Pređi na sadržaj

Predmenstrualni sindrom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Predmenstrualni sindrom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostGinekologija
Patient UK[https://patient.info/doctor/The-Premenstrual-Syndrome The-Premenstrual-Syndrome Predmenstrualni sindrom]

Predmenstrualni sindrom (PMS) koji se često naziva i promena raspoloženja kod žena pre menstruacije, je grupa simptoma i znakova koji se periodičnno javljaju u vidu glavobolje, nesanice, depresije, neprijatnih senzacija u srcu, gubitka daha, povišena telesne temperature neposredno pre menstruacije sa njenim početkom, od opadanja, do potpunog povlačenja.[1][2] Prema tome PMS predstavlja složen skup atributa koji se mogu javiti u većine žena na kraju menstrualnog ciklusa (znači nekoliko dana pre menstruacije).[3] Na osnovu statističkih podataka, od njega pati 50—80% žena, uglavnom u reproduktivnom dobu (od 20 do 40 godina starosti). Mnogo manje je izražen kod devojčica u vreme prve menstruacije, a ređe se javlja kod žena u premenopauzi.[4]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Učestalost predmenstrualnog sindroma u potpunosti zavisi od starosti žene i kreće se, na globalnom nivou, od 25% do 90%. Mada su opisani i slučajevi kada je premenstrualni sindrom primećen kod djevojčica odmah nakon prve mesnstruacije.[5]

Starosna distribucija PMS
  • U dobi od 19 do 29 godina, PMS se javlja kod 20% žena,
  • U dobi od 30 do 39 godina sindrom se javlja kod svake druge žene. 
  • Nakon 40 godina starosti PMS dostiže učestalost od 55%.
Kliničke forme PMS u različitim starosnim periodima žena

Faktori rizika

[uredi | uredi izvor]

Uloga u ispoljavanju simptoma mogu da potenciraju sledeći faktori rizika:

  • Ciklični pokretači, poput porođaja i abortusa, nervni i stresogeni poremećaji, i infektivne bolesti. 
  • Emocionalna labilnost i/ili intelektualno naprezanje
  • Povšena telesna masa
  • Traumatski stresni događaj
  • Hronične bolesti — koje kod žena sa oštećenim kardiovaskularnim i/ili centralnim nervnim sistemom , gastrointestinalnim trakomt, što se može se posmatrati kroz narušen ciklus ovulacije koji je karakterističan za kretanje jajne ćelija od jajnika do telesne šupljine, ili anovulacioni ciklus u kome nema stvaranja jajne ćelije.[6][7][8][9]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]

Iako je etiologija i dalje neizvesna, ona se vrti oko mesečnog ciklusa koji se odigrava u jajnicima (ovarijalni ciklus) na šta upućuje odsustvom PMS pre puberteta, tokom trudnoće i nakon menopauze.

Brojne studije, do danas, koje su pokušale da identifikuju tačne uzroke predmenstrualnog sindroma, u tome nisu uspele i rezultovale su brojnim teorijama o poreklu PMS, među kojima su najznačajnije:[10]

Teorija „trovanje vodom”

Po ovoj teoriji PMS nastaje kao reakcija na narušen metabolizmom vode i soli, što ima za polsedicu zadržavanje tečnosti u telu žene. Gomilanje tečnosti uzrokovano je neuroendokrinim poremećajima, na primer, promenom u „renin—angiotenzin—aldosteron sistemu”. Naime povećano lučenje adrenokortikotropog hormona u hipofizi je pod uticajem stresa, a visoki nivo hormona serotonina i angiotenzin II utiče na povećano stvaranje aldosterona. Angiotenzinogen, se zauzvrat, luči u jetri pod uticajem estrogena, dok je renin enzim koji konvertuje angiotenzinogen u angiotenzin.[10]

Teorija alergijske reakcija

Za koju se smatra da je izazvana pojačanom osetljivošću na endogeni progesteron. To je moguće dokazati uz pomoć pozitivnog intradermalnog testa sa seksualnim steroidnim hormonima u lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa.[11]

Teorija psihosomatskog poremećaja
Hormonalna teorija.

