bi priča bila zamršenija i složenija. Scene iz romana odvijaju u različitim lokacijama širom SAD, ali najčešće u gradu Ričmondu u Virdžiniji.

Postoje dva stila u njenim romanima. Polazeći od romana Poslednja policijska stanica (2000), gde menja stil pisanja iz prošlog vremena u sadašnje. U romanu Muva (2003) postoje promene pisanja iz prvog lica u trećem licu koji je sveznajući pripovedač. Postoje i romani u kojima su događaji ispirčani iz ugla ubice. Pre romana Muva, događaji u romanu su mogli da se vide samo kroz Skarpetine oči, a ostala gledišta se pojavljuju samo kada Skarpeta čita pisma.

Kornvel je u romanu Luka Mortuari (2000) koristila stil unazad do perspektive prvog lica.

Endi Brazil/Džudi Hamer serije[uredi | uredi izvor]

Pored Skarpeta romana, Kornvel je napisala tri pseudo-policijska romana koja se svsrtavaju u naučnu fantastiku, kao što su Policajac Endi Brazil/Upravnik Džudi Hamer, koji su smešteni u Severnoj Karolini, Virdžinija i u centru Atlantske obale. Pored starija žena/mlađi muškarac, romani sadrže neprijatne delove o forenzičarskim analizama.

Džek Trbosek[uredi | uredi izvor]

Kornvel je samofinansirala potragu za dokazima da bi dokazala svoju teoriju da je slikar Volter Sikert u stvari Džek Trbosek. Ona je napisala Portret ubice-Džeka Trboseka: Zatvoren slučaj, koji je objavljen 2002. godine sa mnogo kontroverze, naročito u okviru britanske umetnosti.[4][5][6] Cornwell denied being obsessed with Jack the Ripper in full-page ads in two British newspapers and has said the case was "far from closed".[7][8] In 2001, Cornwell was criticized for allegedly destroying one of Sickert's paintings in pursuit of the Ripper's identity.[9] Kornvel je negirala da je opsednuta Džekom Trbosekom, ali je u dva britanska lista izašao naslov koji kaže kako je slučaj "daleko od zatvorenog". 2001. godine, Kornvel je kritikovana zbog navodnog uništavanja jednog od Sikertovih portreta u potrazi za Trbosekovim identitetom. Ona je verovala da je poznati slikar odgovoran za niz ubistava i kupila je preko trideset njegovih slika i tvrdila da su oni uglavnom ličili na Trboseka.[9] Kornvel je takođe tvrdila da je pismo koje je napisano od strane ubice imalo isti vodeni žig kao što je žig poznatog slikara Voltera Sikerta.[9] Međutim stručnjaci su napomenuli da je bilo stotine pisama koje su pisali različiti autori lažno tvrdeći da su ubice i vodeni žig koji je bio korišćen je bio brend koji je bio široko dostupan.[9] Ripper experts noted, however, that there were hundreds of letters from different authors falsely claiming to be the killer, and the watermark in question was on a brand of stationery that was widely available.[5]

TV nastup[uredi | uredi izvor]

Ona se kratko pojavila u seriji Zločinački umovi u epizodi "Pravi genije", glumeći sebe.

Pravna pitanja[uredi | uredi izvor]

10. janurara 1993. godine, Kornvel je imala saobraćajku pod uticajem alkohola. Osuđena je za vožnju u pijanom stanju i dobila kaznu od 28 dana u centru za lečenje.

Slučaj Lesli Saks[uredi | uredi izvor]

Lesli Saks, autor Virdžinija duh ubistva (1988), je tvrdio da ima sličnosti između njenog romana i Kornvelinog romana Poslednja policijska stanica. 2000. godine on je poslao pismo KOrnvelinim izdavačima i stavio nalepnice n aprimarcima svog romana tvrdeći da je Kornvel napravila plagijat. Okružni sud za Istočnu Virdžiniju je rekao da za njegove tvrdnje ne može naći osnova.[10]

U 2007. godini tokom njenog tuženja sa Saksom, Kornvel je izjavila da ju je Saks optužio u onlajn knjigama "Jevrejin mrzi" i "Neo-nacizam", da je podmitio sudije i da je počinila zaveru da ga ubiju. Bio je pod istragom američkih vlasti.[11] Sud je optužio Saksa za iznošenje lažne optužbe protiv Kornvel i dodelio joj je 37 780 dolara na ime odštete za pokrivanje troškova za odbarnu od Saksa.

