Pređi na sadržaj

Poređenje programskih jezika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Poređenje programskih jezika (osnovne instrukcije).

Programski jezici se koriste za kontrolu ponašanja mašine (često računara). Kao prirodni jezici, programski jezici su u skladu sa pravilima sintakse i semantike.

Postoje hiljade programskih jezika[1] i svake godine se stvaraju novi. Mali broj jezika ikada postane dovoljno popularan da njih koriste više ljudi, ali profesionalni programeri mogu da koriste desetine različitih jezika u karijeri.

Opšte upoređivanje

[uredi | uredi izvor]

U sledećoj tabeli se upoređuju opšte i tehničke informacije najčešće korišćenih programskih jezika. Vidi članke pojedinačnih jezika za dodatne informacije. Imajte na umu da u narednoj tabeli možda nedostaje neke informacije.

Jezik namena Imperativ Objektno-orijentisano Funkcionalni Proceduralni Generički Reflektivni Događaj-pogon Druge paradigme Standardizacija?
ActionScript 3.0 Application, client-side, Web Da Da Da 1996, ECMA
Ada Aplikacija, ugrađen, stvarno vreme, sistem Da Da[2] Da[3] Da[4] uporedni,[5] raspodeljen,[6] 1983, 2005, 2012, ANSI, ISO, GOST 27831-88[7]
Aldor Visok domen-specifičnosti, simbolično računarstvo Da Da Da Ne
ALGOL 58 Aplikacija Da Ne
ALGOL 60 Aplikacija Da 1960, IFIP WG 2.1, ISO[8]
ALGOL 68 Aplikacija Da istovremen 1968, IFIP WG 2.1, GOST 27974-88,[9]
Ateji Piks Paralelna aplikacija Da pi račun Ne
APL Primena, obrada podataka Nizno orijentisano, prećutno 1989, ISO
Asembler Opšti Da svaki, sintaksa je obično visoko specifična, u odnosu na ciljni procesor Da
Auto Hotki GUI automatizacija (makroi), visoko specifični domen Da Ne
AutoIt GUI automatizacija (makroi), visoko specifični domen Da Da Da Ne
Baš Ljuska, skripta Da Da
Bejzik Primena, edukacija Da Da 1983, ANSI, ISO
BBj Aplikacija, biznis, veb Da Da Ne
BinŠel Aplikacija, skripza Da Da Da Da u progresu, JCP[10]
BitC Sistem Da Da Da Da Ne
BLISS Sistem Da Ne
BlicMaks Primena, igra Da Da Da Ne
BLU Edukacija Da Da Da Ne
Bu Primena Ne
Bro specifičan domen, primena Da Da Ne
C Primena, sistem,[11]

