Пређи на садржај

Акупунктура

С Википедије, слободне енциклопедије
Акупунктура
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностТрадиционална кинеска медицина
МКБ-108E0H30Z
МКБ-9-CM99.91-99.92
MeSHD015670

Акупунктура је терапија наводног отклањања бола и лечења одређених болести уз помоћ танких иглица које се забадају пацијенту у прецизно одређене тачке.[1] До сада, нису познати плаузибилни научни извори који сугеришу на повољности практиковања акупунктуре. Развила се у Кини пре око 5000 година. Реч акупунктура долази од латинских речи acus (игла) и pungere (убости).

Терапија акупунктуром и моксибустијом у кинеској традиционалној медицини уврштена је 2010. године на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[2]

Акупунктурне тачке

[уреди | уреди извор]

По кинеској традиционалној медицини, акупунктурне тачке су смештене дуж линија (меридијана) по којима „чи“ (витална енергија) тече. Анатомских или хистолошких доказа таквих линија или тачака на телу човека нема[3][4][5] а неки савремени акупунктуролози примењују терапију без традиционалног приступа[6][5]. Савремени акупунктуролози их представљају као претпоставке (идеје) које су корисне у клиничкој пракси.

Кожа на акупунктурним тачкама има нешто мањи електрични отпор него остала површина коже. Деловањем на ове тачке могуће ублажити осећај бола. На стимулисање нервних завршетака који се налазе испод површине коже наш организам одговара тако што лучи повећану количину природних средстава за потискивање бола као што су ендорфин и енкефалин, као и неких неуралних хормона, пре свега серотонина. Када се томе дода плацебо ефекат, онда учинак смањења бола (који је субјективан и подложан сугестији) може да буде осетан, али нажалост и краткотрајан. Треба додати да су данас познати и знатно једноставнији начини да се изазове контролисано лучење ендорфина.

У медицини је познато да ендорфин, поред умањења бола, делује још и тако што снижава крвни притисак, опушта мишиће, смањује осећај узнемирености и, што би требало да буде значајно, неки показатељи говоре да помаже у превенцији и лечењу неких срчаних обољења. Наравно, као и код свих медикамената, и овде треба бити опрезан - лекар ће пацијенту измерити крвни притисак пре било какве терапије која га снижава и водиће рачуна о стању његовог срца као и о томе да дозирање прилагоди самом пацијенту[7]

Научни ставови

[уреди | уреди извор]

Тренутна научна истраживања сугеришу на различите ефикасности акупунктуре у смањењу одређених типова бола и пост-оперативне мучнине[8][9][10]. Остала истраживања закључују да су позитивни резултати акупунктуре премали да би били од значаја, и да би могли бити резултати неадекватног спровођења истраживања (без двоструко слепе процедуре)[11], или да могу бити објашњени плацебо ефектом[12][13][14][15][16] и пристрашношћу истраживача[17][18].

Парадоксално је да се у Кини акупунктура много мање примењује и ужива мање поверење у стручним медицинским круговима. Ниједан од 46 кинеских медицинских часописа не бави се претежно акупунктуром, а у Европи и Америци их има на десетине. Иначе је 1929. године акупунктура у Кини била забрањена, да би током шездесетих година у доба културне револуције Мао Цедунга била рехабилитована па чак и подигнута на ниво националног култа, јер је доприносила ширењу кинеске културе у свету.

Супротстављени ставови

[уреди | уреди извор]

