Razgovor:Don Kihot/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Stara verzija članka

Ovde prebacujem staru verziju članka, čisto da ostane negde sačuvan da bi prebacio korisnicin iz njenog u glavni imenski prostor. Dakle, u kodu je. --¡¿Kale?! 03:33, 24. januar 2007. (CET)[odgovori]

A zašto nije korisničin prebačen tako što bi jednostavno bio upisan umesto starog, čime bi stari ostao u istoriji? — Bbasic 16:10, 24. januar 2007. (CET)[odgovori]

Sjajan članak

E, ovo je već mnooogo bolje. Sad bi baš i mogao biti izabrani. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:53, 24. januar 2007. (CET)[odgovori]

Lope de Vega

Moramo voditi računa da je ovo enciklopedija i da mora postojati izvesna intelektualno-emocionalna distanca prema predmetu članku. Drugim rečima, u enciklopedijskom članku ličnosti se označavaju prezimenom, a nikako ne imenom ili, ne daj bože, nadimkom. Recimo, moj glavni prigovor članku o Dragoljubu Mihailoviću odnosio se na uporno navođenje njegovog imena, odnosno nadimka, a ponajmanje prezimena, pa smo imali "Draža je rekao ovo", "Draža je izjavio ono", "Draža je uradio ovo ili ono" . . . On je Mihailović (ili đeneral, odnosno general Mihailović) i tako se treba i navoditi u članku, da bismo dobili barem privid objektivnosti, odnosno objektivnost na metajezičkom nivou (al ga mudrujem).

Isti je slučaj i sa Lope(om) de Vegom. Moguće da je u Španiji on poznatiji kao Lope, a ne kao De Vega, i da je muško ime Lope vremenom postalo sinonim za Lope(a) de Vegu, ali nemam utisak da se to isto dešava i u srpskom jeziku. Dakle, zbog tog razloga, a i zbog onog prethodnog, ja sam izmenio "Lope" u "De Vega". Kako bi bilo kada bismo u enciklopedijskom članku Servantesa navodili kao Migela tako da dobijemo konstrukcije "Migel je napisao ovo" ili "Migel je uradio ono". Gubi se ona intelektualno-emocionalna distanca i članak, barem naizgled, počinje da klizi ka subjektivnosti i POV-u.

Pozdrav.

--delija 11:53, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Delija, nisi me razumeo. Nemam ama baš nikakvu emociju ka Lope de Vegi, jednostavno u svom tekstovima koje sam čitala (i to veoma ozbiljnim!) sami Španci ga nazivaju Lope, i ne de Vega, i veruj mi, oni su i te kako "intelektualno i emotivno distancirani":). Isto tako, uvek kažu Servantes, i ne Migel. Hožu samo da kažem da ju u književnim i naučnim krugovima sasvim uobičajeno da ovog dramaturga zovu Lope i ne de Vega, samim tim što je i nezgodno zvati nekoga po prezimenu kada ima to DE ispred. Ovo nisu moji zaključci, nego ti kažem kako to ljudi ovde rade. Pogledaj tekstove koje sam stavila kao bibliografiju, ni u jednom ga ne zovu de Vega, nego Lope de Vega ili samo Lope. Ako neki NAŠ hispanista bude čitao ovaj tekst u kome se pominje de Vega, a ne Lope, u najmanju ruku će se namštiti, jer nikad ranije sigurno nije čuo da ovog pisca zovu samo po prezimenu. Ja rekoh, a vi odlučite.--Maduixa 12:11, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Da dodam... Takođe naši hispanisti govore o njemu kao o Lopeu, i ne de Vegi. GJa barem nikad nisam čula moje profesore na fakultetu, da gvoore o njemu kao o de Vegi. Isključivo Lope.