Kompanija Ančin, Blok i Ančin[uredi | uredi izvor]

2004. godine, Kornvel je dodeljeno da upravlja finansijskim pitanjima za Njujork, koja su bazirana na kompaniji Ančin, Blok i Ančin, kojim upravlja Evan Snaper. Prisato je da plati kompaniji osnovnu stopu od 40 000 dolara mesečno. Njen advokat je kasnije tvrdio da je Snaper angažovao Kornvel kako bi sebe izolovao od svog novca zbog svog mentalnog zdravlja i kako bi iskoristio njenu vezu sa kompanijom koja je trajala četiri i po godina.

Kornvel je napustila kompaniju jula 2009. godine, nakon okrivanja da neto vrednost nje i njene kompanije iznosi 10 miliona dolara godišnje tokom proteklih četiri godina, što je bilo nešto manje od trinaest miliona dolara neto prihoda godišnje. Nakon što je Kornvel podnela optužbu, Snaper se izjasnio krivim za kršenje propisa finansiranja kampanje. Sudski slučaj otvoren januara 2013. godine sa Kornvelinom tužbom kompanije za sumu od 100 miliona dolara. reference [12] 19. februara, Bostonska porota joj je dodelila 50,9 miliona dolara (33,4 miliona funti).[13]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Godine 1980, ubzo nakon što je diplomirala na Dejvidson koledžu u Severna Karolina Severnoj Karolini, ona se udala za svog profesora Engleskog jezika, Čarlija L. Kornvela, koji je bio sedamnaest godina stariji od nje.[14] Profesor Kornvel je kasnije napustio svoj posao profesora da bi postao sveštenik. 1989. godine su se razveli, ali je Patriša zadržaala prezime nakon razvoda.

Od 1991. do 1992. godine, Kornvel je imao aferu sa Margom Benet, udatim FBI agentom, nakon što je upoznao na FBI akademiji u Kvontiko (Virdžinija) Kvontiku, Virdžinija, gde je radio istraživanje za njene Skarpetine romane.[15] 1996. godine, afera je otkrivena, nakon što je muž Margo Benet, FBI agent Džin Benet, uhapšen, a kasnije i osuđen zbog pokušaja ubistva svoje supruge i otmicu Čarlija Kornvela.

2005. godine, Kornvel se oženila sa Stejsi En Gruber, istruktorku psihijatrije na Univerzitet Harvard univerzitetu Harvard. Međutim ona nije htela da otkrije vest o braku do 2007. godine.[16] Kornvel je nakon što je napunila 50 godina, progovorila je o tome kako joj je Bili Džin King pomogla da prevaziđe problem da priča javno o svojoj seksualnosti.[17] Ona živi sa Gruber u Masačusetsu.[18][19]

Od detinjstva, Kornvel je bila prijatelj sa porodicom Evangelizam evanđelista, Bili Graham i njegova supruga Rut Bel.[20] Kornvel je pisala ovlašćenu biografiju Rut Bel Graham. Kornvel je takođe prijatelj bivšeg predsednika Džordž H. V. Buša, koga nazivaju "Veliki Džordž". Ona provodi ponekoliko nedelja u Kenebankport (Mejn) Kenebankportu.

Zdravstevni problemi[uredi | uredi izvor]

Kornvel je u prošlosti patila od anoreksije, nervoze i depresije, koja je počela u kasnim tinejdžerskim godinama.[3][21] Ona je otvoreno pričala o svojoj borbi sa bipolarnim poremećajem,[21] ali 2015. godine je rekla da joj je dijagnostikovana.

