Prvi punski rat

Prvi punski rat
Deo Punskih ratova
Zapadno Sredozemlje na početku Prvog punskog rata
Vreme 264. p. n. e. — 241. p. n. e. Mesto Sicilija, Sardinija, Sredozemno more, Severna Afrika Ishod Lutacijev mir, Odlučujuća rimska pobeda. Sicilija postaje rimska provincija.
Sukobljene strane
Rimska republika	Kartagina
Komandanti i vođe
Marko Atilije Regul Gaj Lutacije Katul Gaj Duilije	Hamilkar Barka Hanon Hazdrubal Lepi Ksantip od Kartagine
Jačina
690.000 +	457.000 +
Žrtve i gubici
255.000 +	130.000 +

Prvi punski rat (264. p. n. e. — 241. p. n. e.) bio je prvi od tri velika rata između Kartagine i Rimske republike.

Dve sile su se 23 godine borile za prevlast u zapadnom Mediteranu. Rimljani na kraju pobeđuju, namećući teške mirovne uslove i velike finansijske reparacije protiv Kartagine. Sicilija postaje provincija Rima. Kartagina prestaje biti glavna pomorska sila. Rim preuzima kontrolu zapadnog Mediterana. Prvi Punski Rat je označavao početak perioda širenja Rima, tokom koga dobijaju kontrolu nad većinom Mediterana. Serija ratova između Rima i Kartagine poznata je pod nazivom punski ratovi, zbog latinskog naziva za stanovnike Kartagine: Puni.

Pozadina

Sredinom III veka p. n. e. Rimska republika je postajala sve moćnija. Posle vekova nereda i unutrašnjih pobuna, celo Apeninsko poluostrvo je bilo čvrsto u rukama Rima. Svi neprijatelji ili invazije su odbijene ili savladane. Rimljani su imali veliku veru u svoj politički sistem i vojsku.

Preko Tirenskog mora i Sicilijanskog moreuza u današnjem Tunisu, Kartagina je bila dominantna morska i trgovačka sila. Kartagina je kontrolisala većinu mediteranskih trgovačkih puteva. U početku je Kartagina bila fenička kolonija. Međutim pretvorila se u centar širokog carstva koje je pokrivalo obale severne Afrike, Sardiniju, Korziku i delove Sicilije.

Početak

Grupa italijanskih plaćenika Mamertinci 288. p. n. e. okupiraju Mesinu, grad na severoistoku Sicilije. Ubijaju sve muško stanovništvo, a žensko stanovništvo uzimaju kao svoje žene. U isto vreme, grupa rimskih vojnika koju su činili kampanijski „građani bez prava glasa” su se pobunili i zauzeli grad Regijum koji je ležao sa druge strane Mesinskog moreuza u Italiji. Rimljani su 270. p. n. e. povratili kontrolu nad Regijum i strogo kaznili učesnike pobune. Na Siciliji, Mamertinci su harali okolinom i postali problem za nezavisan grad Sirakuzu.

Kad je sirakuški tiran Hijeron II došao na vlast 265. p. n. e. odlučio je da se s njima razračuna. Zato opseda Mesinu. Mamertini traže pomoć u isto vreme i od Kartagine i od Rima. U početku Rimljani ne žele da pomažu plaćenike koji su nepravedno oteli grad od njegovih građana. Osim toga Rim je pre toga imao pobunu plaćenika i to je bio dodatni razlog da im ne pomaže.

Kartagina odlučuje da pomogne i šalje pomoć Mamertincima u Mesinu. Nezadovoljni izgeldima da u Mesani ostane kartaginski garnizom ili ubeđeni da nedavni savez Rima i Kartagine protiv Pira odražava srdačne odnose između de sile, Mamertinci su, nadajući se pouzdanijom zaštiti, tražili od Rima savezništvo. Međutim, rivalstvo Rima i Kartagine je naraslo od rata protiv Pira i savez više nije bio moguć. Rim nipošto nije želio da se Kartagina širi po Siciliji, pa ulaze u savez sa Mamertincima. Rimske trupe predvođene konzulom Apijem Klaudijem Kaudeksom dolaze 264. p. n. e. na Siciliju (po prvi pun van Apeninskog poluostrva). Prisiljavaju Sirakuzu da uđe s njima u savez. Vrlo brzo jedine strane u sporu postaju Rim i Kartagina, a sukob počinje oko toga čija će biti Sicilija.

