Pruska mitologija

Slika hrama Romuva prema nepouzdanom opisu Simona Grunaua

Pruska mitologija je bila politeistička religija Starih Prusa, autohtonih naroda Pruske, pre pruskog krstaškog rata koji su vodili vitezovi Tevtonskog reda. Bila je usko povezan sa drugim baltičkim verama, litvanskom i letonskom mitologijom. Mitovi i legende nisu preživeli pošto su Prusi postali germanizovani i njihova kultura je izumrla početkom 18. veka. Fragmentarne informacije o bogovima i ritualima mogu se naći u raznim srednjovekovnim hronikama, ali većina njih je nepouzdana. Nijedan izvor ne dokumentuje pagansku religiju pre prisilne hristijanizacije u 13. veku. Većina onoga što se zna o pruskoj religiji dobijeno je iz sumnjivih izvora iz 16. veka.

Istorijska pozadina i izvori

Tevtonski red, krstaški vojni red, započeo je Pruski krstaški rat 1220-ih. Njihov cilj je bio da pokore i preobrate paganske Pruse u hrišćanstvo. Vitezovi su gradili tvrđave od brvana i kamena, koje su se pokazale kao neosvojive za Pruse. Uprkos pet pruskih ustanaka, osvajanje Pruske je završeno do 1280-ih. Nemački, litvanski, letonski i poljski kolonisti ponovo su naselili desetkovani region. Procenjuje se da je oko 1400. godine Prusima bilo 100.000 i činili su oko polovine ukupnog stanovništva Pruske. Prusi su bili podložni germanizaciji i asimilaciji i na kraju su izumrli negde posle 16. veka. Vitezovi su smatrali paganstvo zlom, vrednim potpunog iskorenjivanja, a ne proučavanja. Stoga nisu pokazivali interesovanje za lokalne običaje i nisu dali detaljne izveštaje o pruskoj mitologiji. Delovi pouzdanih, ali slučajnih i fragmentarnih pominjanja bogova i tradicija mogu se naći u zvaničnim tevtonskim dokumentima i hronikama, kao što su Kristburški ugovor iz 1248. godine, Hronika Petra fon Duzburga ili prepiska sa papom.

Pogođena protestantskom reformacijom, nekadašnje katoličko uporište Monaška država Teutonskih vitezova transformisana je u Luteransko vojvodstvo Pruska 1525. Verski sporovi doneli su novo interesovanje za pagansku prusku religiju. U to vreme su nastale dve fundamentalne studije o pruskoj kulturi: <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Sudovian_Book" rel="mw:ExtLink" title="Sudovian Book" class="cx-link" data-linkid="342">Sudovian Book</a> i Hronika Simona Grunaua. Postoji značajna akademska debata o autorstvu, datiranju i pouzdanosti Sudovske knjige . Većina savremenih litvanskih naučnika prati Vilhelma Manharta i tretira ga kao pouzdan i nezavisan izvor, koji je korišćen za pripremu Constitutiones Synodales,, knjige ceremonija koju je pripremio crkveni sinod i objavljena 1530. Druga škola mišljenja tvrdi da je bilo suprotno: Sudovska knjiga je bila iskrivljena kopija Sinodalesa, koji je zauzvrat pripremljen na osnovu Grunaua, i da ih sve treba odbaciti kao „izum” i „falsifikat”.

Simon Grunau (umro oko 1530) je mnogo kritikovan zbog korišćenja sumnjivih i falsifikovanih izvora i često dopunjavanja činjenica sopstvenom maštom. Savremeni naučnici često odbacuju hroniku kao delo fikcije, iako su litvanski istraživači skloniji da budu oprezniji i pokušavaju da pronađu određene kvalitete. Delo je odgovorno za uvođenje i popularizaciju nekoliko velikih legendi: kralja Videvuta iz 6. veka, hrama Romuve, paganskog trojstva (Pekols, Potrimpo i Perkunas), paganskog prvosveštenika (Krive-Krivajto) i žena vaidelins (slično rimskim vestalama).

Različiti kasniji autori su jednostavno kopirali informacije iz Grunaua i Sudovske knjige, dodajući nikakve ili vrlo malo novih informacija.

