Primirje 11. novembra 1918.

Primirje 11. novembra 1918. je potpisano u Le Frankportu kod Kompijenja kojim su okončane borbe na kopnu, moru i vazduhu u Prvom svetskom ratu između Antante i njihovog poslednjeg preostalog protivnika, Nemačke. Prethodna primirja bila su dogovorena sa Bugarskom, Osmanskim carstvom i Austrougarskom. Zaključeno je nakon što je nemačka vlada poslala poruku američkom predsedniku Vudrou Vilsonu da pregovara o uslovima na osnovu njegovog nedavnog govora i ranije proglašenih „Četrnaest tačaka“, koje su kasnije postale osnova nemačke predaje na Pariskoj mirovnoj konferenciji, koji se dogodio sledeće godine.

Poznato i kao Kompijensko primirje (fr. Armistice de Compiègne, nem. Waffenstillstand von Compiègne) na osnovu mesta gde je zvanično potpisano u 5:45 od strane savezničkog vrhovnog komandanta, francuskog maršala Ferdinanda Foša, stupilo je na snagu u 11:00 11. novembra 1918. i označilo je pobedu Saveznika i poraz Nemačke, iako formalno ne i predaju.

Nemački ratni zarobljenici zarobljeni u blizini Amijena krajem avgusta 1918.

Stvarni uslovi, koje je uglavnom napisao Foš, uključivali su prekid neprijateljstava na Zapadnom frontu, povlačenje nemačkih snaga sa zapada Rajne, savezničku okupaciju Rajnske oblasti i mostobrana dalje na istoku, očuvanje infrastrukture, predaju aviona, ratnih brodova i vojnog materijala, oslobađanje savezničkih ratnih zarobljenika i interniranih civila, eventualne reparacije, bez oslobađanja nemačkih zarobljenika i bez popuštanja pomorske blokade Nemačke. Primirje je produženo tri puta dok su nastavljeni pregovori o mirovnom sporazumu. Versajski ugovor, koji je zvanično potpisan 28 juna 1919, stupio je na snagu 10. januara 1920. godine.

Borbe su nastavljene do 11:00 11. novembra 1918. Ukupno 2.738 muškaraca je umrlo poslednjeg dana rata.

Primirje je sadržalo 34 tačke.

Proces pregovaranja

Dolazak nemačkih delegata na primirje, 1918. g.

Fošov lični štabni vagon, 1918. g.

Primirje je bilo rezultat užurbanog i očajničkog procesa. Nemačka delegacija na čelu sa Matijasom Ercbergerom prešla je liniju fronta u pet automobila i deset sati je pratila razorenu ratnu zonu Severne Francuske, stigavši ujutru 8. novembra 1918. godine. Potom su odvedeni na tajnu destinaciju privatnim vozom Ferdinanda Foša parkiranog na kolovozu u Kompijenjskoj šumi.

Foš se pojavio samo dva puta u tri dana pregovora: prvog dana da pita nemačku delegaciju šta želi, a poslednjeg dana da se pobrine za potpise. Nemcima je predat spisak savezničkih zahteva i dato im je 72 sata da se slože. Nemačka delegacija nije razgovarala o savezničkim uslovima sa Fošom, već sa drugim francuskim i savezničkim oficirima. Primirje je predstavljalo potpunu nemačku demilitarizaciju (vidi listu ispod), uz nekoliko obećanja saveznika zauzvrat. Pomorska blokada Nemačke nije u potpunosti ukinuta sve dok se ne dogovore potpuni mirovni uslovi.

Bilo je vrlo malo pregovora. Nemci su uspeli da isprave nekoliko nemogućih zahteva (na primer, razgradnju više podmornica nego što je posedovala njihova flota), produžili su rok za povlačenje i upisali svoj formalni protest zbog oštrih uslova saveznika. Ali nisu bili u poziciji da odbiju da potpišu. U nedelju, 10. novembra 1918. Nemcima su pokazane novine iz Pariza da ih obaveste da je Kajzer abdicirao. Istog dana, Ebert je naložio Ercbergeru da potpiše. Kabinet je ranije dobio poruku od Paula fon Hindenburga, šefa nemačke Vrhovne komande, u kojoj se traži da se primirje potpiše čak i ako se saveznički uslovi ne mogu poboljšati.

Primirje je dogovoreno u 5 časova ujutru 11. novembra 1918, stupilo je na snagu u 11 časova , zbog čega se ova prilika ponekad naziva „jedanaesti sat jedanaestog dana jedanaestog meseca“.

Prolongiranje

Primirje je produženo tri puta pre nego što je mir konačno ratifikovan.