Kopneni rat

Rimska vučica

Sicilija je ostrvo pun planina, sa mnogo prepreka. To je teren gde linije komunikacije nije lako održavati. Zbog takvog terena kopnene bitke su igrale sekundarnu ulogu u Prvom Punskom Ratu. Kopnene operacije su bili uglavnom mali iznenadni napadi sa jedva kojom jačom bitkom. Opsade i blokade su bile uobičajen oblik korištenja kopnenih snaga. Najčešće bi blokirali velike luke. Obe strane su imale glavne gradove daleko preko mora i bile su im potrebne luke zbog snabdevanja trupa, pojačanja i komunikacija.

Početne operacije Rimljana na Siciliji u Prvom punskom ratu

Ipak tokom Prvog punskog rata bile su dve velike kopnene kampanje. Godine 262. p. n. e. Rim opseda grad Agrigent. Ta operacija je uključival 4 rimske legije i trajala je nekoliko meseci. Vojska u Agrigentu je uspela pozvati pomoć Kartagine, koja stiže pod komandom Hanona. Rimljani se ubrzo nalaze u lošem položaju, jer im je sasečena linija snabdevanja iz Sirakuze. Međutim nalaze pomoćnu liniju snabdevanja. U konačnoj bici kod Agrigenta Rimljani pobeđuju, a grad pada.

Ta pobeda je inspirisala Rimljane da pokušaju drugu takvu ofanzivu 256/255. p. n. e. Posle nekoliko pomorskih bitaka Rim je želio da brzo završi rat, pa je odlučeno da se izvrši invazija Kartaginjanskih poseda u Africi. Sagrađena je velika flota i za transport armije i opreme, te brodovi za zaštitu. Kartagina je pokušala da to spreči, ali biva poražena u bici kod Eknoma. Rimska armija pod komandom Marka Atila Regula iskrcala se u Africi i počela je haranje po kartaginskoj okolini. U početku je Regul pobedio u bici kod Adisa i time je prisilio Kartaginu da traži mir.

Rim nameće tako teške uslove da pregovori propadaju. Kartagina unajmljuje spartanskog plaćenika Ksantipa. Ksantip reorganizuje kartaginsku vojsku i uspostavlja ponovo pomorsku nadmoć Kartagine i time seče vezu rimske invazijske vojske sa svojom bazom u Rimu. Konačno Kartagina pobeđuje Rim u bici kod Tunisa. Regul je uhvaćen u toj bici.

Pri kraju sukoba 249. p. n. e. Kartagina je poslala na Siciliju Hanibalovog oca Hamilkara Barku. Hamilkar uspeva da zauzme većinu sicilijanske unutrašnjosti. Iako je Hamilkar bio nepobediv na Siciliji, to postaje beznačajno nakon rimske pomorske pobede u bici kod Egatskih ostrva 241. p. n. e. .

Pomorske borbe

Zadnje operacije Rimljana u Prvom punskom ratu

Zbog terena na Siciliji, teškog za bitke, većinom se Prvi punski rat izvodio na moru, uključujući najvažnije bitke. Pomorski rat je omogućavao blokadu neprijateljskih luka, a time i blokadu snabdevanja trupa i blokadu dovlačenja novih trupa. I Rim i Kartagina su imali flote koje su bile finansirane od strane državnih finansija. To je bilo teško izdržavati duže vreme, pa su finansije odlučujuće delovale na tok rata.

Na početku Prvog punskog rata Rim i nije imao iskustava u pomorskom ratovanju, dok je Kartagina bila pomorska sila zahvaljujući stotinama godina pomorskog trgovanja. Ipak Rimska republika shvata značaj kontrole Mediterana.