Pruski panteon

Rane liste

Pruski bogovi Pekols, Perkunas i Potrimpo Simon Grunau

Kristburški ugovor iz 1249. pominje Kurče, idola koji se obožava tokom praznika žetve. Naučnici nisu bili u stanju da pozitivno odrede njegov rod, funkciju ili etimologiju. Različite predložene funkcije uključuju boga hrane (Simon Grunau), boga kovača (slično slovenskom Svarogu i grčkom Hefestu), boga tvorca (izvedenu od srodne litvanske reči kurti – stvarati), boga žetve i žita, zlog duha, boga vatre. Neki su čak sumnjali da li je to uopšte bog i sugerisali da je to ime dato kukuruznoj lutki.

Drugi pouzdan izvor je memorandum iz 1418 (Collato Episcopi Varmiensis) koji je biskup Varmije napisao papi Martinu V. Pismo je podsetilo papu na tevtonska dostignuća u hristijanizaciji Prusa, koji više nisu obožavali Patollua i Natrimpea. Većina naučnika ovo tumači kao dva različita boga, ali patolu bi takođe mogao biti pridev (zao, pakleni) za opis Natrimpea. Na osnovu kasnijih radova, patolu se obično identifikuje kao Pekols, ljuti bog podzemnog sveta, a Natrimpe kao Potrimpo, bog mora ili žita.

Pored trojstva Pekolsa, Potrimpa i Perkunasa, Grunau je pominjao tri manja boga: Vurschaito ili Borszkaito i Szvaibrotto su bili personifikacije Videvuta i Brutena, a Curčo je bio bog hrane (pozajmljen iz Kristburškog ugovora).

Constitutiones Synodales	Sudovian Book	Funkcija	Rimski ekvivalent
Occopirmus	Ockopirmus	Glavni bog neba	Saturn
Suaixtix	Swayxtix	Bog svetlosti	Sol
Ausschauts	Auschauts	Bog bolesnih	Asklepije
Autrympus	Autrimpus	Bog mora	Kastor
Potrimpo	Potrimpus	Bog tekuće vode	Polideuk
Bardoyas	Bardoayts	Bog brodova	Neptun
	Pergrubrius	Bog biljaka
Piluuytus	Pilnitis	Bog izobilja	Cerera
Perkūnas	Parkuns	Bog groma	Jupiter
Peckols	Peckols and Pockols	Bog pakla, zli duh	Pluton, Erinije
	Puschkayts	Bog zemlje
	Barstucke and Markopole	Sluge Puškajca

Suaiktik

Suaiktik (alternativan pravopis: Suaixtis, Swaystix, Schwaytestix, Swaikticks, Sweigtigx, Szweigsdukks) je opisan kao „bog svetlosti“ (Gott des Lichts) u istorijskim izvorima, od zvezda. Predloženo je da njegovo ime bude srodno reči za zvezdu u slovenskim jezicima, rekonstruisanoj kao *zvezda. Takođe se čini da je povezan sa rečima za zvezdu u baltičkim jezicima. Čini se da ime božanstva sadrži prusku osnovu -swaigst-, prisutnu u swaigst-an (možda u vezi sa nemačkim Schein, svetlost) i glagolu er-schwaigstinai ("(to) osvetljava").

S druge strane, Roman Zarof, koji je još uvek u skladu sa tumačenjem kao bog svetlosti, postulira da je mogao biti solarno božanstvo, na osnovu etnografskih i folklornih podataka drugih baltičkih jezika.

Literautra

• Mikhailov, N. "Das “gemischte” slawisch-baltische Pantheon von Christian Knauthe". In: Res Balticae Nr. 01, 1995. pp. 115-139.
• Zaroff, Roman. "Some aspects of pre-Christian Baltic religion". In: New researches on the religion and mythology of the Pagan Slavs. Edited by Patrice Lajoye. Paris: Lingva, 2019. pp. 183-219.
• Ivanov, V. V. "The Baltic god of light and the Balto-Slavic word for star". In: Res Balticae, Nr. 02, 1996. pp. 135-149.

