Pinakoteka
Pinakoteka bio (izraz iz grčkog, Pinacoteca, Pinacotheca) je u prvo vreme naziv za votivne (poklonjene) slike u krilu Propileji na Akropolju. Od renesanse se izraz upotrebljava za obeležavanje javne galerije slika.
Poznate pinakoteke[uredi | uredi izvor]
Stara pinakoteka u Minhenu[uredi | uredi izvor]
Muzej Stara pinakoteka projektovao je arhitekta Leo fon Klence godine 1826—1836. po inicijativi bavarskog kralja Ludviga I. Muzej je trebalo da postane galerija sa značajnom umetničkom zbirkom koju je u Bavarskoj sakupila poznata porodica vladarskog roda Vitelsbaha. Iz dela kolekcije najznačajniji su Albreht Altdorfer i njegova slika Bitka kod Isa koja je u galeriji sve do današnjih dana.
Ufici u Firenci[uredi | uredi izvor]
Galerija u Firenci predstavlja najveću renesansnu pinakoteku, a zgrada je trebalo da bude sedište trinaest magistratura u firenci, koje su bile poverene upravi firentinske republike. Kosimo I de Mediči je 1561. godine odlučio da Ufici bude u blizini Palate dela Sinjore da bi mogao bolje da je kontroliše.
Gelerija del akademija u Veneciji[uredi | uredi izvor]
Galerija u Veneciji poseduje najznačajniju zbirku venecijanskog slikarstva od 14. veka do 18. veka. U 19. veku morala je Austrija da se odrekne svoga polažaja na Apeninskom poluostrvu i Venecije koje je posle hiljadugodišnje autonomije postala deo Italijanske kraljevine stvorene od strane Napoleona Bonaparte. U to doba umetnički predmeti koji nisu bili prodati ili se nisu izgubili bili su sakupljeni u „Akademiji“ sa didaktičkim ciljevima.
Pinakoteka di Brera u Milanu[uredi | uredi izvor]
U kasno baroknoj palati nalazi se zbirka renesansne umetnosti, naročito iz Venecije. Pinakoteka je nestala za vreme vladavine Napoleona Bonaparte po ugledu na pariski Luvr. Tu je sakupljen veliki broj fresaka iz 14. do 16. veka, kao i oltarske slike velikih dimenzija. Godine 1803. ova pinakoteka je postala deo Akademije lepih umetnosti.
Nacionalna galerija u Londonu[uredi | uredi izvor]
Galeriju su u 19. veku osnovali kolekcionari i trgovci za razliku od Luvra i na inicijativu Roberta Banksa Dženkinsona (Robert Banks Jenkinson) koji je želeo da sakupi dela slikarskih škola i ponudi ih javnosti i koji je 1824. godine kupio umetničku zbirku od osnivačke banke trgovca Džona Julija Angerštajna (John Julio Angerstein) i njegove Lojdove banke i tako je bila ova galerija premeštena na današnje mesto na Trafalgar skveru (Trafalgar Square). Улаз је од 1838. године бесплатан.
Литература[uredi | uredi izvor]
- W. Ehrlich: Die griechische Tafelmalerei und die Entstehung der Pinakothek. In: Altertum 23 (1977), S. 110-119
- Christoph Höcker: Metzler Lexikon antiker Architektur. 2. Aufl. Metzler, Stuttgart 2008. ISBN 978-3-476-02294-3. S. 196
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