У часопису ЈАМА (The Journal of the American Medical Association) 2014. године објављени су резултати истраживања спроведеног над 282 особа старијих од 50 година са умереним или тешким хроничним болом колена, који оповргавају оправданост примене акупунктуре у лечењу хроничног бола у колену код особа старијих од 50 година. Након 12 недеља терапије код особа старијих од 50 година са хроничним болом резултати су показала да традиционална иглена акупунктура и модерна ласерска акупунктура не пружају значајно олакшање бола нити побољшање функције коленог зглоба. Открића из ове студије не подржавају примену акупунктуру за ову категорију пацијента.[19]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 25. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Acupuncture and moxibustion of traditional Chinese medicine”. Intangible Cultural Heritage. UNESCO. Приступљено 11. 2. 2021. 
  3. ^ Singh 2008, стр. 39–90
  4. ^ Bauer, M (2006). „The Final Days of Traditional Beliefs? – Part One”. Chinese Medicine Times. 1 (4): 31. Архивирано из оригинала 22. 01. 2009. г. Приступљено 31. 07. 2012. 
  5. ^ а б Ahn, Andrew C.; Colbert, Agatha P.; Anderson, Belinda J.; Martinsen, ØRjan G.; Hammerschlag, Richard; Cina, Steve; Wayne, Peter M.; Langevin, Helene M. (2008). „Electrical properties of acupuncture points and meridians: A systematic review” (PDF). Bioelectromagnetics. 29 (4): 245—56. PMID 18240287. S2CID 7001749. doi:10.1002/bem.20403. 
  6. ^ Mann, F (2000). Reinventing acupuncture: a new concept of ancient medicine. Elsevier. ISBN 978-0-7506-4857-8. 
  7. ^ Antonić 2009.
  8. ^ Lee A; Done ML (2004). Lee, Anna, ур. „Stimulation of the wrist acupuncture point P6 for preventing postoperative nausea and vomiting”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (3): CD003281. PMID 15266478. doi:10.1002/14651858.CD003281.pub2. 
  9. ^ Ernst, E.; Lee, Myeong Soo; Choi, Tae-Young (2011). „Acupuncture: Does it alleviate pain and are there serious risks? A review of reviews”. Pain. 152 (4): 755—764. PMID 21440191. S2CID 20205666. doi:10.1016/j.pain.2010.11.004. 
  10. ^ Acupuncture (PDQ®) - National Cancer Institute, Приступљено 28. 3. 2013.
  11. ^ Madsen, M. V.; Gotzsche, P. C; Hrobjartsson, A. (2009). „Acupuncture treatment for pain: systematic review of randomised clinical trials with acupuncture, placebo acupuncture, and no acupuncture groups”. BMJ. 338: a3115. PMC 2769056 Слободан приступ. PMID 19174438. doi:10.1136/bmj.a3115. 
  12. ^ Ernst, E. (2006). „Acupuncture--a critical analysis”. Journal of Internal Medicine. 259 (2): 125—137. PMID 16420542. S2CID 22052509. doi:10.1111/j.1365-2796.2005.01584.x. 
  13. ^ Singh 2008, стр. 103–106
  14. ^ Madsen, M. V.; Gotzsche, P. C.; Hrobjartsson, A. (2009). „Acupuncture treatment for pain: Systematic review of randomised clinical trials with acupuncture, placebo acupuncture, and no acupuncture groups”. BMJ. 338: a3115. PMC 2769056 Слободан приступ. PMID 19174438. doi:10.1136/bmj.a3115.  Непознати параметар |pubmed= игнорисан (помоћ)
  15. ^ Ernst, E. (2006). „Acupuncture - a critical analysis”. Journal of Internal Medicine. 259 (2): 125—137. PMID 16420542. S2CID 22052509. doi:10.1111/j.1365-2796.2005.01584.x. 
  16. ^ Furlan, Andrea D.; Van Tulder, Maurits W.; Cherkin, Dan; Tsukayama, Hiroshi; Lao, Lixing; Koes, Bart W.; Berman, Brian M. (2005). „Acupuncture and dry-needling for low back pain”. Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD001351. PMID 15674876. doi:10.1002/14651858.CD001351.pub2. 
  17. ^ Lee, A.; Copas, J. B.; Henmi, M.; Gin, T.; Chung, R. C. (2006). „Publication bias affected the estimate of postoperative nausea in an acupoint stimulation systematic review”. Journal of Clinical Epidemiology. 59 (9): 980—983. PMID 16895822. doi:10.1016/j.jclinepi.2006.02.003. 
  18. ^ Tang, J.-L.; Zhan, S.-Y.; Ernst, E. (1999). „Review of randomised controlled trials of traditional Chinese medicine”. BMJ. 319 (7203): 160—161. PMC 28166 Слободан приступ. PMID 10406751. doi:10.1136/bmj.319.7203.160. 
  19. ^ Rana S. Hinman, Paul McCrory, Marie Pirotta, Ian Relf, Andrew Forbes, Kay M. Crossley, Elizabeth Williamson, Mary Kyriakides, Kitty Novy, Ben R. Metcalf, Anthony Harris, Prasuna Reddy, Philip G. Conaghan, Kim L. Benne (2014). „Acupuncture for Chronic Knee Pain A Randomized Clinical Trial”. JAMA. 312 (13): 1313—1322. PMID 25268438. doi:10.1001/jama.2014.12660. hdl:10453/118760.  ЈАМА, The Journal of the American Medical Association

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]




Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акупунктура&oldid=29039934”