С Википедије, слободне енциклопедије
Били Џин Кинг Били Џин Кинг
Датум рођења (1943-11-22 ) 22. новембар 1943. ( 81 год. ) Место рођења Лонг Бич , Калифорнија , САД Држављанство САД Висина 1,64 m Маса 61 kg Пребивалиште Њујорк Сити , Њујорк , САД Проф. каријера 1968—1983 Игра десном руком Зарада 1.966.487 $ Победе—порази 695-155[ 1] Освојени турнири 129 (84 током опен ере) Најбољи пласман Бр. 1 Победе—порази 87-37 Освојени турнири 6[ 1] Најбољи пласман - Потпис Ажурирано: 25. октобра 2008 ..
Били Џин Мофит Кинг (енгл. Billie Jean Moffitt King ; 22. новембар 1943 , Лонг Бич, Калифорнија ) бивша је америчка тенисерка , која је професионално играла тенис од 1968 . до 1983 . године. По часопису Тенис, Били Џин Кинг је једна од највећих тенисерки свих времена.[ 2]
Освојила је дванаест гренд слем титула у појединачној, шеснаест у конкуренцији женских и једанаест у конкуренцији мешовитих парова. Освојила је рекордних двадесет вимблдонских титула (појединачно, женски и мешовити парови), исто колико и Мартина Навратилова .
Кингова је оснивач многих спортских организација као што су Женска спортска фондација и Светски тениски тим, али најзначајнија је свакако Женска тениска асоцијација (ВТА ).
Маргарет Корт , аустралијска тенисерка рекла је за Кингову да је „највећи такмичар кога је икад срела“.[ 3]
Крис Еверт , америчка тенисерка, за њу је рекла: „Она је најмудрије биће које сам ја упознала и има визију о каквој други могу само да сањају. Били Џин Кинг је мој ментор и даје ми савете и о мојој игри и о момцима. Помаже ми и саветује ме како да подижем своју децу, иако их и сама нема“.[ 4]
Године 1967 . часопис Associated Press прогласио ју је спортисткињом године.[ 5]
Године 1972 . освојила је награду часописа Sports Illustrated као спортиста године. Тако је прва тенисер(ка) и прва жена која је примила ову награду.[ 6]
Године 1979 . током Вимблдона , неколико врхунских тенисерки упитано је кога би изабрале да имају уза себе у мечу женских парова, да се игра трећи сет, и да је резултат 1–5 (15–40) на централном терену Вимблдона. Мартина Навратилова , Роузмери Казалс и Франсоаз Дир су изабрале Били Џин Кинг. Навратилова је рекла: „Изабрала бих Били Џин Кинг у њеној најбољој форми. У принципу, Крис (Еверт) је најтеже победити, али за једну велику прилику, један велики меч, један кључни поен волела бих да уз себе имам Били Џин“. Казалс је рекла: „Без обзира колико водите против ње, до самог краја нисте сигурни да сте победили“.[ 7]
1987 . је ушла у ИТФ хол славних.[ 8]
Часопис Life ју је 1990 . именовао једном од "100 најважнијих Американаца 20. века“.[ 9]
2006 . Женска спортска фондација почела је да додељује „Били награду“, која је добила име по овој славној тенисерки. Она је и додељује.
28. августа 2006. Национални тениски центар у Њујорк Ситију , где се одржава и гренд слем турнир Отворено првенство САД , добио је нови назив — УСТА Били Џин Кинг национални тениски центар. Током церемоније, говорници су били, између осталих, Џон Макенро , Винус Вилијамс и Крис Еверт . Ово је највећи спортски објекат који је добио име по једној жени.[ 10]
Година
Турнир
Противница у финалу
Резултат
1966
Вимблдон
Марија Буено
6–3, 3–6, 6–1
1967
Вимблдон (2)
Ен Хејдон Џоунс
6–3, 6–4
1967
Отворено првенство САД
Ен Хејдон Џоунс
11–9, 6–4
1968
Отворено првенство Аустралије
Маргарет Корт
6–1, 6–2
1968
Вимблдон (3)
Џуди Тегарт Далтон
9–7, 7–5
1971
Отворено првенство САД (2)
Розмари Казалс
6–4, 7–6
1972
Отворено првенство Француске
Ивон Гулагонг Коли
6–3, 6–3
1972
Вимблдон (4)
Ивон Гулагонг Коли
6–3, 6–3
1972
Отворено првенство САД (3)
Кери Мелвил Рид
