Petar Mitropan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petar Mitropan
Datum rođenja(1891-08-14)14. avgust 1891.
Mesto rođenjaOrjol, Rusija
Datum smrti6. decembar 1988.(1988-12-06) (97 god.)
Mesto smrtiBeograd, Jugoslavija

Petar Mitropan (Mitropan, Petro Andrійovič, Orjol, 14. avgust 1891— Beograd, 6. decembar 1988) bio je prevodilac sa ruskog jezika na srpski. Unuk ukrajinskog pesnika Vasilja Kulika.[1]

Izdanje knjige eseja Petra Mitropana „Ruski pisci“ iz 1934.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Završio Filološki fakultet (ruski jezik) u Moskvi. Posle Oktobarske revolucije emigrirao 1919. i nastanio se u Jugoslaviji (tada Kraljevini SHS). Bio je profesor ruskog jezika i književnosti na Pedagoškoj akademiji u Skoplju 1920–1941. i posle završetka rata lektor za ruski jezik na Univerzitetu u Beogradu. Prevođenjem se bavi od 1924. Odigrao je značajnu ulogu u ustanovljenju srpske rusistike i metodike nastave ruskog jezika u Jugoslaviji. Pored saradnje u velikom broju naših časopisa i listova većim brojem članaka iz ruske književnosti, posebno objavio knjige Prilozi za istoriju štampe (1933), Ruski pisci (1934) i Puškin kod Srba (1937); posle Drugog svetskog rata, pored nekoliko udžbenika u saradnji s drugim piscima, objavio i nekoliko priručnika i udžbenika ruskog jezika: Metodska uputstva za nastavnike ruskog jezika (1946), Metodika nastave ruskog jezika (1964), Rusko-srpski rečnik za početnike (1965) i Ja i moji prijatelji (ruska čitanka). Uređivao časopis „Južni pregled“ (1927—1940). Bio je jedan od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Umro je 6. decembra 1988. u Beogradu.[2]

Odabrani prevodi[uredi | uredi izvor]

  • Tolstoj, Aleksej K.: Knez Srebrni, 1939.
  • Tolstoj, Aleksej N.: Hod po mukama, 1946.
  • Arsenjev, V. K.: Lovac Dersu, 1953.
  • Fedin, K.: Neobično leto, 1956.
  • Leonov, L.: Put ka Okeanu, 1957.
  • Čehov u uspomenama savremenika, 1957.
  • Od Gogolja do Zoščenka, 1959.
  • Nekrasov, A.: Doživljaji kapetana Vrungela, 1961.
  • Kuprin, A.: Gambrinus i druge pripovetke, 1963.
  • Iljf i Petrov: Nova Šeherezada i dr., 1963.
  • Voronski, A. K.: Književni portreti, 1964.
  • Olješa, J.: Ni dana bez retka(sa P. Brozom), 1964.
  • Olješa, J.: Zavera osećanja, 1965.
  • Erdman, N.: Mandat, 1965.
  • Plehanov, G. V. O Belinskom, 1967.
  • Tolstoj, Lav N.: Pisma (Sabrana dela), 1969.
  • Dostojevski, Fjodor M.: Idiot, 1981. i dr.
  • Za Zbornik Besede (1966) izabrao i preveo oko 100 strana obrazaca ruskog besedništva.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mitropan, Petr Andreevič[mrtva veza] (na sajtu Istoriя Poltavы, pristupljeno 9. decembra 2018).
  2. ^ Mitropan, Petr Andreevič Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2018) (na sajtu Эnciklopediя Vsemirnaя istoriя, pristupljeno 9. decembra 2018).
  3. ^ Savremeni književni prevodioci Jugoslavije (imenik), Beograd, „Kultura“, 1970.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Митропан&oldid=26973226”