opšte namene, operacije na niskom nivou

Da Da 1989, ANSI C89, ISO C90, ISO C99, ISO C11[12]
C++ Primena, sistem Da Da Da Da Da 1998, ISO/IEC 1998, ISO/IEC 2003, ISO/IEC 2011[13]
C# Primena, RAD, biznis, na strani klijenta, uopšte, na strani servera, veb Da Da Da<![14] Da Da Da Da strukturiran, istovremeno 2000, ECMA, ISO[15]
Klarion Opšte, biznoc, veb Da Da Da[16] Nepoznato
Klin Opšta Da Da Ne
Clojure Opšta Da istovremen Ne
KLU Opšta Da Da Da Da Ne
Kobol Primena, biznis Da Da Da Da ANSI X3.23 1968, 1974, 1985; ISO/IEC 1989:1985, 2002, 2014
Kobra Primena, biznis, opšta, veb Da Da Da Da Da Ne
KoldFjužn (CFML) Veb Da Da Ne
Common Lisp Opšta Da Da Da Da Da Da proširirena sintaksa, syntactic macros, multiple dispatch 1994, ANSI
KOMAL 80 Edukacija Da Da Ne
Kristal 1.0.0 Edukacija Da Da Da Ne
Cython Primena, opšta, numeričko računarstvo Da Da Da Da aspekt-orijentisan Ne
De Application, system Da Da Da Da Da Da generativan, istovremen Ne
Dart Primena, veb Da Da struktuirana Ne
Dilan Primena Da Da Ne
Ajfel Opšta, primena, biznis, strani klijent, na strani servera, veb (EVF) Da Da Da[17][18] Da Da Erl-G Da Agents raspodeljeno izračunavanje SCOOP, Void-safe 2005, ECMA, ISO[19]
Eliksir Aplikacija, distribuiran Da istovremen, distribuirano Ne
Erlang Aplikacija, distribuiran Da istovremen, distribuiran Ne
Euforija Aplikacija Da Da Ne
Faktor stek-orijentisan Ne
Falkon Opšte, aplikacije Da Da Da prototip OOP, poruka orijentisani, tabelarno programiranje Ne
FP Da Ne
F# Aplikacija Da Da Da Da Ne
Fort Opšta Da može se videti stek-orijentisan 1994, ANSI
Fortran Aplikacija, numeričko računarstvo Da Da Da Da 1966, ANSI 66, ANSI 77, MIL-STD-1753, ISO 90, ISO 95, ISO 2003, ISO/IEC 1539-1:2010 (2008)
FriBEJZIK Aplikacija, numeričko računarstvo Da Da Da Da Ne
G2 Aplikacija, interfejs, ekspert sistem Da Da Da zajednički razvoj i grafički runtajm okruženja Ne
Gambas Aplikacija Da Da Da Ne
Game Maker Jezik Aplikacija, igrice Da Da Da Ne
GLBejzik Aplikacija, igrice Da Da Da lak objektno-orjentisani Ne
Gou Aplikacija, veb, strani servera Da Da Da Da Da Da istovremen Ne
Gosu Aplikacija, opšte, skripting, veb Da Da Da Da Ne
GrafTolk Aplikacija Da logičan Ne
Gruvi Aplikacija, opšte, skripting, veb Da Da Da aspekt-orjentisan U progresu, JCP[20]
Harbur Aplikacija, biznis, obrada podataka, generalno, veb Da Da Da Da Da Da deklarativno Ne
Haskel Aplikacija Da Da lenja evolucija 2010, Haskell 2010[21]
Hakse Aplikacija, opšte, veb Da Da Da Da Da Ne
HiperNekst Aplikacija, edukacija Da Da slabo kucanje Ne
HiperTolk Aplikacija, RAD, Opšte Da Da slabo kucanje Nepoznato
IO Aplikacija, izgubljen-driven skripting Da Da Ne
ISLIP Opšte Da Da Da Da 1997, ISO
J Obrada podataka orjentisan-niz, Nivo funkcije, prećutan Ne
JADE Aplikacija, distribuirano Da Da Ne
Java Aplikacija, biznis, na strani klijenta, generalni, mobilni razvoj, na strani servera, veb Da Da Da Da Da Da istovremen De facto standard via Java Jezik Specification
Julija Opšti i napravljen za tehničko računarstvo Da Da Da Da Da Da Višestruka depeša, meta, skalarni i niz-orijentisan, paralelan, istovremen, distribuiran ("oblak") Ne
Javaskript Klijent-strani, na strani servera, veb Da Da Da Da Programiranje zasnovano na prototipu 1997, ECMA
Džoj istraživanje Da stek-orijentisan Ne
K Obrada podataka, biznis orjentisan niz, prećutan Nepoznato
Kotlin Aplikacija, mobilni razvoj, server-side, na strani klijenta, veb Da Da Da Da Da[22] Ne
LabVju (G) Aplikacija, industrijski instrumenti-automatizacije Da Da Da Da Podatak-tok programiranje, vizuelno Ne
