Орел
Орел рус. Орёл | |
---|---|
Поглед на Орел | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Федерални округ | Средишњи |
Област | Орловска област |
Основан | 1566. |
Статус града | 1566. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 311.625 |
— густина | 2.571,16 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 58′ 00″ С; 36° 05′ 00″ И / 52.966667° С; 36.083333° И |
Временска зона | UTC+3 (MSK) |
Апс. висина | 149—231 m |
Површина | 121,21[1] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Василиј Новиков |
Поштански број | 302000 – 302499 |
Позивни број | +7 4862 |
Регистарска ознака | 57 |
ОКАТО код | 54401 |
Веб-сајт | |
www.orel-adm.ru/ |
Орел, или Орјол (рус. Орёл), град је у Русији и административно средиште Орловске области. Град се налази уз обалу реке Оке. Име града у дословном преводу са руског значи „орао”.
Према попису становништва, 2010. године у граду је живело 317.854 становника, а 2019. године 311.625.
Историја
[уреди | уреди извор]Орел је основан 1566. као тврђава на тадашњој јужној међи Московске кнежевине. 1611. године, Пољаци су га опустошили и опет изградили. Растом и ширењем Московске кнежевине, град је губио на значењу, па будући да се налази усред плодне земље црнице, све више ослањао на пољопривреду. У 19. веку, железница и улице су досегле Орел, па је снабдевао Москву пшеницом и брашном.
Индустријализација је наступила за доба бољшевичке власти. У Другом светском рату, током 1942. и 1943. године Орел је био поприште великих битака.
У периоду иза Другог светског рата изграђене су челичане и индустрија прецизне механике.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Орел је у подручју умерене континенталне климе (Кепенова класификација климе Dfb) с топлим, донекле влажним летима и умерено хладним зимама.
Орел има просечно 1852 сунчаних сати годишње.
Клима Оерла | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
9,4 (48,9) |
18,2 (64,8) |
29,0 (84,2) |
32,8 (91) |
35,4 (95,7) |
38,7 (101,7) |
39,5 (103,1) |
30,7 (87,3) |
26,3 (79,3) |
16,0 (60,8) |
9,6 (49,3) |
39,5 (103,1) |
Средњи максимум, °C (°F) | −3,7 (25,3) |
−3,6 (25,5) |
2,3 (36,1) |
12,2 (54) |
19,5 (67,1) |
22,9 (73,2) |
24,9 (76,8) |
23,7 (74,7) |
17,3 (63,1) |
10,1 (50,2) |
1,9 (35,4) |
−2,7 (27,1) |
10,4 (50,7) |
Просек, °C (°F) | −6,4 (20,5) |
−6,7 (19,9) |
−1,4 (29,5) |
7,2 (45) |
13,9 (57) |
17,4 (63,3) |
19,4 (66,9) |
18,0 (64,4) |
12,1 (53,8) |
6,1 (43) |
−0,7 (30,7) |
−5,1 (22,8) |
6,2 (43,2) |
Средњи минимум, °C (°F) | −9,0 (15,8) |
−9,9 (14,2) |
−4,7 (23,5) |
2,6 (36,7) |
8,4 (47,1) |
12,2 (54) |
14,1 (57,4) |
12,7 (54,9) |
7,6 (45,7) |
2,7 (36,9) |
−2,8 (27) |
−7,7 (18,1) |
2,2 (36) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,5 (−28,3) |
−37,2 (−35) |
−37,8 (−36) |
−18,9 (−2) |
−5,0 (23) |
−0,4 (31,3) |
3,9 (39) |
−2,2 (28) |
−5,0 (23) |
−13,0 (8,6) |
−26,4 (−15,5) |
−35,0 (−31) |
−37,8 (−36) |
Количина падавина, mm (in) | 43 (16,9) |
37 (14,6) |
33 (13) |
43 (16,9) |
42 (16,5) |
69 (27,2) |
76 (29,9) |
59 (23,2) |
60 (23,6) |
54 (21,3) |
42 (16,5) |
43 (16,9) |
601 (236,6) |
Извор: Погода и Климат |
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 317.854 становника, 15.456 (4,64 %) мање него 2002.
1897. | 1926. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
70.000 | 76.000 | 110.564 | 151.521 | 232.216 | 304.971 | 336.862 | 333.310[2] | 317.747 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Градови побратими (2019):
Разград (од 1968)
Офенбах на Мајни (од 1988)
Калуга (од 2003)
Колпино (од 2010)
Колпинскиј район (од 2010)
Новосибирск (од 2014)
Волоколамскиј район (од 2014)
Жодзина (од 2016)
Нови Сад (од 2017)
Марибор (од 2017)
Пенза (од 2018)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ БД ПМО Орловской области. Город Орёл
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.