Свештеник

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Свештенство)

Свештеник је општи назив за црквена лица која су оспособљене за вршење црквених обреда и богослужења.

У Православној и Католичкој цркви, свештеник је и чин у црквеној јерархији између ђакона и епископа (бискупа).

Етимологија[уреди | уреди извор]

У хришћанству је свештеник носилац црквене службе, реч свештеник потиче од (грч. πρεσβύτερος — „свештеник, старешина, старац”). Свештеници презвитери у хришћанским заједницама одређени су за пастире Духом Светим (Дап. 20,28). Они имају пастирску улогу, заступници и молитвеници пред Богом.

Историја[уреди | уреди извор]

Православни свештеник
протојереј-ставрофор
Гојко Перовић

Свештеника код православних хришћана рукополаже епископ. Свештеник прима антиминс од свога епископа, чије име спомиње на Литургији. Свештеник је свештенослужитељ, проповедник и пастир (1Тим. 4,13 ). Он води верни народ ка Христу.[1] У неким цивилизацијама, свештенство [bg], је било вишеструко повлашћено и обављало је улоге врача, чаробњака, лекара, учитеља, судије, тумача традиције и свега осталог у домену духовног живота.

У Месопотамији и Египту улогу врховног првосвештеника је имао краљ (фараон), а њему је помагао хијерархијски устројен клир који је чинио касту. Код Јевреја, у племену Леви које се сматрало изабраним, свештенички чин је био наследан. Код Римљана, свештеник је имао и политичку власт и биран је само из патрицијских фамилија. Високи свештеници су називани понтифици (лат. pontifices), а највиши свештеник је имао титулу понтифекс максимус (лат. pontifex maximus).

У Персији велики углед су имали маги [sh], а у хиндуизму брахмани. У античкој Грчкој свештеници нису играли толико велику улогу. Они су били службеници светилишта, односно бога коме је било посвећено светилиште. Женска божанства су имале свештенице. Свештеници су били веома утицајни у племенском животу старих Германа и Келта и они су носили назив друиди. Свештеник се код старих Словена, у литератури, називао жрец [bg] (стсл. жьрьць).

У раном хришћанству се јавља мисао о свештеничком позиву свих верника (коју су касније следили протестанти), међутим, врло брзо се ствара хијерархијски ред свештенства (презвитер, јереј, бискуп, митрополит и патријарх).

Римокатолички свештеници

Већина заједница насталих након реформације не познаје појам свештеника у традиционалном смислу и облику. У тим верским заједницама руководе духовници, пастори, проповедници, а у Цркви Енглеске у новије време и жене могу обављати улогу свештеника.

Древни свештеници и свештенице[уреди | уреди извор]

  • Сумерски (акад. entu), укључујући Енхедуану (око 23. век пре нове ере), биле су свештенице највишег ранга које су се одликовале посебном церемонијалном одећом и имале једнак статус као и високи свештеници. Онe су поседовалe имовину, обављалe послове и покренулe хиерос гамос са свештеницима и краљевима.[2]
  • Надиту су служиле као свештенице у храмовима Инане у граду Уруку. Регрутоване су из највиших породица у земљи и очекивало се да остану без деце, поседују имовину и обављају послове.
  • Сумерска реч nin, EREŠ на акадском, је знак за „дама“. nin.dingir (акадски entu), дословно „божанска дама”, свештеница.
  • У сумерским епским текстовима као што су „Енмеркар и господар Арате“, ну-гиг су биле свештенице у храмовима посвећеним Инани и можда су упућивање на саму богињу.[3]
  • Пуаби од Ура је била акадска краљица или свештеница. У неколико других сумерских градова-држава, владајући гувернер или краљ је такође био главни свештеник са чином енси, као на пример у Лагашу.
  • Контрола над светим градом Нипуром и његовим храмским свештенством генерално је значила хегемонију над већим делом Сумера, као што је наведено на Списку сумерских краљева; у једном тренутку, свештенство Нипура доделило је титулу краљице Сумера Кугбау, популарној гостионичарки из оближњег Киша (који је касније обожен као Кубаба).
  • У Хебрејској Библији хебр. קְדֵשָׁה qědēšā,[4]] изведено из корена Q-D-Š[5] биле су свете проститутке које се обично повезују са богињом Ашером.
  • Квадишту је служио у храмовима сумерске богиње Кетеш.
  • Иштариту се специјализовао за уметност плеса, музике и певања и служили су у храмовима Иштар.[6]
  • У Епу о Гилгамешу, свештеница Шамхат, храмска проститутка, укротила је дивљег Енкида после „шест дана и седам ноћи“.
  • Герараj, четрнаест атинских матрона Диониса, председавала је жртвама и учествовала на фестивалима Антестерије.

Древни Египат[уреди | уреди извор]

У древној египатској религији, право и обавеза интеракције са боговима припадали су фараону. Он је ту дужност пренео на свештенике, који су заправо били бирократе овлашћени да делују у његово име. Свештеници су запошљавали храмове широм Египта, дајући приносе култним сликама у којима се веровало да се настањују богови и обављајући друге ритуале у њихову корист.[7] Мало се зна о томе каква је обука била потребна од свештеника, а на избор особља за положаје утицао је замршен скуп традиција, иако је фараон имао последњу реч. У Новом краљевству Египта, када су храмови поседовали велика имања, првосвештеници најважнијег култа — култа Амона у Карнаку — били су важне политичке личности.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Правила Светих Апостола”. 
  2. ^ Dening, Sarah (1996). The Mythology of Sex – Ch.3Неопходна слободна регистрација. Macmillan. ISBN 978-0-02-861207-2. 
  3. ^ Black, Jeremy (1998). Reading Sumerian Poetry. Cambridge University Press. стр. 142. ISBN 0-485-93003-X. 
  4. ^ „Hebrew Lexicon :: H6948 (KJV)”. cf.blueletterbible.org. Архивирано из оригинала 2012-07-10. г. Приступљено 2015-07-25. 
  5. ^ „Strong's H6948”. Blue Letter Bible (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 29. 12. 2021. , incorporating Strong's Concordance (1890) and Gesenius's Lexicon (1857).
  6. ^ Prioreschi, Plinio (1996). A History of Medicine: Primitive and ancient medicine. Mellen History of Medicine. 1. Horatius Press. стр. 376. ISBN 978-1-888456-01-1. PMID 11639620. 
  7. ^ Sauneron, Serge (2000). The Priests of Ancient Egypt. Cornell University Press. стр. 32—36, 89—92. ISBN 0-8014-8654-8. 
  8. ^ Sauneron, Serge (2000). The Priests of Ancient Egypt. Cornell University Press. стр. 42—47, 52—53. ISBN 0-8014-8654-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]