Lisp Opšta Da Nepoznato
Lajvkod Aplikacija, RAD, opšte Da Da slabo kucanje Ne
Logtolk Veštačka inteligencija, aplikacija Da Da Da logičan Ne
Lua Aplikacija, ugrađen skripting Da Da[23] Da Da Da aspekt-orjentisan Ne[24]
Maple Simboličko računanje, numeričko računarstvo Da Da Da Da distribuirano Ne
Mathematica Simbolički jezik Da Da Da Da logičan, distribuiran Ne
MATLAB Visoko-specifični domen, numeričko računarstvo Da Da Da Ne
Modula-2 Aplikacija, sistem Da Da 1996, ISO[25]
Modula-3 Aplikacija Da Da Da Ne
MUMPS (M) Aplikacija, baza podataka Da Da istovremen, multi-korisnik, NoSkul, proces transakcije 1977, ANSI
Nim Aplikacija, opšte, veb, skripting, sistem Da Da Da Da Da Da Višestruka depeša, Istovremeni, meta Ne
Oberon Apliacija, sistem Da Da Ne
Objektni Paskal (Delfi) Aplikacija, opšte, mobilni aplikacija, veb Da Da Da Da Da Da struktuiran Ne
Objective-C Aplikacija, opšte Da Da Da istovremen Ne
OKaml Aplikacija Da Da Da Da Ne
Okkam Opšte Da Da concurrent, procesno-orjentisano Ne
Opa Veb aplikacije Da Da Da distribuirano Ne
Oksigen Aplikacija Da Da Da Ne
Oz Aplikacija, distribucija, edukacija Da Da Da istovremen, logičan Ne
Paskal Aplikacija, edukacija Da Da 1983, ISO[26]
Perl Aplikacija, skripting, obrada teksta, veb Da Da Da Da Da Da Ne
PHP Server-strana, veb aplikacija, veb Da Da[27] Da[28] Da Ne
PL/I Aplikacija Da Da Da 1969
Plus Aplikacija, razvoj sistema Da Da Ne
Prolog Aplikacija, veštačka inteligencija logičan 1995, ISO
PjurBejzik Aplikacija Da Ne
Pajton Aplikacija, opšte, veb, skripting, veštačka inteligencija, Scientific Computing Da Da Da Da Da aspekt-orjentisan Ne
R Aplikacija, statistika Da Da Da Da Ne
Reket Edukacija, opšte, skripting Da Da Da Da modular, logičan, meta Ne
RILbejzik Aplikacija Da Nepoznato
RIBOL Distribuiran Da Da Da dijalekt Ne
RPG Aplikacija, sistem Da Da Ne
Rubi Aplikacija, skripting, veb Da Da Da Da aspekt-orjented 2011(JIS X 3017), 2012(ISO/IEC 30170)
RAST Aplikacija, sistem Da Da Da Da Da istovremen Ne
S Aplikacija, statistika Da Da Da Da Ne
S-Leng Aplikacija, numerika, skripting Da Da Ne
Skala Aplikacija, distribuirano, veb Da Da Da Da Da Da De facto standard via Scala Jezik Specification (SLS)
Scheme Edukacija, opšta Da 1998, R6RS
Sid7 Aplikacija, opšta, skripta, veb Da Da Da Da multi-paradigma, proširiva, strukturirana Ne
Simula Edukacija, opšte Da Da Da simulacija diskretnih događaja, nit (kvazi-paralelno) izvršenje programa 1968
Smol Bejzik Aplikacija, edukacija, igrice Da Da komponentno Ne
Smalltalk Aplikacija, opšta, biznis, veb, veštačka inteligencija, obrazovanje Da Da Da Da Da istovremen, deklarativan 1998, ANSI
SnoBol Obrada teksta Nepoznato
Standard ML Aplikacija Da Da Da 1997, SML '97[29]
Svift Aplikacija, opšta Da Da Da Da Da Da istovremeno Ne
Tcl Aplikacija, skripta, veb Da Da Da Da Da Da Ne
Vižual bejsik Aplikacija, RAD, edukacija, biznis, opšta, (Uključuje VBA), Kancelarija za automatizaciju Da Da Da Da komponentno Ne
Visual Basic .NET Aplikacija, RAD, edukacija, veb, biznis, opšta Da Da Da Da Da Da Da struktuirano, distributivno Ne
Vižual FoksPro Aplikacija Da Podaci aspekta, logičan Ne
Vižual Prolog Aplikacija Da Da Da Da deklarativno, logičan Ne
Windows PowerShell Administracija Da Da Da Da cevovod Ne
Volfram Jezik Simbolički jezik Da Da Da Da logičan, distribuiran Ne
XL Da Da konceptualno programiranje Ne
Xojo Aplikacija, RAD, opšta, veb Da Da Da Da Da Ne
Jezik Namena Imperativ Objektno-orjentisani Funkcionalni Proceduralni Generički Reflektivni Događaj-pogon Druge paradigme Standardizacija?