Što se tiče Draže, ne vidim zašto se ne bi moglo koristiti Draža Mihajlović je rakao... Pošto je taj čovek bio poznatiji kao Draža i ne kao Dragoljub. Eto, ja na primer, nisam ni znala da muje ime bilo Dragoljub, a verovatno ima i drugih kao ja.

Ili, šta mi kažeš na Če Gevaru? Ono Če, je u stvari argentinska poštapalica koja bi na srpski mogla da se prevede kao bre. Znači, čovek se zvao Bre Gevara. Međutim, ceo svet, uključujući i ove naše prostore, poznaje ovog čoveka kao Če Gevaru, a malo ko zna da se u stvari zvao Ernesto Gevara.--Maduixa 12:31, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ja sam se samo pitao da li je to slučaj i u srpskoj kulturi, odnosno, da li se narečeni dramatičar u srpskim prevodima i na srpskom kulturnom prostoru navodi kao "Lope" ili kao "De Vega"? Naime, u bibliografiji u članku "Don Kihot" svi izvori su španskom (ili engleskom, ili nekom drugon jeziku). I ne sumnjam da ga Španci vode kao Lope, ali suština mog prigovora: da li tako rade i Srbi?

Osim toga, hispanisti su stručnjaci za španski jezik, književnost i kulturu uopšte, ali ne i za srpski jezik, književnost i kulturu, pa se samim tim niko nema razloga "mrštiti", pošto mora biti svestan da neke stvari u srpskom jeziku nisu iste kao i u španskom. Ja sam siguran da u srpskom jeziku Lope ništa ne znači, ali De Vega znači sve (ovo bih poredio sa imenom Draža, koje u srpskom jeziku i među Srbima odmah asocira na generala Mihailovića, isto kao što si mi objasnila da je Lope sinonim za Lope(a) de Vegu, ali samo među hispanistima i među Hispancima, pretpostavljam).

I na kraju, zašto je nezgodno imenovati i oslovljavati (Roberta) De Nira, (Franka) de Bura, (Gi) de Mopasana, (Brajana) de Palmu i ostale?

Pozdrav.

--delija 12:46, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

P.S. Ovo dopisujem pošto smo imali sukobljene izmene:

Nisi me dobro razumela: u enciklopedijskim tekstovima može i Dragoljub Mihailović i Draža Mihailović, ali ne može SAMO Dragoljub ili Draža ili Čiča. Takođe, u enciklopedijskom tekstu može i Ernesto Gevara, i Ernesto Če Gevara i Če Gevara, ali ne može (barem koliko je meni poznato) SAMO Ernesto ili Če. Isti je slučaj i sa De Vegom: u srpskim enciklopedijskim tekstovima može i "bezlično" (vidi članak u Maloj Prosvetinoj enciklopediji), može i Lope de Vega, može i De Vega, ali nikako ne može SAMO Lope, pošto to odudara od nekih osnovnih pravila pisanja enciklopedije na srpskom jeziku. Ponavljam, na srpskom jeziku. Vidim da na španskoj enciklopediji koriste i Lope de Vega ili samo Lope, što nije sporno, ali se ne može primeniti na srpsku enciklopedistiku.

Još jedan pozdrav.

