Priprema teksta za štampu
Priprema teksta za štampu je proces uređivanja teksta za početak štamparskog postupka.
Razvoj štamparstva[uredi | uredi izvor]
U starim vekovima, posle osvajanja Aleksandra Velikog, umnožavanje i trgovina prepisivanom literaturom bila je najživlja u Aleksandriji, Egiptu, a u doba Rimske imperije, bibliopoli su u Rimu snažno razvijali poslove umnožavanja i prepisa spisa.
U vekovima nakon propasti Rimskog carstva, prešla je sva ili delimična vlast u ruke sveštenstva. Umnožavanja su uglavnom ograničavana na crkvene knjige i molitvenike, a obavljana su u manastirima. U našim manastirima su već u 11. veku bile prepisivane mnoge crkvene knjige, tako da je na našim prostorima ova oblast počela značajnije da se razvija.
Od četvrtog veka, nakon što je pronađen način izrade pergamenta, papirus se upotrebljavao samo za spise manje važnosti, dok je za važnija dokumenta korišćen isključivo pergament. Početak pripreme teksta za štampu datira iz petog veka. Tada je već upotrebljavan pergament, a potom primitivno izrađena hartija. Prepisivani listovi su označavani brojevima i slagani po redu jedan na drugi. Nakon završetka prepisa knjige, skup listova se prošivao na jednom kraju, trakom. Tako ušivene listove su ulagali u korice, da bi ih zaštititili od gužvanja. Pošto je knjiga dobila svoj današnji oblik, radilo se na usavršavanju izgleda korica.[1]
Priprema teksta za štampanje mašinskim putem[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Pretpostavlja se da počeci štampanja u Evropi sežu u vreme 11. veka. Priprema teksta za štampu sa klišeom od drveta rađena je duborezom, a ljudi koji su se bavili tim poslom zvali su se ksilografi (drvoresci). Postupak se svodio na to da je na ploči od tvrdog drveta ručnim alatom odstranjivano drvo na mestima gde bi na otisku trebalo da bude belina, tako da je ostala površina bila ravna i pogodna za ostavljanje otiska. Sadržaj stranice se urezivao tako da izgleda kao odraz pravog lika u ogledalu. Štampanje se vršilo na taj način sto bi se preko pripremljenog klišea premazala boja (valjkom obloženim finom kožom) i postavio papir tako da se ne pomera, a preko njega dobro uglačana, tanka koža. Postupak same štampe se svodio na pažljivo trljanje, specijalno obrađenom kosti, cele površine hartije preko klišea. Ovakav način štampe se pokazao kao izuzetno nepraktičan i spor zbog čestog pomeranja hartije na kojoj se štampa, tako da je otisak neuredan i nečitak. Dalji razvoj ovog postupka se svodio na usavršavanje klišea i materijala od kojih se ona prave, tako da se napredak očitavao u upotrebi bakra i sličnih metala zgodnih za obradu.[2]
Prvi drvorezi su bili prilično slabi, ali su velikom brzinom bili usavršavani do umetnosti, tako da su 1450. do 1460. već osnivani strukovni esnafi majstora za izradu klišea i štampe. 1440. godine počinje era mašinskog umnožavanja spisa i knjiga. Te godine je Johan Gutenberg u Strazburu, izumeo ručni aparat za izlivanje pojedinačnih slova od rastopljenog olova i presu za pravljenje otisaka. On je 1448. formirao svoju prvu štampariju. Gutenbergovim izumom 1440. godine ustanovljeni su osnovni metodi štampanja koji su prethodili ovim današnjim.[3]
Tehnika ofset štampe danas[uredi | uredi izvor]
Ofset štampa je tehnika kojom se boja prenosi sa štamparske ploče prvo na gumeni valjak a onda na površinu koja se štampa (papir). Aluminijumska ploča presvučena hemikalijom osetljivom na svetlost se osvetljava preko filma u kopir aparatu ili (što je savremeniji proces) preko CTP sistema za osvetljavanje. Posle razvijanja ploče, površine koje se štampaju privlače boju a neštampajuće površine privlače vodu. Ploča se zatim montira na cilindar u štamparskoj mašini. Sledeći korak je vlaženje ploče valjcima za vlaženje. Površine koje se štampaju neće biti navlažene već će u sledećem koraku primiti sloj boje koji se nanosi pomoću valjka za boju. Štamparska boja i voda se ne mešaju. Ploča ne dolazi u direktan kontakt sa papirom već prenosi otisak na valjak presvučen gumom. U sledećem koraku se odvija štampanje. Boja se sa gume prenosi na papir koji prolazi između cilindra sa gumom i cilindra za pritisak.[4]
Da bi što bolje iskoristili površinu papira i da bi cena odštampanog dokumenta bila ekonomski razumna koriste se standardni formati papira, (npr. za izradu flajera, plakata, vizit karti). Zato je potrebno brinuti o sledećim stvarima:
- format dokumenta koji se montira
- da li ima poleđinu
- koliko je prepušteno za obrez
- da li se lakira
- da li se plastificira
- da li se savija
- da li se biguje
- da li se perforira
- da li se štancuje
Priprema teksta za štampu[uredi | uredi izvor]
Brzina i kvalitet krajnjeg proizvoda ograničene su kvalitetom pripreme za štampu. Prvo se izvršava generička provera teksta i ukoliko je sve u redu kreće se sa procesom montaže i štampe. Priprema za štampu se zatim osvetljava na ploče direktno u štamparskoj mašini. Na ovaj način se izbegavaju greške u pasovanju ploča koje mogu proizaći iz ljudskog faktora i rezultat je mnogo kvalitetniji i oštriji otisak. U samom postupku štampe, na tabak se nanose, određenim redosledom, osnovne procesne boje. Preciznim merenjem i kontrolom se podešava količina nanosa procesnih boja i tako se postiže tačnost neke nijanse na finalnom otisku. Po nanošenju boja na tabak sledi njihovo sušenje i eventualni nanos dodatnih premaza, na primer UV laka. Ovi dodatni nanosi služe za zaštitu kvaliteta odštampanog materijala od izlaganja Suncu, mehaničkih oštećenja i slično.
