Грејс Хопер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Гимназији у Старој Пазови.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстаницама, где ће остати до краја школске године.
Позивамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.
Грејс Хопер
Grace Hopper.jpg
Грејс Хопер
Надимак "Задивљујућа Грејс"
Датум рођења (1906-12-09)9. децембар 1906.
Место рођења Њујорк
САД
Датум смрти 1. јануар 1992.(1992-01-01) (85 год.)
Место смрти Арлингтон
САД
Школа Vassar College, Универзитет Јејл, Wardlaw-Hartridge School

Контраадмирал Грејс Мари Хопер (енгл. Grace Murray Hopper; 9. децембар 19061. јануар 1992.) је била амерички математичар и информатичар. Открила прву грешку (bug) на рачунару Марк I док је била добровољно у Америчкој ратној морнарици. Радила је на пројектовању првих асемблерских језика. Заслужна је за идеју да се код пише језиком који почива на природном језику, тј. енглеском. Програмски језик FLOW-MATIC је био први такав језик. Учествовала је у комитету за стварање првог пословног програмског језика COBOL (Common Business Oriented Language) на који су њене идеје из Flowmatic језика снажно утицале. Радила је у Америчкој морнарици, где је пензионисана у чину контраадмирала.

слика прве рачунарске грешке (bug)

Док је радила за Mark II рачунаром на универзитету Харвард, открила је ноћног мољца у релеју који је ометао рад рачунара. Она је извадила мољца и када су је питали шта ради, она је одговорила да дебагује (en. debug) систем. Додуше фразу рачунарски баг (bug) није она измислила него је допринела њеној популарности.

Оправдано је носила надимак „задивљујућа“ Грејс, а 1996. године, војни разарач Америчке морнарице, USS Hopper(DDG-70), по њој је добио име.

Три пута је добијала решење о пензионисању, али сваки пут би одбијала да напусти војску. Када је уз највиша признања и почасти, као најстарији официр америчке војске, коначно пензионисана, Грејс Мари Хопер је наставила да ради као виши саветник у Дигитал Еквипмент корпорацији.

Грејс Хопер и рачунар UNIVAC током 1960их

Ова посвећена научница, у развоју свог патента, пошла је од тезе да је могуће створити програмски језик који ће бити заснован на енглеском језику. Пре тога програмирање се вршило машинским кодовима, а COBOL је први програмски језик базиран на енглеском језику. Седамдесетих година, COBOL наилази на примену у читавим Оружаним снаgама Сједињених Држава.

Данас, највећи број најпопуларнијих компјутерских програма, укључујући и Windows, базирани су на проналаску „задивљујуће“ Грејс. У њену част, као израз захвалности, компанија Мајкрософт, основала је фонд из кога је до сада стипендирала више од 3000 надарених студената.

Међу колегама остаће упамћена по реченици: „Брод је најсигурнији у луци, али брод није направљен да би био у луци“.

Каријера[уреди]

Други светски рат[уреди]

Током Другог светског рата, 1943. године, Хоперова је добила одсуство са Васар колеџа и положила је заклетву за резервни састав морнарице Сједињених Америчких Држава, једна од многих жена које су добровољно служиле у добровољачкој хитној помоћи WAVES енгл. Woman Accepted for Volunteer Emergency Service. Морали су да направе изузетак да би се пријавила, зато што је њена телесна тежина била 6,8 килограма испод минималне тежине морнарице, која је била 54 килограма. Пријавила се у децембру и обучена је у морнаричкој школи школе резервног састава на Смит Колеџу у Нортхамптону, Масачусетс. Дипломирала је прва у својој класи 1944. године, а потом је додељена пројекату Бироа бродова за компјутерско израчунавање на Харвард универзитету као млађи поручник. Служила је тиму програмског особља на рачунару Марк I на челу са Ховардом Х. Ајкеном. Хопер и Ајкен су сарађивали на 3 рада на Марк I, такође познато као Аутоматска Секвенцијални Контролисани Калкулатор. Захтев Хоперове да пређе у регуларну морнарицу на крају рата је био одбијен због њене старости (38 година). Наставила је да служи у резервном саставу морнарице. Хоперова је остала у Лабораторији за компјутерско рачунање до 1949. године, одбијајући пуну професуру на Васар колеџу да би радила као истраживач под уговором морнарице на Харварду.

Универзални Аутоматски Рачунар[уреди]

Године 1949, Хоперова се запослила у Екерт- Мауцхлy Рачунарској корпорацији као виши математичар и прикључила се тиму који је радио на развоју UNIVAC I (УНИВерзални Аутоматски Рачунар). У раним 1950-им, компанија је била преузета од стране корпорације Ремигтон Ранд, и док је радила за њих, Хоперова је завршила свој оригинални компајлер. Компајлер је био познат као А компајлер и његова прва верзија је била А-0.


Године 1952., имала је оперативни компајлер. „Нико није могао да поверује,“ казе она. „Имала сам активни компајлер и нико га није дирао. Рекли су ми да рачунари могу да ураде само аритметику.“

Године 1954., Хоперова је именована за првог директора аутоматског програмирања, а њено одељење је објавило неке од првих компајлера, односно прикупљача, заснован на програмском језику, укључујучи MATH-MATIC и FLOW-MATIC.

Заједнички Пословно Оријентисани Језици[уреди]

У пролеће 1959. године, дводневна конференција, позната и као Конференција о Оперативним језицима( енгл.Conference on Data System Languages- CODASYL) окупила је компјутерске експерте из индустрије и владе. Хоперова је служила као технички консултант у одбору, а многи од њених бивших запослених су били краткотрајни чланови комисије која је дефинисала нови језик COBOL ( акроним за COmmon Business-Oriented Language, срп. Заједнички Пословно Оријентисани Језик). Нови језик је проширио FLOW-MATIC, један од Хоперовиних језика, са неким идејама из његовог IBM ekvivalenta, COMTRAN( engl. Commercial Translator, срп. Комерцијални превод). Њено веровање да би програми требали бити написани на језику који је близак енглеском језику (а не у машинском коду или на језицима сличним машинском коду, као што је програмски језик) је било представљено у новом пословном језику, и COBOL је наставио да буде најзаступљенији пословни језик до данас.


У периоду од 1966 до 1976, Хоперова је служила као директор морнаричке групе програмских језика у канцеларији морнаричких информационих система планирања и била је унапређена у чин капетана 1973. године. Развила се софтвер валидације за COBOL и његов компајлер као део стандардизације COBOL програма за целу Морнарицу.

Стандарди[уреди]

1970-их, Хоперова се залагала у Министарству одбране да велике, централизоване системе замене мрежом малих раздељених компјутера. Сваки корисник на било ком рачунарском чвору може да приступи заједничкој бази података које се налазе на мрежи. Развила је примену стандарда за тестирање компјутерских система и компонената, што је најзначајније за ране програмске језике, попут FORTRAN и COBOL. Морнарички тестови за усклађивање са овим стандардима дошли до значајног приближавања између дијалеката програмских језика главних рачинарских продаваца. Током 1980-их, ови тестови (као и њихов званична администрација) били су преузети од стране Националног бироа за Стандарде (НБС), који је данас познат као Национални Институт за стандарде и технологију(НИСТ).



Спољашње везе[уреди]