Prva državna štamparija u Srbiji
Državna štamparija (poznata po prvobitnom nazivu Knjažesko-srbska knjigopečatnja ili Tipografija) osnovana je 2. juna 1831. godine u Beogradu. Smatra se za prvu osnovanu manufukturu i prvo državno, odnosno javno preduzeće ali i za jednu od prvih kulturnih i tehnoloških ustanova u Kneževini Srbiji. Bila je pre svega državna štamparija Kneževine Srbije (1834-1882), pokrajine u Osmanskom carstvu, a potom i Kraljevine Srbije (1882-1918). Nakon Prvog svetskog rata utopila se u državnu štampariju Kraljevine Jugoslavije.
Rad štamparije[uredi | uredi izvor]
Osnovana je 2. juna 1831. godine, nakon odredba hatišerifa turskog sultana Mahmuda II iz 1830. godine, kada je Srbija dobila pravo da štampa knjige. Godine 1835. iz Beograda je premeštena u Kragujevac, a naziv pod kojim je upravljala bio je Knjažesko-srbska knjigopečatnja. Njeno ime je nekoliko puta bilo menjano, da bi na kraju ostalo ime Državna štamparija. Štamparija je bila dobro opremljena, radila je sa tri štamparske mašine od livenog gvožđa. Slovolivci su pristigli iz Beča i dugo radili na izlivanju ćiriličnih slova.
Štampano je sve od uredbi, zakona, pravilnika, pasoša do crkvenih knjiga, a štampane su inostrane knjige. Neke od prvih gradskih i državnih publikacija bili su izloženi primerci knjiga, Novina srbskih, Sretenjskog ustava, uredbi, zahvalnica, kalendara.
Nakon što je otpočela sa radom, izdate su Novine srbske pod uredništvom Dimitrija Davidovića, koji je od svakog izdanja odvajao tkzv. posebni primerak i od toga formirao biblioteku.
Ova štamparija i danas je veoma značajna za očuvanje jezika i kulture. Sačuvane su 33 knjige, ali se veruje da je štampano više.[1]
Nakon Prvog svetskog rata, štamparija je radila u staroj zgradi u Pop Lukinoj 14 i novoj na Kosančićevom vencu. U ratu je opljačkana, zatim je dobila mašine i materijal iz plena, ali je takođe nabavljan i novi materijal radi uvećanog opsega rada u novoj državi.[2]
Izložba „Knjažesko-srbska knjigopečatnja u Kragujevcu 1833-1835“[uredi | uredi izvor]
U galeriji Narodne biblioteke "Vuk Karadžić" , u Kragujevcu, 19. juna 2018. godine, otvorena je izložba koja je obeležavala 200. godišnjicu od proglašenja Kragujevca za prestonicu obnovljene Srbije. Izložba je nosila naziv „Knjažesko-srbska knjigopečatnja u Kragujevcu 1833-1835“ , a pripremile su je Gordana Vučković i Tatjana Janković, bibliotekari Zavičajnog odeljenja i Odeljenja stare i retke knjige. Izložba je obuhvatala i katalog koji je govorio o radu prve srpske štamparije. [3]
"Gde je štamparija - a nekada su štamparije bile i izdavači - tu je i cenzura:
* U Tipografiji su se knjige „pečatale“ po nepisanim pravilima samog kneza Miloša. Prvi akt kojim se rešava pitanje pravopisa je Uredba o cenzuri objavljena u Kragujevcu 22. decembra 1832, a odštampana u Zabavniku za 1833. godinu. To nije bila, u pravnom smislu, zakonska regulativa već više neka vrsta uputstva (razume se, obavezujućeg) sa pobrojanim cenzorskim pravilima u osam tačaka. Po njoj, bilo je zabranjeno u Tipografiji štampati knjigu koja bi sadržavala huljenje „protiv Božestva“ i „protiv veroispovedanija hristijanskog“ ili bi širila misli „soblaznitelne blagonaraviju“, „protiv Praviteljstva Srbskog i njegovi členova“ i „protiv Praviteljstva strani i njini činovnika“. Knez Miloš je, kao protivnik novog, Vukovog pravopisa, u Uredbi izričito zabranio štampanje knjiga u kojima ima „pismena lj, nj i j po ortografiji poznatoga spasitelja Vuka Stefanovića Karadžića, ili koje su napisane bez malog i velikog jera i bez jeri.“ (Deo teksta iz kataloga koji je bio deo izložbe)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Arnautović, Aleksandar (1912). Štamparije u Srbiji u HIX veku (PDF). Državna štamparija Kraljevine Srbije. str. 104. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 04. 2020.
- Ilijevski, Aleksandra (2012). Zbornik industrijskog nasleđa (Državna štamparija arhitekte Dragiše Brašovana). Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. ISBN 978-86-81157-86-2.
- Mihajlov, Saša (2016). Zgrada državne štamparije (PDF). Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. ISBN 978-86-89779-35-6.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Prva srpska štamparija” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-05-25.
- ^ "Ilustrovani list"; 1924, br. 4; str. 6
- ^ GTOKG. „Izložba „Knjažesko-srbska knjigopečatnja u Kragujevcu 1833-1835“”. gtokg.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2019-05-25.[mrtva veza]