Programiranje za decu

Programiranje za decu je pisanje računarskih programa korišćenjem nekog od programskih jezika prilagođenim dečjem uzrastu. Programer je specijalista za programiranje, odnosno kreiranje računarskih programa. Pojam programiranje, međutim, obuhvata i sve ostale procese čiji je cilj automatizovanje rešavanja određenog tipa problema, pa tako postoji programiranje za televizijske uređaje, veš-mašine, mobilne telefone, kao i matematičko programiranje i dr. U najopštijem smislu programiranje znači definisanje niza koraka koji se obavljaju jedan za drugim u cilju izvršenja određenog zadatka.

Blokovsko programiranje za decu je metod učenja programiranja koji koristi vizualne blokove ili elemente kako bi se olakšalo razumevanje osnova programiranja. Ovaj pristup omogućava deci da steknu osnovno razumevanje logike i algoritama bez potrebe za pisanjem tradicionalnog koda.

Istorija

Koncept blokovskog programiranja za decu nastao je kao odgovor na potrebu da se programiranje učini pristupačnijim i zabavnijim. Prvi pioniri u ovoj oblasti su stvorili alate koji omogućavaju deci da vizualno konstruišu programe koristeći blokove koji predstavljaju različite komande i akcije.

Implementacija

U blokovskom programiranju, deca koriste grafički interfejs da bi aranžirala blokove koji predstavljaju različite korake u procesu. Ovi blokovi se obično prevlače i otpuštaju u odgovarajućem redosledu kako bi se formirao program. Svaki blok ima jasnu funkciju, što olakšava razumevanje logike programa.

Prednosti

Prednosti blokovskog interfejsa su

Vizualna reprzentacija: blokovski interfejs omogućava deci da vizualizuju logiku programa na intuitivan način.
Laka upotreba: deca mogu lako da manipulišu blokovima bez potrebe za pisanjem sintakse ili koda.
Podstiče kreativnost: kroz blokovsko programiranje, deca mogu da izraze svoju kreativnost kreirajući različite scenarije i igre.
Učenje algoritama: deca stiču osnovno razumevanje algoritamskog razmišljanja kroz aranžiranje blokova u određenom redosledu.

Primeri programerskih okruženja

Programski jezik Scratch: jedan od najpopularnijih alata za blokovsko programiranje za decu, razvijen od strane MIT Media Lab-a. Omogućava deci da kreiraju animacije, igre i interaktivne priče koristeći blokove.

Biblioteka Blockly: biblioteka otvorenog koda koja omogućava programerima da integrišu blokovski interfejs u svoje aplikacije. Mnoge platforme za učenje programiranja za decu je koriste kao osnovu.

Platforma Tynker: mrežna platforma koja nudi alate za učenje programiranja kroz blokove, ciljajući na mlađu publiku. Nudi lekcije, izazove i projekte koji pomažu deci da razviju svoje veštine programiranja.

Vidi još

Generičko programiranje

Reference

Literatura

Eilam, Eldad (2005). Reversing: secrets of reverseengineering. John Wiley & Sons. str. 3. ISBN 978-0-7645-7481-8.
Ceruzzi, Paul E. (1998). History of Computing. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 9780262032551 — preko EBSCOhost.
Evans, Claire L. (2018). Broad Band: The Untold Story of the Women Who Made the Internet. New York: Portfolio/Penguin. ISBN 9780735211759.
Gürer, Denise (1995). „Pioneering Women in Computer Science” (PDF). Communications of the ACM. 38 (1): 45—54. S2CID 6626310. doi:10.1145/204865.204875.
Smith, Erika E. (2013). „Recognizing a Collective Inheritance through the History of Women in Computing”. CLCWeb: Comparative Literature & Culture: A WWWeb Journal. 15 (1): 1—9 — preko EBSCOhost.
A.K. Hartmann, Practical Guide to Computer Simulations, Singapore: World Scientific (2009)
A. Hunt, D. Thomas, and W. Cunningham, The Pragmatic Programmer. From Journeyman to Master, Amsterdam: Addison-Wesley Longman (1999)
Brian W. Kernighan, The Practice of Programming, Pearson (1999)
Weinberg, Gerald M., The Psychology of Computer Programming, New York: Van Nostrand Reinhold (1971)
Edsger W. Dijkstra, A Discipline of Programming, Prentice-Hall (1976)
O.-J. Dahl, E.W.Dijkstra, C.A.R. Hoare, Structured Programming, Academic Press (1972)
David Gries, The Science of Programming, Springer-Verlag (1981)

Spoljašnje veze