Štamparska tehnologija koristi četiri procesne boje za reprodukciju slika - svetlo plavu (Cuan), purpurnu (Magenta), žutu (Yellow) i crnu (Black) – takozvani CMYK.
model. Pri štampanju treba obratiti pažnju na odabir i korišćenje spot boja. Spot boje se mešaju i prave poput farbi i štampaju se posebno. Za najbolje rezultate potrebno je koristiti osnovne palete boja i eventualno neke procesne kolor karte. Pri korišćenju svetlijih boja izbegavati boje koje koriste manje od 10% bilo koje procesne boje pošto one u štampi izgledaju mnogo svetlije. Važno je napomenuti da boje na probnim otiscima koji su odštampani na kolornim laserskim i inkdžet štampačima nisu verne štampanom otisku. [6]
Preslikavanje boja, ili apcigovanje, javlja se kada se na poleđini tabaka preslika boja sa tabaka na kome leži. Obično se javlja primenom pritiska prilikom sečenja, ali se može pojaviti i pri samom slaganju tabaka. Preslikavanje je uzrokovano činjenicom da je boja na tabaku još uvek sveža i vlažna prilikom rukovanja. Iako se može izbeći plastifikacijom ili lakiranjem, preporučljivo je da se obrati pažnja koje se boje koriste u pripremi.
Fotografije i slike moraju zadovoljavati određene kriterijume da bi se odštampale kako se to od njih i očekuje. Potrebno je voditi koristite kvalitetne fotografije jer u našoj štampi se mogu uočiti najmanje greške i varijacije u koloru.
Grafičke aplikacije danas su mnogo komplikovanije nego ranije. Mnoge od njih sadrže neke funkcije koje nisu kompatibilne sa današnjom tehnologijom štampe.
Veoma je važno podesiti format tokom pripreme. Dobra je praksa da se svi važni objekti na strani drže najmanje 4 mm od ivice formata odnosno prevoja i perforacije, u takozvanoj bezbednoj zoni.
Pri izradi knjiga i brošura obratiti pažnju da se svaka strana pravi kao posebna u svom dokumentu.
U izradi knjiga i brošura preporučljivo je da margine budu minimalno 10 mm. Ukoliko je reč o obostranoj štampi, broj strana mora biti paran, ukoliko je izabrani povez klamer, broj strana mora biti deljiv sa 4.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Radojčić, Đorđe (1951). Razvoj ćirlićkog štamparstva kod nas.
- ^ Hind, Arthur M. (1963). An Introduction to a History of Woodcut. Houghton Mifflin Co. 1935 (in USA): Dover Publications. ISBN 978-0-486-20952-4.
- ^ Childress, Diana (2008). Johannes Gutenberg and the Printing Press. Minneapolis: Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-7613-4024-9.
- ^ Hird, Kenneth F. (2000). Offset Lithographic Technology. Tinley Park, Illinois: Goodheart - Willcox. ISBN 978-1-56637-621-1.
- ^ Kipphan, Helmut (2001). Handbook of print media: technologies and production methods. Springer. ISBN 978-3-540-67326-2.
- ^ Hodges, R.S. (2003). The Guild Handbook of Scientific Illustration. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-36011-7.
- ^ Lommen, Mathieu (2012). Het boek van het gedrukte boek. Amsterdam: Amsterdam University Press. ISBN 9789081489232.