Tip sistema

[uredi | uredi izvor]

Kratke definicije

  • Nominalni tip sistema znači da jezik odlučuje da li su vrste kompatibilne i/ili ekvivalentne na osnovu eksplicitnih izraza i naziva.
  • Strukturalni tip sistema znači da jezik odlučuje da li su vrste kompatibilne i/ili ekvivalente na osnovu definicije i karakteristika vrste.
  • Tip provere određuje da li i kada se mogu utvrditi vrste. Statička provera znači da li su tipovi greškaka prijavljeni na osnovu teksta (izvorni kod). Dinamička provera znači da su tipovi grešaka prijavljeni na osnovu dinamike programa (run-tajm) ponašanja.
Jezik Sigurosni tip Sistem tipova Tip provere Tip provere
Actionscript 3.0 bezbedan implicitno sa opcionalnim eksplicitnim kucanjem statičan
Ada bezbedan[TS 1] eksplicitni imenski statičan
Aldor nesiguran implicitni statičan
Algol 58 bezbedan eksplicitni statičan
Algol 60 bezbedan eksplicitni statičan
Algol 68 bezbedan eksplicitni strukturalni statičan & tagged unions
APL bezbedan dinamičan
Auto Hotki manji n/a n/a n/a
Ateji PIX bezbedan eksplicitni imenski statičan
Baš ? ? ? ?
Bejsik bezbedan eksplicitni imenski statičan
BLIS manji n/a n/a n/a
BinŠel bezbedan imenski dinamičan
Bu bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem statičan sa optimalnim dinamičnim kucanjem
Bro bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem imenski statičan
C nesiguran eksplicitni imenski statičan
C++ (ISO/IEC 14882) nesiguran eksplicitni imenski statičan[TS 2]
C# nesiguran[TS 3] implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem imenski statičan[TS 4]
Klin bezbedan implicitni statičan
Clojure bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem dinamičan
Kobol bezbedan eksplicitni imenski statičan
KoldFjužn (SFML) bezbedan implicitni dinamičan
Common Lisp bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem dinamičan
Kurl bezbedan imenski
Cython bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem imenski (tipovi izraza) i strukturalni (Pajton) dinamičan sa optimalnim statičnim kucanjem
D nesiguran[TS 3] eksplicitni imenski statičan
Dilan bezbedan dinamičan
Ajfel bezbedan imenski statičan
Erlang bezbedan implicitni dinamičan
Euforija bezbedan eksplicitni, implicitni sa objektima imenski statičan, dinamičan sa objektima
F# bezbedan implicitni imenski statičan
Falkon bezbedan implicitni strukturalni dinamičan
Fort manji n/a n/a n/a
Fortran bezbedan eksplicitni[TS 5] imenski statičan
Gambas bezbedan eksplicitni imenski
GLBejsik bezbedan eksplicitni. ne-eksplicitne deklaracije dostupne i preko opcije projekta imenski statičan
Gou[30] bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem strukturalni statičan
Gosu bezbedan posebno implicitni (lokalni tip interfejsa) imenski (potklasa) i strukturalni (strukturalni) statičan
Gruvi bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem dinamičan sa optimalnim statičnim kucanjem
Harbur bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem dinamičan
Haskel bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem strukturalni statičan
Hejks bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem imenski (potklasa) i strukturalni (strukturalni) statičan sa optimalnim dinamičnim kucanjem
Io bezbedan implicitni dinamičan
ISLIP bezbedan dinamičan
J bezbedan dinamičan
Java bezbedan[31] eksplicitni imenski statičan
Javaskript bezbedan implicitni strukturalni dinamičan
Julija bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitni kucanjem[32]