--delija 12:46, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

To je isto kao što mi kažemo Vuk za Vuka Karadžića, i svi znaju na kog Vuka mislimo, ali na nekom drugom jeziku ili u nekoj enciklopediji, bilo našoj ili stranoj, ne može se reći prosto Vuk. To nije enciklopedijski, uprkos tome što se u govoru i u esejima to često koristi. --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:42, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Lope de Vega nije neki pisac koji bi bio poznat širokim narodnim masama u Srbiji, pa onda ne znam koga bi trebalo da pitamo kako je uobičajeno da se koristi njegovo ime ako ne hispaniste, jer su oni ti koji ga često spominju i izgovaraju njegovo ime. Ponavljam, to NIJE isto kao kad bismo rekli Vuk za Vuka Karadžića (mada sam viđala i takve tekstove i uopšte mi nije smetalo), ili Miguel za Servantesa ili Unamuna, ili bilo kog drugog pisca. Uostalom, njemu je prvo ime Feliks, a ne Lope, tako da ga opet ne zovemo familijarno i intimno, po imenu, kao što bi to bio slučaj sa Vukom, Migelom, Čeom ili Dražom, jer su ga u suštini, prijatelji i porodica zvali Feliks a ne Lope. Žao mi je što nemam ovde knjigu-udžbenik sa prve godine Filološkog fakulteta koji je napisala dr Ljiljana Samurović, što je na istom nivou kao i enciklopedija (barem za mene), pa da mogu i fizički da podnesem dokaz da zvati OVOG čoveka Lope je sasvim u redu. Što se Draže tiče, tu se slažem, samo Draža u enciklopedijskom tekstu ne pije vodu, kao ni Če, ni Migel, niti bilo koji drugi lik. Sad mi pade na pamet. A šta je s Titom? Svi tekstovi govore o samo o Titu, a to mu je bio baš nadimak. Tekstovi o Titu naizmenično koriste Broz, Josip Broz ili SAMO Tito. To samo dokazuje da se ne treba slepo pridržavati pravila. Ja razumem da osobama koje nikad ranije nisu čule za Lope de Vegu, zvuči veoma čudno i previše intimno kad vide u tekstu Lope je uradio to, Lope je rekao to... Ali verujte mi, pročitala sam u životu tonu i po tekstova napisanih o ovom čoveku, što na srpskom što na španskom, i ama baš NIKO ga ne zove de Vega. O De Niru i ostalima, neću da raspravljam, jer je kod nas već UOBIČAJENO da se taj glumac zove DE NIRO ili onaj drugi DE KAPRIO. Ali DE VEGA odnoseći se ISKLJUČIVO na Lope de Vegu, nije. Takođe ni u kom slučaju neću da kažem da ako bi se pojavila neka druga ličnost koja se preziva DE VEGA, da ga ne bismo mogli nazivati DE VEGA u tekstu. Ja isključivo govorim o ovom čoveku. --Maduixa 14:30, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ipak mislim da je to malčice neenciklopedijski, bilo da se radi o Vuku, Lopeu, Čeu, Titu, Draži ili bilo kome drugome. U enciklopedijskim člancima sve ljude treba oslovljavati ili njihovim punim imenom ili samo prezimenom, a ne ličnim imenom ili nadimkom. Nadimke treba pomenuti u zagradi u uvodnoj rečenici tih članaka, ali pisati objektivno o tim ljudima (a objektivnost je najvažnija težnja Vikipedije) znači ne nazivati ih njihovim ličnim imenima ili nadimcima. Ako hoćeš, Madujša, upitaj zajednicu o ovome na Trgu, da čujemo i malo više mišljenja (Vikipedija:Trg/Vikipolitika). --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:29, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Već se raspravlja o tome u delu za pravopisna pitanja u delu koji se zove Lope de Vega po padežima. I ja se slažem s tim što kažeš, međutim, meni je veoma čudno da to Španci rade sa ovim piscem. Usput, setila sam se još jednog, Garsilaso de la Vega, takođe ga zovu samo Garsilaso. Pitala sam na kompetentnom mestu da li su to imena ili prezimena i još nisam dobila potpuno jasan odgovor. Neki tvrde da je ime, neki da je celo Lope de Vega samo jedno složeno prezime. Trenutno sam našla solomonsko rešenje, a to je uvek ga pominjati kao Lope de Vegu. Ni samo Lope ni samo (de) Vega.--Maduixa 21:01, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Zanimljivo da je na ruskoj Vikipediji članak naslovljen kao "Vega, Lope de".

--delija 22:00, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Takođe je zanimljivo da na engleskoj, italijanskoj, esperanto i mađarskoj ga zovu skoro isključivo Lope u samom tekstu. Na nemačkoj takođe, mada preovlađuje puno ime.