Prva velika pomorska flota izgrađena je posle bitke kod Agrigenta 261. p. n. e.. Da bi nadoknadili nedostatak iskustva i da bi koristili standardne kopnene taktike na moru Rimljani opremaju svoje brodove sa specijalnom spravom za ukrcavanje (korvus). U to vreme je bilo uobičejena pomorska taktika da se manevriše brodom, da bi se zabio u protivnički brod. Međutim, Rimljani plove kraj broda na koji se misle iskrcati, bacaju taj specijalni most, koji se kači za protivnički brod, pa šalju legionare preko mosta u borbu na protivničkom brodu.

Ta nova tehnika je prvi put primenjena i dokazana u bici kod Mila. To je bila prva rimska pomorska pobeda. Ta tehnika se pokazala posebno u velikoj bici kod Eknoma. Dodatak korvusa je prisilio Kartaginu da razmisli o vojnoj taktici. Dok god su imali problema sa korvusom Rim je imao pomorsku prednost. Korvus su kasnije sami Rimljani odbacili zbog uticaja na navigaciju broda i uticaja težine korvusa na potonuće brodova po nevremenu.

Uprkos rimskim pomorskim pobedama, Rimska republika je izgubila mnogo brodova i posada tokom rata i zbog oluja i zbog bitki. U dva slučaja (255. p. n. e. i 253. p. n. e.) cele flote su uništene zbog nevremena. Težina korvusa se pokazala kao značajan faktor nestabilnosti i potonuća broda po nevremenu. Prema kraju rata Kartagina je ponovo vladala morima, a Rim nije bio spreman da finansira još jednu skupu flotu.

U Kartagini je postojala frakcija koja se protivila konfliktu. Vodio ju je veliki zemljoposednik Hanon Veliki, koji dolazi na vlast 244. p. n. e.. Smatrao je da je rat gotov, pa je počeo sa demobilizacijom flote, dajući Rimljanima šansu da ponovo budu superiorni na moru. Rim je izgradio novu flotu pomoću donacija svojih bogatih građana. Rim pobeđuje u pomorskoj bici kod Egatskih ostrva (10. mart 241. p. n. e.), gde je rimsku flotu vodio konzul Gaj Lutacije Katul. Kartagina gubi većinu flote i ekonomski nije sposobna da izgradi novu i da nađe novu posadu. Bez flote Hamilkar Barka je bio odsečen od Kartagine i predaje se.

Posle

Rim je pobedio u Prvom punskom ratu posle 23 godine rata. Zamenjuje Kartaginu kao dominantna pomorska sila zapadnog Mediterana. Na kraju rata obe strane su bile iscrpljene i finansijski i demografski. Da bi odredili konačne granice crtaju navodno ravnu liniju preko Mediterana. Korzika, Sardinija i severna Afrika ostaju u posedu Kartagine.

Rimska pobeda je podosta proizašla iz neprekidnog odbijanja da se prihvati bilo što osim potpune pobede. Rimska republika je uspela privući privatne investicije, pozivajući građane da budu patrioti da bi se finansirali brodovi i posade. To je bio značajan faktor rata. U Kartagini plemstvo nije bilo spremno da daje svoje bogatstvo državi. Prvi punski rat označava rađanje rimske mornarice, koja je pomogla širenju rimske države.

Gubici

Tačan broj žrtava je teško odrediti, zbog pristrasnosti istorijskih izvora. Rimski izvori povećavaju gubitke Kartagine da bi veličali rimski trijumf.

Prema izvorima (izuzev kopnenih žrtava):

• Rim je izgubio 700 brodova (uglavnom zbog nevremena i loših vođa) i deo posada
• Kartagina je izgubila 500 brodova i deo posada
• Svaki brod je imao 100 članova posade

Iako je nesigurno kolike su bile žrtve, velik je gubitak na obe strane. Polibije je komentarisao da je taj rat bio sa najviše žrtava u istoriji ratova do tada, uključujući bitke Aleksandra Makedonskog.

Mirovni sporazum

Glavni članak: Lutacijev mir

Uslove mira je Rim nametnuo kao pobednik u ratu. Rim zahteva da:

• Kartagina napusti Siciliju
• Kartagina vrati sve rimske zarobljenike bez otkupa, a da sama plati vraćanje kartaginjana iz rimskog zarobljeništva
• Kartagina ne sme napadati Sirakuzu i njene saveznike
• Kartagina preda Rimu grupu malih ostrva severno od Sicilije
• Kartagina evakuiše mala ostrva između Sicilije i Afrike
• Kartagina plati ratnu štetu 2200 talenata u 10 godišnjih rata i 1.000 talenata odmah

Saveznici svake od strana ne smiju napadati saveznike druge stane. Zabranjuje se svakoj strani da regrutira trupe na teritoriji druge strane. Time se zapravo zabranjivalo Kartagini da unajmljuje rimske plaćenike.