Politički stavovi[uredi | uredi izvor]

Od 1998. Kornvel je donirala najmanje 130 000 dolara za Republikanske stranke i dala je dodatni individualni doprinos Republičkom američkom senatu kandidata, kao što su Džordž Alen, Džon Varner i Orrin Hatch Orin Hač.[22] Ona je povremeno podržavala konkretno demokratske kadnidate, kao što su na primer, Hilari Klinton, Nikola Congas, Džarls Rob i Mark Warner Mark Varner.[22]

Kornvel je negativno govorila o predsedništvu Džordž Buša, rekavši:"Ja sam bila podrška mladih Džordža Buša, zato što sam volela njegovu porodicu. Mislila sam da če on biti još jedan Veliki Džordž. Čoveče, da li ikada grešim. To nije demokratija, to je kao teokratija, a to nisu principi na kojima je ova zemnja onsovana."[23]

Dbrotvorne organizacije[uredi | uredi izvor]

Kornvel je imala nekoliko zapaženih dobrotvornih donacija, uključujući i finansiranje Virdžina instituta, za sudsku medicinu i medicinu, finansiranje stipendija na univerzitetu u Tenesiju za nacionalnu sudsku medicinu i program za kreativno pisanje na Dejvidson koledžu (Čiji je rezultat Patriša Kornvel stipendiranje za kreativno pisanje, za jednog ili dvoje brucoša), i donirala je svoju kolekciju Valter Sikert slika na univerzitetu Harvard. Kao član Harvarda, ona je advokat za za psihijatrijska istraživanja. Ona je takođe dala donaciju od milion dolara na Džon Džej kriminalističkom koledžu i Harvradskom muzeju umetnosti.

Romani[uredi | uredi izvor]

Beletristika[uredi | uredi izvor]

Serija "Kej Skarpeta":
  1. Postmortem (1990)
  2. Telo kao dokaz (1991)
  3. Sve što ostaje (1992)
  4. Okrutno i neobično (1993)
  5. Farama leševa (1994)
  6. Grnčarevo polje (1995)
  7. Uzrok smrti (1996)
  8. Neprirodno izlaganje (1997)
  9. Tačka nastanka (1998)
  10. Crna obavijest (1999)
  11. Poslednja policijska stanica (2000)
  12. Muva (2003)
  13. Trag (2004)
  14. Predator (2005)
  15. Knjiga mrtvih (2007)
  16. Skarpeta (2008)
  17. Skarpeta faktor (2009)
  18. Luka Funeral (2010)
  19. Crvena iѕmaglica (2011)
  20. Krevet od kostiju (2012)
  21. Prašina (2013)
  22. Krv i meso (2014)
  23. Lišen srca (2015)
Endi Brazil/Džudi Hamer serije:
  1. Hornetovo gnezdo (1996)
  2. Južni krst (1999)
  3. Ostrvo pasa (2001)
U riziku/Vin Garano serije:
  1. U riziku (2006)
  2. Prednji (2008)
Dečije knjige:
  • Život je mala bajka (1999)

Publicistika[uredi | uredi izvor]

  • Vreme za pamćenje (1983)
  • Rut, portret: Priča o Rut Bel Graham (1997). Biografija Rut Bel Graham
  • Skarpetina zimska tabla (1998)
  • Hrana za smrt: Tajne iz Kej Skarpetine kuhinje (2002)
  • Portret ubice:Džek Trbosek-Zatvoren slučaj (2002)