Džoi bezbedan dinamičan
Kotlin bezbedan posebno implicitni (lokalni tip interfejsa) imenski statičan
LabVju bezbedan
Lua bezbedan implicitni dinamičan
Mepl bezbedan dinamičan
Matematika bezbedan dinamičan
MATLAB M-kod bezbedan dinamičan
Modula-2 nesiguran[TS 3] eksplicitni imenski statičan
MOdula-3 nesiguran[TS 3] eksplicitni strukturalni statičan
MUMS (M) manji n/a n/a n/a
Oberon bezbedan eksplicitni imenski statičan and partially dinamičan[TS 6]
Objective-C bezbedan eksplicitni imenski dinamičan sa optional statičan kucanje[33]
OKaml bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem strukturalni (rezultatu su imenski) statičan
Objektni Paskal (Delfi) bezbedan eksplicitni imenski statičan
Opa bezbedan implicitni sa optional eksplicitni kucanje strukturalni statičan
Oksigen nesiguran implicitni statičan
Oz bezbedan implicitni strukturalni dinamičan
Paskal nesiguran[TS 3] eksplicitni imenski statičan
Perl 5 implicitni dinamičan
Perl 6 posebno implicitni[TS 7] dinamičan sa optimalnim statičnim kucanjem
PHP implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem dinamičan
Plus bezbedan eksplicitni strukturalni statičan, dinamičan (opcioni)
Prolog dinamičan
Pjur dinamičan
Pajton bezbedan implicitni strukturalni dinamičan
RIBOL bezbedan implicitni dinamičan
Reks manji n/a, implicitni wrt brojevi n/a statičan+dinamičan wrt brojevi
RPG nesiguran statičan
Rubi bezbedan implicitni strukturalni dinamičan
Rust bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem statičan sa optimalnim dinamičnim kucanjem
ES dinamičan
ES-Lang bezbedan implicitni dinamičan
Skala bezbedan posebno implicitni (lokalni tip interfejsa) imenski (potklasa) i strukturalni (strukturalni) statičan
Scheme bezbedan implicitni dinamičan (spor)
Sid7 bezbedan eksplicitni imenski statičan
Simula bezbedan statičan[TS 8]
Smalltalk bezbedan implicitni dinamičan
Svift bezbedan posebno implicitni (lokalni tip interfejsa) imenski (potklasa) i strukturalni (strukturalni) statičan
Standardni ML bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem strukturalni statičan
Tcl dinamičan
Vižual bejsik bezbedan implicitni sa optimalnim eksplicitnim kucanjem imenski statičan
Visual Basic .NET nesiguran[TS 3] eksplicitni statičan
Vižual Prolog bezbedan posebno implicitni imenski statičan
Volfram jezik bezbedan dinamičan
Windows PoverŠel bezbedan implicitni dinamičan
XL bezbedan imenski statičan
Xojo bezbedan eksplicitni imenski statičan
Jezik Sigurosni tip Sistem tipova Tip kompatibilnosti među složenima Tip provere
  1. ^ Nesiguran operations are well isolated by a "Unchecked_" prefix.
  2. ^ sa optional dinamičan type casting (see dinamičan cast)
  3. ^ a b v g d đ It is almost bezbedan, unbezbedan features are net commonly used.
  4. ^ sa optional dinamičan type (see dinamičan member lookup)
  5. ^ Optionally, kucanje can be eksplicitnily implied by the first letter of the identifier (known as implicitni kucanje sain the Fortran community).
  6. ^ dinamičan checking of type extensions i.e. inherited types
  7. ^ eksplicitni for statičan types
  8. ^ optional for formal and virtual procedures

Greška sigurnosti I/O i sistem poziva

[uredi | uredi izvor]

Većina programski jezika će odštampati poruku o grešci i/ili izbaciti izuzetak ako operacija ulaza/izlaza ili neki drugi sistem poziva (npr chmod, kill) pogreše, osim ako programer nije eksplicitno uređen za različita rukovanje ovim događajima. Ovo, ovi jezici će sigurno odštampati grešku u tom pogledu.