Politički rezultati

Posle rata Kartagina faktički nema novaca. Kad je Hanon Veliki odbio da plati raspuštene armije izbio je unutrašnji sukob ili Plaćenički rat. Posle teške borbe Hanon Veliki i Hamilkar Barka pobeđuju plaćenike. Tokom tog konflikta Rim uzima Kartagini Korziku i Sardiniju.

Najznačajniji politički rezultat Prvog punskog rata je pad Kartagine sa mesta glavne pomorske sile zapadnog Mediterana. Mirovni sporazum je nametnuo dodatne finansijski teške uslove da je sprečen ekonomski oporavak Kartagine.

Sicilija postaje prva rimska provincija. Sicilija je postala značajna rimska žitnica.

Značajne vođe

• Ad Herbal, admiral Kartagine
• Apije Klaudije, rimski konzul
• Aul Atilije Kajatin, rimski diktator
• Gaj Duilije, rimski konzul
• Gaj Lutacije Katul, rimski konzul
• Gnej Kornelije Scipion Asin, rimski konzul
• Hamilkar Barka, general Kartagine
• Hanibal Giskon, general Kartagine
• Hanon, general Kartagine
• Hanon Veliki, političar Kartagine
• Hazdrubal Lepi, general Kartagine
• Hijeron II, sirakuški tiran
• Lucije Cecilije Metel, rimski konzul
• Marko Atilije Regul, rimski konzul
• Ksantip od Kartagine, plaćenik u službi Kartagine

Hronologija događaja

• 264. p. n. e. — Mamertinci traže pomoć i od Rima i od Kartagine, da bi se odbranili od Hijerona II. Rim odgovara posle Kartagine.
• 263. p. n. e. — konzul Manije Valerije Masala pobeđuje Hijerona II i prisiljava Sirakuzu da bude rimski saveznik.
• 262. p. n. e. — rimska intervencija na Siciliji. Opseda se grad Agrigent, kojega je Kartagina okupirala.
• 261. p. n. e. — bitka kod Agrigenta, u kojoj Rimljani pobeđuju. Rim odlučuje da gradi flotu da bi ugrozio dominaciju Kartagine na moru.
• 260. p. n. e. — prva pomorska bitka (bitka kod Lipara), u kojoj su Rimljani teško poraženi. Ubrzo dobijaju bitku kod Mila uz pomoć korvusa.
• 259. p. n. e. — kopnene bitke se raširile na Sardiniju i Korziku.
• 258. p. n. e. — pomorska bitka tj. bitka kod Sulka. Rim je pobedio.
• 257. p. n. e. — pomorska bitka tj. bitka kod Tindarija. Rim je pobedio.
• 256. p. n. e. — Rim pokušava invaziju Afrike, a Kartagina pokušava preseći transport. Rim pobeđuje u velikoj pomorskoj bici kod Eknoma. Bitka kod Adisa je prva velika rimska pobeda na afričkom tlu. Kartagina traži mir, a pregovori propadaju.
• 255. p. n. e. — Kartagina zapošljava spartanskog generala Ksantipa, da im organizuje odbranu. Kartagina pobeđuje u bici kod Tunisa. Preživeli Rimljani se evakuiraju, ali putem su potopljeni.
• 254. p. n. e. — gradi se nova rimska flota od 140 brodova. Rimljani pobeđuju u bici kod Panorma na Siciliji, ali nema napretka. Pet grčkih gradova Sicilije prelazi na rimsku stranu.
• 253. p. n. e. — Rimljani haraju flotom obalom istočno od Kartagine. Posle neuspešne godine, tokom povratka u nevremenu gube 150 brodova.
• 251. p. n. e. — nova rimska pobeda kod Panorma na Siciliji. Kartagina se trudi da ojača trupe na Siciliji i da ponovo zauzme Agrigent.
• 249. p. n. e. — U bici kod Drepane Rim gubi skoro celu flotu. Hamilkar Barka uspešno ratuje po Siciliji, a još jedna oluja uništava ostatke rimske flote. Aul Atilije Kajatin je postavljen za diktatora i poslat u Siciliju.
• 248. p. n. e. — period rata niskog intenziteta, bez pomorskih bitki.
• 244. p. n. e. — Hanon Veliki demobilizuje veliki deo flote Kartagine da bi uštedeo.
• 242. p. n. e. — Rim pravi novu flotu.
• 241. p. n. e. — dana 10. marta je bila odlučujuća bitka kod Egatskih ostrva, u kojoj Rimljani odlučno pobeđuju. Kartagina je prisiljena da prihvati mirovni sporazum i završava Prvi punski rat.