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • ECPA (Jevađelsko hrišćansko izdavačko udruženje) Zlatna medalja-Nagrada za biografske/autobiografkse knjige za Neko vreme za pamćenje (1985)[24]
  • Edgar nagrada,[25] Džon Kresej memorijalna nagrada, Entoni nagrada[26] i Makaviti nagrada;[27] za Postmortem (1991) (Kornvel je jedini autor koji je primio ove nagrade u jednoj godini).
  • Zlatni bodež za Okrutno i neobično (1993)[28]
  • Šerlokova nagrada za najboljeg detektiva za lik Kej Skarpetu[29]
  • Britanska nagrada za triler godine za Knjigu mrtvih (2008) (Kornvel je prvi američki autor koji je primio ovu nagradu).
  • PPA međunarodna nagrada za triler 2011. za Crvena izmaglica (Španija, 125 000€)[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Patricia Cornwell - Biography”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  2. ^ Patricia Cornwell Biography and Notes (09. 06. 1956). „Patricia Cornwell Biography and List of Works - Patricia Cornwell Books”. Biblio.com. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  3. ^ a b Watson, Roland. The Times. London http://www.timesonline.co.uk/article/0,,923-1905305_1,00.html. Pristupljeno 21. 05. 2010.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  4. ^ „November Article: Portrait of the Artist as a Serial Killer”. Artcyclopedia.com. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  5. ^ a b „Jack the Ripper - The Art of Murder”. Casebook. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  6. ^ „Jack the Ripper - Patricia Cornwell and Walter Sickert: A Primer”. Casebook. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  7. ^ „The Grand Old Ripper”. The Guardian. London. 25. 08. 2005. Pristupljeno 21. 05. 2010. 
  8. ^ „Author denies 'Ripper' obsession”. BBC News. 27. 08. 2005. Pristupljeno 21. 05. 2010. 
  9. ^ a b v g Gibbons, Fiachra (8. 12. 2001). „Does this painting by Walter Sickert reveal the identity of Jack the Ripper? Author rips up canvas in attempt to prove artist was killer”. The Guardian. London. Pristupljeno 20. 10. 2009. 
  10. ^ Cyberlaw update - Chapter 10: Privacy Rights and Security Issues Pearson Higher Education
  11. ^ David Mehegan, Crime novelist tries to ward off Internet attacker, Boston Globe, June 7, 2007.
  12. ^ „Crime novelist Patricia Cornwell sues finance firm”. BBC News. 14. 01. 2012. Pristupljeno 14. 01. 2012. 
  13. ^ Crime writer Patricia Cornwell wins $51m lawsuit against accountants - Telegraph
  14. ^ http://meckrod.manatron.com/Marriage/SearchEntry.aspx[mrtva veza]
  15. ^ http://www.mailonsunday.co.uk/femail/article-562141/How-Patricia-Cornwells-lesbian-affair-female-FBI-agent-ended-savage-revenge.html The Daily Mail, Zoe Brennan
  16. ^ „Patricia Cornwell: 'Finally, I feel rooted somewhere'”. The Daily Telegraph. London. 26. 11. 2007. Arhivirano iz originala 01. 12. 2008. g. Pristupljeno 21. 05. 2010. 
  17. ^ Advocate.com Editors (20. 10. 2009). „Interview with The Advocate October 20, 2009”. Advocate.com. Pristupljeno 17. 03. 2014. 
  18. ^ "Crime pays quite well for Patricia Cornwell" USA Today 3 December 2008
  19. ^ "Patricia Cornwell: 'Finally, I feel rooted somewhere'" November 26, 2007
  20. ^ Stepp, Laura Sessions (13. 12. 2006). „A Family at Cross-Purposes: Billy Graham's Sons Argue Over a Final Resting Place”. Washington Post. 
  21. ^ a b Farndale, Nigel (16. 11. 2009). „Killer Queen: Patricia Cornwell Interview”. Telegraph. Pristupljeno 17. 03. 2014. 
  22. ^ a b „NEWSMEAT ▷ Patricia Cornwell's Federal Campaign Contribution Report”. Newsmeat.com. Arhivirano iz originala 28. 01. 2012. g. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  23. ^ Kidd, James (07. 12. 2008). „I created a monster”. The Guardian. London. Pristupljeno 21. 05. 2010. 
  24. ^ „ECPA”. www.ecpa.org. Pristupljeno 2024-02-01. 
  25. ^ „Best First Mystery Novel by an American Author Edgar Award Winners and Nominees - Complete Lists”. Mysterynet.com. Arhivirano iz originala 14. 04. 2012. g. Pristupljeno 23. 03. 2012. 
  26. ^ „Bouchercon World Mystery Convention : Anthony Awards Nominees”. Bouchercon.info. 02. 10. 2003. Arhivirano iz originala 07. 02. 2012. g. Pristupljeno 23. 03. 2012. 
  27. ^ „Mystery Readers International's Macavity Awards”. Mysteryreaders.org. Pristupljeno 23. 03. 2012. 
  28. ^ „THE CWA Dagger Awards Overview”. Thecwa.co.uk. 23. 08. 2011. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 30. 01. 2012. 
  29. ^ Cornwell, Patricia (08. 01. 2006). „At Risk”. The New York Times. Pristupljeno 21. 05. 2010. 
  30. ^ The RBA International Thriller Prize Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2012), RBA page; retrieved 2011-09-10

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патриша_Корнвел&oldid=27546998”