6–3, 7–5
1973
Вимблдон (5)
Крис Еверт
6–0, 7–5
1974
Отворено првенство САД (4)
Ивон Гулагонг Коли
3–6, 6–3, 7–5
1975
Вимблдон (6)
Ивон Гулагонг Коли
6–0, 6–1
Година
Турнир
Партнерка
Противница у финалу
Резултат
1961
Вимблдон
Карен Ханце
Џен Лиен О’Нил Маргарет Корт
6–3, 6–4
1962
Вимблдон (2)
Карен Ханце
Сандра Рејнолдс Прајс Рене Шурман Хајгарт
5–7, 6–3, 7–5
1964
Отворено првенство САД
Карен Ханце
Маргарет Корт Лесли Тарнер Боври
3–6, 6–2, 6–4
1965
Вимблдон (3)
Марија Буено
Франсоаз Дир Жанин Лифри
6–2, 7–5
1967
Вимблдон (4)
Розмари Казалс
Марија Буено Ненси Ричи Гинтер
9–11, 6–4, 6–2
1967
Отворено првенство САД (2)
Розмари Казалс
Мери Ен Ајзел Дона Флојд
4–6, 6–3, 6–4
1968
Вимблдон (5)
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Ен Хејдон Џоунс
3–6, 6–4, 7–5
1970
Вимблдон (6)
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Вирџинија Вејд
6–2, 6–3
1971
Вимблдон (7)
Розмари Казалс
Маргарет Корт Ивон Гулагонг Коли
6–3, 6–2
1972
Отворено првенство Француске
Бети Стов
Вини Шоу Кристин Труман Џејнс
6–1, 6–2
1972
Вимблдон (8)
Бети Стов
Џуди Тегарт Далтон Франсоаз Дир
6–2, 4–6, 6–3
1973
Вимблдон (9)
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Бети Стов
6–1, 4–6, 7–5
1974
Отворено првенство САД (3)
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Бети Стов
7–6, 6–7, 6–4
1978
Отворено првенство САД (4)
Мартина Навратилова
Кери Мелвил Рид Венди Тарнбул
7–6, 6–4
1979
Вимблдон (10)
Мартина Навратилова
Бети Стов Венди Тарнбул
5–7, 6–3, 6–2
1980
Отворено првенство САД (5)
Мартина Навратилова
Пем Шрајвер Бети Стув
7–6, 7–5
Година
Турнир
Партнерка
Противница у финалу
Резултат
1962
Отворено првенство САД
Карен Ханце
Марија Буено Дарлин Хард
4–6, 6–3, 6–2
1964
Вимблдон
Карен Ханце
Маргарет Корт Лесли Тарнер Боври
7–5, 6–2
1965
Отворено првенство Аустралије
Robyn Ebbern
Маргарет Корт Лесли Тарнер Боври
1–6, 6–2, 6–3
1965
Отворено првенство САД (2)
Карен Ханце
Керол Колдвел Гребнер Ненси Ричи Гинтер
6–4, 6–4
1966
Отворено првенство САД (3)
Розмари Казалс
Марија Буено Ненси Ричи Гинтер
6–3, 6–4
1968
Отворено првенство Француске
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Ен Хејдон Џоунс
7–5, 4–6, 6–4
1968
Отворено првенство САД (4)
Розмари Казалс
Марија Гинтер Маргарет Корт
4–6, 9–7, 8–6
1969
Отворено првенство Аустралије (2)
Розмари Казалс
Маргарет Корт Лесли Тарнер Боври
6–4, 6–4
1970
Отворено првенство Француске (2)
Розмари Казалс
Франсоаз Дир Гел Шериф Шанфру
6–1, 3–6, 6–3
1973
Отворено првенство САД (5)
Розмари Казалс
Маргарет Корт Вирџинија Вејд
3–6, 6–3, 7–5
1975
Отворено првенство САД (6)
Розмари Казалс
Маргарет Корт Вирџинија Вејд
7–5, 2–6, 7–6
1976
Вимблдон (2)
Бети Стов
Крис Еверт Мартина Навратилова
6–1, 3–6, 7–5
1979
Отворено првенство САД (7)
Мартина Навратилова
Бети Стов Венди Тарнбул
7–5, 6–3
Година
Турнир
Партнер
Противници у финалу
Резултат
1967
Отворено првенство Француске
Овен Дејвидсон
Ен Хејдон Џоунс Ион Тириац
6–3, 6–1
1967
Вимблдон
Овен Дејвидсон
Марија Буено Кен Флечер
7–5, 6–2
1967
Отворено првенство САД
Овен Дејвидсон
Розмари Казалс Стен Смит
6–3, 6–2
1968
Отворено првенство Аустралије
Дик Крили
Маргарет Корт Allan Stone
предат меч
1970
Отворено првенство Француске (2)
Боб Хјуит
Франсоаз Дир Жан Клод Баркли
6–2, 6–4
1971
Вимблдон (2)
Овен Дејвидсон
Маргарет Корт Марти Рајсен
3–6, 6–2, 15–13
1971
Отворено првенство САД (2)
Овен Дејвидсон
Роб Мод Бети Сотв
6–3, 7–5
1973
Вимблдон (3)
Овен Дејвидсон
Џенет Њубери Раул Рамирез
6–3, 6–2
1973
Отворено првенство САД (3)
Овен Дејвидсон
Маргарет Корт Марти Рајсен
6–3, 3–6, 7–6
1974
Вимблдон (4)
Овен Дејвидсон
Лесли Чарлс Марк Фарел