Na českoj, francuskoj, portugalskoj, švedskoj i poljskoj, ima veoma kratak tekst, kao kod nas (i kraći, tako da se ne računaju.
Na ruskoj, samo Lope de Vega.
NI JEDNA ga ne zove de Vega.--Maduixa 22:41, 27. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ni ovo nije renesansna knjizevnost...

I ovo je barokna, ako vec mora da se turi u neki od svetskih tokova. --LazaKamikaza (razgovor) 10:47, 23. decembar 2008. (CET)[odgovori]

Vraćanje izmena

Vidim da su mi vraćene izmene. Sasvim je nelogično da pored pojmova za koje postoje članci stoji imena u original. Jedan banalan primer. Brisel (fr. Bruxells). Po čemu se Brisel ističe i izdvaja od ostalih gradova. Lisabon stoji bez originala. Valensija, takođe. Sasvim je opravdano da se pored reči koje su prevedene, a koje nemaju članak na ovoj Vikipediji, u zagradi napiše oriinalno ime, ali je nelogično da se to radi pored plavih veza. Evo sad sam primetio da se pripadnik nižeg sloja plemstva izdvaja sa originalnim imenom, iako postoji članak o njemu. Ovaj članak je kao kupus i autori ni sami ne znaju da li treba ili ne treba i gde treba da se koristi ime u originalu, gde da stave bold i -{}- MikyM|Write me 14:21, 30. januar 2012. (CET)[odgovori]

A ti ga predloži za skidanje sa spiska sjajnih.

--Jagoda

ispeci pa reci 14:24, 30. januar 2012. (CET)[odgovori]

Zar je ovo sjajan članak? Molim vas, pogledajte [1], odmah ispod srbliša. Em što nije ni dovoljno opširan i sadržajan, em što ima i jako mnogo grešaka, kako primećuje Maduixa. Predložiću ga za uklanjanje sa spiska. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:39, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Nego, vidim da je već prekrižen na Vikipedija:Sjajni tekstovi/Spisak, ali i dalje stoji šablon na njemu. ??? --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:40, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Sklanjam šablon. Očito je nekome to promaklo da uradi. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:41, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ah, ja te revertovah pre nego što sam video ovo. E, nije mi jasno šta na kraju bi sa tim Sašinim precrtavanjem, da li je ono samo predlog, da li je važeće ili šta. Ma što se mene tiče članak nije sjajan, i uradite kako god. -- Obradović Goran (razgovor) 22:55, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Nema veze, ja sam prvo hteo da pokrenem glasanje, ali onda sam video da je taj članak već bio prekrižen, a pošto na drugim člancima koji su tu bili precrtani nije stajao taj šablon, pomislio sam da je to već završeno, ali je nekako šablon ostao na stranici. Kako god, ja ću ga onda staviti na glasanje, pa šta ispadne. :) Navikli smo mi na glasanja. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:58, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Samo jedna mala napomena: video sam da se Maduiša žali na transkripciju Don Kihote umesto Don Kihot. To nije pogrešno, neki lingvisti (pre svega hispanisti) čak prvom obliku daju prednost zbog bliskosti originalnom izgovoru, dok drugi ostaju verni tradicionalnom. Lično mi je sasvim svejedno, neka Maduiša odabere kad bude menjala članak, samo sam hteo naglasiti da to ipak nije greška.