Do sada je ova teorija prihvaćena kao najkompletnije tumačenje, prema kome se smatra da su simptome PMS izazvani fluktuacijom nivoa seksualnih hormona u drugoj fazi menstrualnog ciklusa. Ova teorija proizašla je iz činjenice da je za normalno i skladno funkcionisanje ženskog tela, neophodna ravnoteža seksualnih hormona jer:

  • Estrogeni — regulišu fizičko i mentalno zdravlje, poboljšavaju pažnju, kreativnost, brzinu asimilacije informacija, sposobnost učenja.
  • Progesteron — koji u višku ima sedativni efekat, i može dovesti do pojave depresivnih simptoma u drugoj fazi menstrualnog ciklusa.
  • Androgen — koji utiče na libido, povećava energiju i radni kapacitet.

Tokom druge faze menstrualnog ciklusa, hormonski status žene se menja, i zato prema ovoj teoriji nastaje PMS zbog „neadekvatnog" odgovora organizma, i dela mozga (odgovoranog za emocije i ponašanje) na ciklične hormonske promene koje su često nasledne.

Mogući putevi metabolizma progesterona u centralnom nervnom sistemu

Trenutno su dve teorije dominantne i izgledaju međusobno povezane.

  • Prva teorija sugeriše da su neke žene osetljivije na progesteron i progestogen, budući da su serumske koncentracije estrogenog i progesterona iste kod onih sa PMS-om, ili bez njega.
  • Druga teorija implicira neurotransmitere, serotonin i c-aminobuternu kiselinu (GABA), kao glavne mehanizme. Na to ukazuje činjenica da se serotoninski receptori odazivaju na dejstvo estrogen i progesteron, a selektivno reaguju na serotonin što dokazuje smanjenjenje simptome PMS-a. GABA nivoi se modulišu putem metabolita progesterona, aloprognanolona, što kod kod žena sa PMS smanjuje nivo alopregnalona.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Prema kliničkim rezultatima dobijenim na osnovu istraživačkih studije, među kojima je i ona publikovanim u Britanskom medicinskom žurnalu, 95% žena ima poneki simptom, a 5% njih pati od više simptoma. Većina žena žali se na ove simptome:

  • Osećanje beznadežnosti, krivice, besa, anksioznosti,
  • neobjašnjivi plač,
  • privremena nedruštvenost, izbegavanje poznanstva i odbijanje poziva,
  • otežana koncentracija,
  • osećaj zamora,
  • napad gladi,
  • glavobolja,
  • nadimanje i poremećaj stoloce,
  • napetost i/ili bol u dojkama.
  • bol u mišićima i bolovi u zglobovima,
  • povećan broj mokrenja,
  • palpitacije, poremećaj srčanog ritma i/ili krvnog pritiska,
  • promene seksualnog ponašanja, gubitak želje i nedostatak interesa za seks.

Neke pacijentkinje se žale i na probleme sa ravnotežom i depresivne su, ali samo nedelju dana mesečno, posle ovulacije.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Ne postoji poseban test koji određuje predmenstrualni sindrom, pa se zato u dijagnostici koriste sledeće metode:[12]

  • Detaljna anameneza i istorija bolesti
  • Sveukupni fizikalni pregled
  • Fizički testovi
  • Psihijatrijska procena (u nekim slučajevima)
  • Prisustvo uvećane vrednosti li i deficit minerala
  • Test krvi (radi eliminacije drugih bolesti).

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Glavni cilj lečenja predmenstrualnog sindroma je normalizacija funkcija jednog od moždanih regiona - hipotalamusa, kao i eliminacija pratećih ženskih bolesti, infekcija i toksikoze.[13]

Budući da uzroci bolesti nisu u potpunosti shvaćeni, lečenje PMS zasniva se na ublažavanju simptoma: farmakoterapija i higijensko-dijetetski način života.[14]

Medikamentna terapija
Umesto antidepresivima savetuje se hormonalna terapija kontraceptivima
Umesto antidepresivima savetuje se terapija razgovorom, biofidbek terapija.

Od medikamenata uz anksioznost, nesanicu i druge psihološke simptome, lekar može da prepisuje antidepresive, a za pojavu otoka ili drugih znakova zadržavanja tečnosti i diuretike, koje treba početi uzimati 5-7 dana pre početka menstruacije.

Najveći broj žena za ublažavanje PMS koristi andepresive. Međutim terapija antidepresivima često ima i neželjena dejstva i rizična je tako da bi je trebalo pažljivo primenjivati samo u težim slučajevima. Niske doze antidepresiva koje se uzimaju samo u tim danima, kada žena može ispoljiti agresivnost, ne mogu da izazovu zavisnost, a mogu da otklone neželjene simptome.