Neki (uglavnom stariji) jezici zahtevaju da programer eksplicitno doda provere za ove vrste grešaka. Psihološki, različite kognitivne predrasude (npr. optimizam pristrasnosti) može da utiče na novajlije i stručnjake podjednako i ovi propusti mogu dovesti do pogrešnog ponašanja.

Jezik Greške sigurnosti I/O
Ada Da (izuzeci)
ALGOL Da (izuzeci ili povratna vrednost u zavisnosti od funkcije)
Auto Hotki Ne (svetski ErrorLevel može biti eksplicitni označen)
Baš Opciono[FSIO 1]
Bro Da
C Ne[FSIO 2]
C++ Ne[FSIO 3]
Ce# Da
KOBOL Ne
Common Lisp Da
De Da[traži se izvor]
Ejfel Ne – Zavisi od biblioteke u kojoj jet definiše net
Erlang Da
Falkon Da
Fortran Da
GLBejsik Ne – Izazvaće probleme da se program sruši
Gou Da (osim ako se eksplicitni rezultat ignoriše)
Gosu Da
Harbur Da
Haskel Da
ISLIP Da
Java Da
Julija Da
Kotlin Da
LABVju Da
Lua Ne (neke funkcije ne upozoravaju niti izbacuju izuzetke)
Matematika Da
Objektivni Paskal (Delfi) Neki
Objective-C Da (izuzeci)
OKaml Da (izuzeci)
Perl Ne[FSIO 4]
Perl 6 Da
PHP Da
Pajton Da
RIBOL Da
Reks Da (sa optional signal on… trap handling)
RPG Ne
Rubi Da
Rust Da (dok se rešenja eksplicitno ignorišu)
ES Nepoznato
Smalltalk Da
Skala Da[34]
Standardni ML Da[traži se izvor]
Svift ≥ 2.0 Da (izuzeci)
Tcl Da
Vižual Bejsik Da
Vižual Prolog Da
Volfram jezik Da
Xojo Da
Jezik Greške bezbednosti I/O
  1. ^ set -e enables termination if any unchecked exit status is nenzero.
  2. ^ gcc can warn on unchecked error status. Newer versions of Visual Studio usually throw exceptions on failed I/O when using stdio.
  3. ^ g++ can warn on unchecked error status. Newer versions of Visual Studio usually throw exceptions on failed I/O when using stdio.
  4. ^ Considerable error checking can be enabled optionally, but by default Perl is net failbezbedan.

Izražajnost

[uredi | uredi izvor]
Jezik Statements ratio[35] Lines ratio[36]
Ce 1 1
Ce++ 2.5 1
Fortran 2 0.8
Java 2.5 1.5
Perl 6 6
Smalltalk 6 6.25
Pajton 6 6.5

Literatura o programskim jezicima sadrži obilje neformalnih tvrdnji o njihovoj relativnoj izražajnoj moći, ali ne postoji okvir za formalizovanje takve izjave, a bez posledica.[37] Ova tabela daje dve mere izražajnosti iz dva različita izvora. Dodatni mera ekspresivnosti, u GZip bytes, može se naći na Computer Language Benchmarks Game.

Benčmarkovi

[uredi | uredi izvor]

Benčmarkovi su dizajnirani da oponašaju određenu vrstu opterećenja na komponente ili na ceo sistem. U računarskim programima se koriste za izradu nekih podataka i u ovom odeljku možda nisu u potpunosti optimizirani, a i relevantnost podataka je sporna. Najprecizniji testovi su oni koji su prilagođeni za određenu situaciju. Benčmark podaci drugih ljudi mogu imati neku vrednost, ali pravilno tumačenje donosi mnoge izazove The Computer Jezik Benchmarks Game sajt upozorava protiv over-generalizing from benchmark data, ali sadrži veliki broj mikro-benčmarkovih čitača-doprineo je kod, sa interfejsom koji generiše različite grafikone i tabele koje upoređuju specifične programske jezike i vrste testova.