Pozdrav,

Bbasic 23:32, 17. januar 2007. (CET)[odgovori]

Može se napomenuti u uvodnoj rečenici da je i Don Kihote ispravan oblik. Ako nema preusmerenja, i to bi trebalo napraviti. Ja sam se svojevremeno osmehivao na govor jednog španskog čikice koji vodi Institut Servantes u Beogradu. "institUt servantEs, migEl servantEs je najpoznatija po romanu don-kihOte..." Sva je španska imena izgovarao po-španski. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:14, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Postoji jedan drugi bitiniji problem, a tiče se transkripcije fonema ch. Po Pravopisu, taj fonem se sa italijanskog kod nas transkribuje sa našim č. Ni u španskom ni u italijanskom fonem ch ne odgovara nijednom od naših glasova, dakle nije ni č, niti ć, nego između. Sad ako smo odlučili po Pravopisu da se sa italijanskog transkribuje sa č mislim da bi i sa španskog trebalo da bude isto, jer je isti slučaj... Ovo govorim, jer ja nisam uspio da nađem dio Pravopisa koji govori o transkripciji sa španskog, tačnije imam samo isječke... Ako neko ima taj dio, nek se javi... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:09, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Službeni pravopis je jasan:

"špansko CH kao č (CHILE, CONCHITA), a CCH kao "kč" (MACHU PICCHU)".

--delija 07:40, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Da li sam ja jedini koji je primetio izvesnu "neenciklopedičnost" članka? Ovo je esej, a ne enciklopedijski članak.

--delija 08:06, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Da ga treba „privesti“ ideji enciklopedijskog članka, mislim da će se svi složiti..., samo treba sjesti i pozabaviti se njime, a mislim da je čak i alternativa kompletno pisanje iznova, jedno od mogućih rješenja... Pa ko prije njemu dvije... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:13, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Da, pa Madujša je krenula da ga prevodi natenane, tako da će biti uskoro. -- 147.91.1.41 08:27, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ovo sam naravno bio ja, samo zaboravih da se logujhem. -- Obradović Goran (razgovor) 08:28, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Zdravo svima... Ja samo da vas pozdravim sve i da pitam da li MOŽDA postoji na internetu tekst prevoda Don Kihota na srpski? Ja imam knjigu samo na španskom, a prevodi mi ostali u Beogradu... Mislim da je bolje citirati prevod koji postoji, nego opet prevoditi...

U moje vreme kad sam ja studirala, govorilo se samo Don Kihot. Moji profesori su bili profesori Ljiljana Pavlović Samurović tokom celog školovanja i na četvrtoj godini, Dalibor Soldatić. U svakom slučaju, veoma je moguće da je došlo do promena u pravilima transkripcije, jer davno beše kad sam ja studirala, tako da zahvaljujem g. BBasicu na primedbi. Uneću obe transkrpcije u članak.--Maduixa 11:26, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Ja imam primerak pod naslovom "Oštroumni plemić Don Kihot od Manče" u briljantnom prevodu Branimira Živojinovića i Duška Vrtunskog, a u izdalju podgoričkog Dejli presa iz 2004 (znate, one knjige što su se prodavale uz novine).

I samo jedna napomena: Slažem se sa Bašićem da je i Don Kihote pravilan oblik, ali ipak mislim da je oblik Don Kihot mnogo, mnogo uobičajeniji i da je kao takav ušao i u rečnik popularne kulture. Ja sam, recimo, čuo i oblik Don Kišote (uglavnom po Dalmaciji i Primorju), ali ni taj oblik ni oblik Don Kihote nisu uobičajeni u govornom (a i književnom) jeziku.

--delija 12:33, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Moja ideja je da u tekstu ostavim Don Kihot, iz istih razloga koje vi navodite, odomaćenost naziva Don Kihot u srpskoj sredini. Ime Don Kihote bih stavila u zagradu na samom početku, kao alternativnu pravilnu transkripciju, i samo jednom, čisto radi napomene, da se zna da je i to pravilno. Što se tiče Don Kišote, ne znam da li je takođe pravilna transkripcija ili ne (to će svakako bolje znati uvaženi g. BBasic) ali znam odakle potiče taj izgovor - naime, u Servantesovo doba, originalna grafija ovog imena je bila Quixote, što se može videti i na naslovnoj strani prvog originalnog izdanja Don Kihota iz 1605. godine. Naime, u doba Servantesa, španski je bio dosta sličniji današnjem portugalskom, pa se tako i X čitalo kao naše Š, i Servantes je sigurno i izgovarao tako ime svog dela: Don Kišote. Moderan španski je X zamenio slovom J i danas jedine reči koje sadrže slovo X su reči stranog porekla, tačnije, anglicizmi. Kako je ovaj izgovor stigao u Dalmaciju, zaista nemam pojma. Lično mislim da ovaj izgovor ne bi trebalo da se uzima u obzir, ali odluku o tome ipak ostavljam onima koji se u transkripciju i pravopis razumeju bolje od mene.