U nekim slučajevima, ginekolog može propisati progesteron i druge hormone, na primer kontraceptivna sredstva.[15]

Higijesnko-dijetetski režim života

U smernicama se preporučuje da lekari prvo daju savete pacijentkinjama da se bave rekreacijom i da drže dijetu – piju napitke bez kofeina, jedu hranu bogatu ugljenim hidratima i unose u organizam što manje šećera. Na taj način će smanjiti stres pre propisivanja antidepresivaa.

Pojedini lekari takođe tvrde da vitamin Be 6 (u dnevnoj dozi od 50 do 100 miligrama) dobro deluje protiv simptoma depresije u PMS.

Umesto antidepresivima takođe se savetuje i terapija razgovorom, biofidbek terapija.

Mnoge žene kažu da su im pomogle akupunktura i refleksologija i da, uprkos tome što su naučni dokazi slabi, one više ne pate od PMS.

Posledice

[uredi | uredi izvor]

PMS može da „uništi” život, i „urniše” ženi karijeru jer tokom ovih dana ona nije u stanju da se koncentriše na poslu, a može i da dovede do razlaza u vezi sa drugim osobama. Ima i slučajeva u kojima je PMS uzročnik nasilja ili neprilagođenog ponašanja, pa su mnoge žene pronašle način kako da sebi, ali i okolini olakšaju život tokom tih dana. Evo primera Laure Bins iz Engleske koja tri dana mesečno ne odlazi u kancelariju, već posao obavlja kod kuće:

U tim danima sam u stanju da ubijem nekog. Imam 42 godine i sama sam, jer su moji PMS simptomi uticali na moje prethodne veze. Vređam, nasilna sam prema ljudima, trudim se da ih ponizim. Ništa ne dovodi do toga, prosto se probudim u takvom raspoloženju, a smirim se kad mi počne period. Sve dok nisam počela da čitam o PMS-u, mislila sam da sam destruktivna osoba – rekla je ona i zaključila...potrebno je da se o tome govori da bi one žene koje pate od ovih simptoma shvatile da to nije njihova krivica.[16]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Management of Monochorionic Twin Pregnancy”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 124 (1): e1—e45. 2017. PMID 27862859. S2CID 20679335. doi:10.1111/1471-0528.14188. 
  2. ^ Management of premenstrual syndrome; Royal College of Obstetricians and Gynaecologists (December 2007)
  3. ^ Tatarčuk T. F., Solьskiй Я. P. Эndokrinnaя ginekologiя. — Kiev: Zapovgg, 2003. — S. 111—146. — 300 s. — ISBN 978-966-7272-48-7.
  4. ^ Rodin M (1992). „The social construction of premenstrual syndrome”. Soc Sci Med. 35 (1): 49—56. PMID 1496412. doi:10.1016/0277-9536(92)90118-A. .
  5. ^ Kulakov V. I. Kliničeskie rekomendacii. Akušerstvo i ginekologiя. Vыpusk 2. — Moskva: GЭOTAR-Media, 2008. — S. 368—377. — 543 s. — 3000 эkz.
  6. ^ Ed. prof. Prilepskoi VN Policlinic ginecologi. - Moskva: MEDpress -inform, 2005. - P. 302-325—640 sek. -. ISBN 978-5-98322-104-8 .
  7. ^ Serov VN, Prilepskaa VN, Ovsannikova TV Ginekološka endokrinologia. - Moskva: MEDpress-Inform, 2004. - P. 209-235—528 sek.
  8. ^ Savelьeva G. M., Breusenko V. G. Ginekologia. - Moskva: GEOTAR-Media, 2004. - P. 83-87—480 sek. - 10 000 primeraka. -. ISBN 978-5-9231-0330-4 .
  9. ^ Ed. Kulakov VI, Savelieva G. M., Manukhina IB Ginekologija. Nacionalno rukovodstvo. - Moskva: GEOTAR-Media, 2009. - P. 326-328—1088 s. -. ISBN 978-5-9704-1046-2 .
  10. ^ a b Radzinskiй V. E. Rukovodstvo k praktičeskim zanяtiяm po ginekologii. — Moskva: Medicinskoe informacionnoe agentstvo, — S. 142—149. — 520 s. — 3500 эkz. 2005. ISBN 978-5-89481-304-2.
  11. ^ Tatarčuk T. F., Solьskiй Я. P. Эndokrinnaя ginekologiя. — Kiev: Zapovgg, — S. 111—146. — 300 s. 2003. ISBN 978-966-7272-48-7.
  12. ^ O’Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen; Halbreich, Uriel (2011-01-12). „Towards a consensus on diagnostic criteria, measurement and trial design of the premenstrual disorders: the ISPMD Montreal consensus”. Archives of Women's Mental Health. 14 (1): 13—21. ISSN 1434-1816. doi:10.1007/s00737-010-0201-3. 
  13. ^ Nevatte, Tracy; o'Brien, Patrick Michael Shaughn; Bäckström, Torbjorn; Brown, Candace; Dennerstein, Lorraine; Endicott, Jean; Epperson, C. Neill; Eriksson, Elias; Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Ismail, Khalid; Panay, Nicholas; Pearlstein, Teri; Rapkin, Andrea; Reid, Robert; Rubinow, David; Schmidt, Peter; Steiner, Meir; Studd, John; Sundström-Poromaa, Inger; Yonkers, Kimberly; Consensus Group of the International Society for Premenstrual Disorders (avgust 2013). „ISPMD consensus on the management of premenstrual disorders”. Archives of Women's Mental Health. 16 (4): 279—91. PMC 3955202Slobodan pristup. PMID 23624686. doi:10.1007/s00737-013-0346-y. 
  14. ^ Malevich KI, Rusakevich PS Lečenje i rehabilitacija sa ginekološkim oboljenjima. - Minsk: Visšaa škola, 1994—368 s. - P. 74-77—100 000 primeraka. -. ISBN 978-5-339-01027-2 .
  15. ^ Yonkers, Kimberly Ann; O'Brien, PM Shaughn; Eriksson, Elias (2008). „Premenstrual syndrome”. The Lancet. 371 (9619): 1200—1210. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(08)60527-9. 
  16. ^ „Lečenje predmenstrualnih simptoma”. Politika on lajn, Prevela i priredila Dušica Stojanović-Čvorić, 4. avgust 2012. Pristupljeno 16. 3. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Gillings, Michael R. (septembar 2014). „Were there evolutionary advantages to premenstrual syndrome?”. Evolutionary Applications. 7 (8): 897—904. PMC 4211719Slobodan pristup. PMID 25469168. S2CID 18800775. doi:10.1111/eva.12190. 
  • Marjoribanks, Jane; Brown, Julie; O'Brien, Patrick Michael Shaughn; Wyatt, Katrina (2013). „Selective serotonin reuptake inhibitors for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2013 (6): CD001396. PMID 23744611. doi:10.1002/14651858.CD001396.pub3. .
  • Lopez, Laureen M.; Kaptein, Adrian A.; Helmerhorst, Frans M. (2012). „Oral contraceptives containing drospirenone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD006586. PMID 22336820. doi:10.1002/14651858.CD006586.pub4. .
  • Freeman, Ellen W.; Halbreich, Uriel; Grubb, Gary S.; Rapkin, Andrea J.; Skouby, Sven O.; Smith, Lynne; Mirkin, Sebastian; Constantine, Ginger D. (maj 2012). „An overview of four studies of a continuous oral contraceptive (Levonorgestrel 90 MCG/Ethinyl estradiol 20 MCG) on premenstrual dysphoric disorder and premenstrual syndrome”. Contraception. 85 (5): 437—45. PMID 22152588. doi:10.1016/j.contraception.2011.09.010. . Epub 2011 Dec 5.
  • Ford, Olive; Lethaby, Anne; Roberts, Helen; Mol, Ben Willem J. (2012). „Progesterone for premenstrual syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3): CD003415. PMID 22419287. doi:10.1002/14651858.CD003415.pub4. .
  • Leminen, Henri; Heliövaara-Peippo, Satu; Halmesmäki, Karoliina; Teperi, Juha; Grenman, Seija; Kivelä, Aarre; Tuppurainen, Marjo; Paavonen, Jorma; Hurskainen, Ritva (mart 2012). „The effect of hysterectomy or levonorgestrel-releasing intrauterine system on premenstrual symptoms in women treated for menorrhagia: Secondary analysis of a randomized controlled trial”. Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 91 (3): 318—25. PMID 22168810. S2CID 1542805. doi:10.1111/j.1600-0412.2011.01340.x. . Epub 2012 Jan 26.
  • Riley TL; Riley, Thomas L. (1986). „Premenstrual Syndrome as a Legal Defense”. Hamline Law Review. 9: 193. Premenstrual syndrome as a legal defense], 9 Hamline Law Review, 193 (1986)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).