• Prvo primirje (11 novembar 1918 – 13 decembar 1918)
• Prvo produženje primirja (13 decembra 1918 – 16 januara 1919)
• Drugo produženje primirja (16 januar 1919 – 16 februar 1919)
  • Trevski sporazum, 17 januara 1919. 
• Treće produženje primirja (16 februar 1919 – 10 januara 1920)
  • Briselski sporazum, 14 marta 1919. 

Mir je ratifikovan u 4:15 popodne 10. januara 1920. godine.

Poslednja strana sporazuma o primirju

Literatura

• Armistice between the Allied Governments and Germany. 11. 11. 1918 — preko Vikizvornika. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Axelrod, Alan (2018). How America Won World War I. Rowman & Littlefield. 
• Breck, Edward (1922). The United States naval railway batteries in France. Department of the Navy, Office of Naval Records and Library. Washington, D.C.: Government Printing Office. 
• Czernin, Ferdinand (1964). Versailles, 1919. New York: G. P. Putnam's Sons. 
• Haffner, Sebastian (2002). Die deutsche Revolution 1918/19 [The German Revolution 1918/19] (na jeziku: nemački). Kindler. ISBN 978-3-463-40423-3. 
• Edmonds, James Edward; Bayliss, Gwyn M. (1987) [1944]. Bayliss, Gwyn M, ur. The Occupation of the Rhineland 1918–29. History of the Great War. London: HMSO. ISBN 978-0-11-290454-0. OCLC 59076445. 
• Leonhard, Jörn (2014). Die Büchse der Pandora: Geschichte des Ersten Weltkriegs [Pandora's Box : History of the First World War] (na jeziku: nemački). Beck. ISBN 978-3-406-66191-4. 
• Lloyd, Nick (2014). Hundred Days: The End of the Great War. London: Penguin Books. ISBN 978-0241953815. 
• Mallinson, Allan (2016). Too Important for the Generals: Losing and Winning the First World War. London: Bantam Press. ISBN 978-0593058183. 
• Morrow, John H. Jr. (2005). The Great War: An Imperial History. Psychology Press. 
• Persico, Joseph E. (2005). 11th Month, 11th Day, 11th Hour (illustrated, reprint izd.). London: Random House. ISBN 978-0-09-944539-5. OCLC 224671506. 
• Poulle, Yvonne (1999). „La France à l'heure allemande” (PDF). Bibliothèque de l'école des chartes (na jeziku: francuski). 157 (2): 493—502. doi:10.3406/bec.1999.450989. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-09-04. g. 
• Rudin, Harry Rudolph (1967). Armistice, 1918. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 9780208002808. 
• Salter, Arthur (1921). Allied Shipping Control: An Experiment in International Administration. Oxford: Clarendon Press. Pristupljeno 15. 9. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shirer, William Lawrence (1960). The rise and fall of the Third Reich: a history of Nazi Germany. Simon and Schuster. ISBN 9781451642599. 
• Theodosiou, Christina (2010). „Symbolic narratives and the legacy of the Great War: the celebration of Armistice Day in France in the 1920s”. First World War Studies. 1 (2): 185—198. ISSN 1947-5020. S2CID 153562309. doi:10.1080/19475020.2010.517439. 

Dodatna literatura

• Best, Nicholas (2009). The Greatest Day in History: How, on the Eleventh Hour of the Eleventh Day of the Eleventh Month, the First World War Finally Came to an End. New York City: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-772-0. OCLC 191926322. 
• Brook-Shepherd, Gordon (1981). November 1918: the last act of the Great War. Collins. ISBN 978-0-00-216558-7. OCLC 8387384. 
• Cuthbertson, Guy (2018). Peace at Last: A Portrait of Armistice Day, 11 November 1918. Yale University Press. ISBN 9780300254877. 
• Halperin, S. William (mart 1971). „Anatomy of an Armistice”. The Journal of Modern History. 43 (1): 107—112. ISSN 0022-2801. OCLC 263589299. S2CID 144948783. doi:10.1086/240590. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kennedy, Kate, and Trudi Tate, eds. The Silent Morning: Culture and Memory After the Armistice (2013); 14 essays by scholars regarding literature, music, art history and military history table of contents Arhivirano 1 oktobar 2013 na sajtu Wayback Machine
• Lowry, Bullitt, Armistice, 1918 (Kent State University Press, 1996) 245pp
• Triplet, William S. (2000). Ferrell, Robert H., ur. A Youth in the Meuse-Argonne. Columbia, Mo.: University of Missouri Press. str. 284-85. ISBN 0-8262-1290-5. LCCN 00029921. OCLC 43707198. 
• Weintraub, Stanley. A stillness heard round the world: the end of the Great War (1987)