Literatura

• Addington, Larry H. (1990). The Patterns of War through the Eighteenth Century. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20551-3. 
• Allen, William Francis; Myers, Philip Van Ness (1890). Ancient History for Colleges and High Schools: Part II – A Short History of the Roman People. Boston, United States of America: Ginn & Company. ISBN 978-1-143-05928-5. 
• Bagnall, Nigel (2002). The Punic Wars, 264–146 BC. Oxford, United Kingdom: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-355-2. 
• Bedford, Alfred S.; Bradford, Pamela M. (2001). With Arrow, Sword, and Spear: A History of Warfare in the Ancient World. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-95259-4. 
• Bringmann, Klaus (2007). A History of the Roman Republic. Cambridge, United Kingdom: Polity Press. ISBN 978-0-7456-3370-1. 
• Collins, Roger (1998). Spain: An Oxford Archaeological Guide. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285300-4. 
• Dupuy, Trevor Nevitt (1984). The Evolution of Weapons and Warfare. Da Capo Press, Inc. ISBN 978-0-306-80384-0. 
• Fields, Nic (2007). The Roman Army of the Punic Wars 264–146 BC. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-145-8. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (2007). The Fall of Carthage: The Punic Wars 265–146 BC. Cassell. ISBN 978-0-304-36642-2. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (2001). The Punic Wars. Cassel. ISBN 978-0-304-35284-5. 
• Goodrich, Samuel Griswold (1864). A Pictorial History of Ancient Rome: With Sketches of the History of Modern Italy (PDF). Philadelphia: E.H. Butler & Co. ISBN 978-1-147-45071-2. 
• Lazenby, John Francis (1996). The First Punic War: A Military History. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2673-3. OCLC 34371250. 
• Mokhtar, Gamal (1981). Ancient Civilizations of Africa. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-435-94805-4. 
• Niebuhr, Barthold Georg (1844). Lectures on the history of Rome from the first Punic war to the death of Constantine. In a series of lectures, including an introductory course on the sources and study of Roman history, Volume 2 (PDF). Taylor & Walton. ISBN 978-1-150-67678-9. 
• Penrose, Jane (2008). Rome and Her Enemies: An Empire Created and Destroyed by War. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-336-0. 
• Reynolds, Clark G. (1998). Navies in History. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-715-0. 
• Roberts, Peter (2006). Ancient History, Book 2. Pascal Press. ISBN 978-1-74125-179-1. 
• Sidwell, Keith C.; Jones, Peter V. (1997). The World of Rome: An Introduction to Roman Culture. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38600-5. 
• Smith, William (1854). Dictionary of Greek and Roman Geography (PDF). Little, Brown & Co. ISBN 978-1-84511-001-7. 
• Starr, Chester G. (1965). A History of the Ancient World. New York, New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506628-9. 
• Wallinga, Herman Tammo (1956). The Boarding-bridge of the Romans: Its Construction and its Function in the Naval Tactics of the First Punic War. J.B. Wolters Groningen. 
• Warmington, Brian Herbert (1993) [1960]. Carthage. New York: Barnes & Noble, Inc. ISBN 978-1-56619-210-1. 
• Zoch, Paul A. (2000). Ancient Rome: An Introductory History. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-3287-7. 

Spoljašnje veze

• http://sr.istorija.wikia.com/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%BF%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82