Hronologija poređenja specifičnih jezika

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ As of May 2006 Diarmuid Pigott's Encyclopedia of Computer Jeziks Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2011) hosted at Murdoch University, Australia lists 8512 computer Jeziks.
  2. ^ Ada Reference Manual, ISO/IEC 8652:2005(E) Ed. 3, 3.9 Tagged Types and Type Extensions
  3. ^ Ada Reference Manual, ISO/IEC 8652:2005(E) Ed. 3, Section 6: Subprograms
  4. ^ Ada Reference Manual, ISO/IEC 8652:2005(E) Ed. 3, Section 12: Generički Units
  5. ^ Ada Reference Manual, ISO/IEC 8652:2005(E) Ed. 3, Section 9: Tasks and Synchronization
  6. ^ Ada Reference Manual, ISO/IEC 8652:2005(E) Ed. 3 Annex E: Distributed Systems
  7. ^ „Vak.ru” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 03. 2017. g. Pristupljeno 15. 01. 2016. 
  8. ^ ISO 1538:1984
  9. ^ „Vak.ru” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 03. 2017. g. Pristupljeno 15. 01. 2016. 
  10. ^ JSR 274
  11. ^ „CM.bell-labs.com”. Arhivirano iz originala 22. 06. 2013. g. Pristupljeno 15. 01. 2016. 
  12. ^ ANSI C89, ISO/IEC 9899:1990, 1999, 2011
  13. ^ ISO/IEC 14882:1998, 2003, 2011
  14. ^ Codeproject.com: Funkcionalni Programming in C# 3.0 using Lambda Expression[mrtva veza]
  15. ^ ECMA-334; ISO/IEC 23270:2006
  16. ^ Softvelocity.com
  17. ^ Basic Eiffel Jezik mechanisms
  18. ^ Closure (computer programming)
  19. ^ ECMA-367; ISO/IEC 25436:2006
  20. ^ JSR 241
  21. ^ „The Haskell 2010 Jezik Report”. Pristupljeno 07. 12. 2011.  Most Haskell implementations extend the Haskell 2010 standard.
  22. ^ „M8 is out!”. „As a first peek into the future Reflektivni capabilities of Kotlin, you can now access properties as first-class objects in Kotlin” 
  23. ^ Lua doesn't have explicit "object" type (more general type of "table" is used for object definition), but does have explicit syntax for object method calling
  24. ^ Version releases are accompanied with a definitive Lua Reference Manual showing full syntax and semantics; a reference implementation, and a test suite. These are used to generate other Lua VM implementations and compilers such as Kahlua and LLVM-Lua.
  25. ^ ISO/IEC 10514-1:1996
  26. ^ ISO 7185
  27. ^ PHP Manual, Chapter 19. Classes and Objects (PHP 5)[mrtva veza]
  28. ^ PHP Manual, Chapter 17. Functions[mrtva veza]
  29. ^ SMLNJ.org
  30. ^ The Go Programming Language Specification
  31. ^ Sheng Liang, Gilad Bracha. „dinamičan class loading in the Java virtual machine”. doi:10.1145/286942.286945. . Volume 33, Issue 10 of ACM SIGPLAN netices, October 1998.
  32. ^ „Types — Julia Language 0.5.0-dev documentation[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 26. 12. 2015. g. Pristupljeno 15. 01. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  33. ^ Developer.apple.com
  34. ^ Scala runs on the Java Virtual Machine from which it inherits the runtime exception handling.
  35. ^ McConnell, Steve (30. 11. 2009). Code Complete. Microsoft Press. str. 100. ISBN 978-0-7356-3697-2. 
  36. ^ The ratio of line count tests won by each Jezik to the number won by C when using the Compare to feature at benchmarksgame.alioth.debian.org[mrtva veza]. Last updated May, 2006. C gcc was used for C, C++ g++ was used for C++, FORTRAN G95 was used for FORTRAN, Java JDK Server was used for Java, and Smalltalk GST was used for Smalltalk.
  37. ^ Felleisen, Matthias. On the Expressive Power of Programming Languages. ESOP '90 3rd European Symposium on Programming. CiteSeerX: 10.1.1.51.4656. 
  38. ^ Vrije Universiteit Amsterdam

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поређење_програмских_језика&oldid=27803132”