6–3, 9–7
1976
Отворено првенство САД (4)
Фил Дент
Фру Мекмилан Бети Стов
3–6, 6–2, 7–5
Година
Турнир
Партнер
Противници у финалу
Резултат
1966
Вимблдон
Денис Ралстоун
Кен Флечер Маргарет Корт
4–6, 6–3, 6–3
1968
Отворено првенство Француске
Овен Дејвидсон
Франсоаз Дир Жан Клод Баркли
6–1, 6–4
1975
Отворено првенство САД
Фред Стол
Розмари Казалс Ричард Стоктон
6–3, 7–6
1977
Отворено првенство САД (2)
Витас Герулајтис
Фру Мекмилан Бети Стов
6–2, 3–6, 6–3
1978
Вимблдон (2)
Реј Рафелс
Фру Мекмилан Бети Стов
6–2, 6–2
1978
Отворено првенство САД (3)
Реј Рафелс
Фру Мекмилан Бети Стов
6–3, 7–6
1983
Вимблдон (3)
Стив Дентон
Џон Лојд Венди Тарнбул
6–7, 7–6, 7–5
Били Џин и Лари Кинг су били су верени у јесен 1964. године, а пар се венчао у Лонг Бичу, у Калифорнији, 17. септембра 1965. године.[ 11] Брак се завршио 1987. године након што се Били Џин заљубила у своју тениску партнерку паровима Илaна Клос . До 1968. године, Били Џин је схватила да привлачи жене.[ 12] Били Џин Кинг има пребивалишта у Њујорку и Чикагу са својом животном партнерком Клос.[ 13] [ 14]
^ а б „WTA Profile for Billie Jean King” . Архивирано из оригинала 02. 03. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „TENNIS Magazine 40 Greatest Players of Open Era” . Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „Who Is the Greatest Female Player Ever?” . Архивирано из оригинала 28. 12. 2008. г. Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „No royalty like King” . Приступљено 11. 4. 2013 .
^ Billie Jean King Named 'Woman Athlete of the Year'", Daily Capital News, Jefferson City, Missouri, January 13. 1968. стр. 6.
^ „Sports Illustrated honors Wade” . Архивирано из оригинала 09. 09. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013 .
^ Billie Jean King toughest in tight spot: Durr says", Daily Leader, Pontiac, Illinois, March 22. 1979. стр. 13.
^ „Billie Jean Moffitt King” . Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „Billie Jean won for all women” . Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „History of the Billie Jean King National Tennis Center” . Приступљено 11. 4. 2013 .
^ „Billie Jean King of Her Family”. Long Beach Press-Telegram . Long Beach, California: Digital First Media . 23. 11. 1965. стр. C-4.
^ Stanley, Alessandra (26. 4. 2006). „The Legacy of Billie Jean King, an Athlete Who Demanded Equal Play” . The New York Times . Приступљено 1. 2. 2014 .
^ „Billie Jean King, Mother of Modern Sports” (PDF) . Imgspeakers.com. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 9. 2011. г. Приступљено 4. 7. 2011 .
^ „Evert, Navratilova weigh in on tennis legend Billie Jean King” . Pittsburghlive.com . Associated Press . 23. 4. 2006. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 4. 7. 2011 .
2005 : You Can Quote Me On That: Greatest Tennis Quips, Insights And Zingers аутора Пола Фајна
2005: Necessary Spectacle : Billie Jean King, Bobby Riggs, and the Tennis Match That Leveled the Game ауторке Селене Робертс
Jones, Ann, A Game of Love , 1971
King, Billie Jean (2008). Pressure is a Privilege: Lessons I've Learned from Life and the Battle of the Sexes . New York: LifeTime Media Inc. ISBN 978-0981636801 .
Overman, Steven J. and K. B. Sagert, Icons of Women's Sport. Greenwood Press, 2012, Vol. 1.
Ware, Susan (2011). Game, Set, Match: Billie Jean King and the Revolution in Women's Sports . University of North Carolina Press. Combines biography and history in a study of the tennis player, liberal feminism, and Title IX.
1927–1950 1951–1975 1976–2000 2001–0000
Међународне Државне Академске Уметничке Људи Остале