Dodatna literatura

• Balsys, Rimantas. "Lietuvių ir prūsų dievų atvaizdai rašytinių šaltinių duomenimis [Images of Lithuanian and Prussian Gods in accordance with the data of written sources]. In: Lituanistica, 2012, t. 58, Nr. 1 (87), pp. 75–88. ISSN 0235-716X.
• Balsys, Rimantas. "Paganism of Prussian: Sacred Caste Tulissones, Ligaschones". In: Vіsnik Lьvіvsьkogo unіversitetu. Serія іstorična, Vipusk 52, 2016, pp. 72–92.
• Kaukienė, Audronė. "Bendrieji lietuvių ir prūsų žodžiai" [Common Lithuanian and Prussian words]. In: Tiltai. Priedas. 2004, Nr. 24, pp. 64-76. ISSN 1648-3979.
• Kregždys, Rolandas (2019a). „On the origin of the mythonyms OPruss. Worskaito / Borsskayto (S. Grunau) // Yatv. Wourschkaite (Yatvigian Book)”. Komunikaty Mazursko-Warmińskie. Olsztyn: Archiwum Państwowe w Olsztynie. 4 (306): 780—807. ISSN 0023-3196. S2CID 235031026. doi:10.51974/kmw-134814. 
• Kregždys, Rolandas. Baltų mitologemų etimologijos žodynas II: Sūduvių knygelė [Etymological Dictionary of Baltic Mythologemes II: Yatvigian Book]. Vilnius: Lietuvos kultūros tyrimų institutas, 2020. ISBN 978-609-8231-18-2.
• Miltakis, Egidijus. "Prūsų tikėjimas XVI a. Simono Grünau kronikos duomenimis" [Prussian faith in the 16th century, based on Simon Grunau's chronicle's data]. In: Tai, kas išlieka. Sudarė Elvyra Usačiovaitė. Senovės baltų kultūra ; t. 8. Vilnius: Kultūros, filosofijos ir meno institutas, 2009. pp. 82-100.
• Balsys, Rimantas. "Prūsų ir lietuvių mirties (požemio, mirusiųjų) dievybės: nuo Patulo iki Kaulinyčios" [PRUSSIAN AND LITHUANIAN DEITIES OF DEATH (OF THE UNDERWORLD, OF THE DEAD): FROM PATULAS TO KAULINYČIA]. In: Lietuviai ir lietuvininkai. Etninė kultūra IV. Tiltai, 2005, priedas Nr. 29. pp. 27–58.
• Kregždys, Rolandas (2015). „Baltų mitonimų kilmė: vak. bl. Pargrubi(j)us (G[r]ubrium, Pergrubrius ir kt.); lie. maselis” [Origin of the Baltic Mythonyms: West Balt. Pargrubi(j)us (G[r]ubrium, Pergrubrius, etc.), Lith. maselis]. Acta Linguistica Lithuanica (73): 9—37. 
• Kregždys, Rolandas (2018). „Etymological Analysis of the Mythonyms Swayxtix and Auschauts”. Baltu Filoloģija. Rīga: Latvijas Universitāte. 27 (1/2): 13—73. ISSN 1691-0036. doi:10.22364/bf.27.02. 
• Kregždys, Rolandas. ""Sūduvių knygelės" etnomitologinė faktografija: mitonimų Potrimpus (↔ Autrimpus [← Natrimpus]), Pilnitis, Parkuns, Peckols, Pockols etimologinė raida ir semantinė transformacija" [Factographic motifs of the "Yatvigian Book": etymological analysis and transformation of the semantic value of the mythonyms Potrimpus (↔ Autrimpus [← Natrimpus]), Pilnitis, Parkuns, Peckols and Pockols]. In: Baltu filoloģija. 2019, t. 28, nr. 2, p. 35-106. ISSN 1691-0036. . doi:10.22364/bf.28.2.02. 
• Kregždys, Rolandas (2019b). „Etymological Analysis and Transformation of the Semantic Value of the Mythonym Ockopirmus”. Annales Universitatis Mariae Curie-Skłodowska. Sectio FF – Philologiae. Lublin: Uniwersytet Marii Curie-Skłodowskiej. 37 (1): 209—221. ISSN 0239-426X. S2CID 240731338. doi:10.17951/ff.2019.37.1.209-221.