Što se tiče same knjige, imali vi tu knjigu kod sebe, ili ja u Beogradu, svejedno je:) opet je nemam kod sebe (u Barseloni). U najgorem slučaju, ako budem htela da ubacim neki citat, moraću onda da vas gnjavim da ga tražite u knigama koje imate...:)--Maduixa 13:45, 18. januar 2007. (CET)[odgovori]

Važnost

Don Kihot se često spominje kao najbolje delo fikcije svih vremena. On se nalazi u jedinstvenoj poziciji između srednjovekovne kavaljerske romanse i modernog romana. Kavaljerske romanse (viteški romani) su gotovo uvek nepovezane priče sa malo istraživanja unutarnjeg života glavnog lika. Moderni roman, naravno, je gotovo uvek fokusiran na psihološku evoluciju pojedinačnih likova. U prvom delu romana, Kihot se nameće društvu i okolini. U drugom delu, on više nije fizički sposoban, ali ga ljudi znaju, pošto su pročitali njegove avanture, pa mora raditi manje da bi održao svoj ugled. Do svoje smrti, on je počeo da preuzima novi identitet, uključujući i nadimak, Dobri.

U romanu su mnogi noviteti za evropsku književnost kao žena koja se žali na menopauzu, neko sa poremećajem ishrane, i njihovo psihološko razotkrivanje unutarnjih problema.

Takođe, prikaz različitih perspektiva je suptilno urađen. Likovi govore o ženi koja je uzrok smrti tužitelja, prikazivajući je kao zlo, ali kada se ona pojavi, ona pokazuje drugačiju perspektivu radi koje je Kihot (i čitatelj) brane. Veliki govor o lepoti i njenom povezanošću sa istinom sledi. Kada Kihot silazi u pećinu, Servantes priznaje da ne zna šta se tamo dogodilo.

Kao i njegovi savremenici, Servantes je verovao da književnost mora sadržati moralnu poruku, ali, on nije voleo propovedati u svojim delima komične naravi. Njegovo rešenje je bilo da stavi sve moralne savete svog vremena u delo, ali da ih stavi u Kihotova usta, čija su rešenja često bila pogrešna. Na primer, kada on oslobađa robove sa galija, koji su tvrdili da su nevini, napadajući njihove čuvare, traži od njih da izraze poštovanje Dulcineji, a oni ga gađaju kamenjem i odlaze. Prema ovome jako je lako bukvalno shvatiti moralne poruke.

Čitaoci iz različitih doba su različito tumačili delo. Kada je prvi put objavljano, gledano je kao komični roman. Posle Francuske revolucije delo je bilo popularno radi svoje centralne niti da individualci mogu biti u pravu iako se društvo uopšte ne slaže - nisu gledali na delo kao komično. U devetnaestom veku delo je gledano kao društveni komentar, ali niko sa sigurnošću nije mogao reći na čijoj je strani Servantes bio. Do dvadesetog veka bilo je jasno da je to jednostavno bilo jedinstveno i veliko delo, prvi pravi moderni roman.

Poslije Kubanske revolucije, revolucionarska vlada je osnovala štamparsku kuću zvanu Instituto Cubano del Libro (Kubanski Književni Institut), da štampa puno kopija velikih knjiga svetske književnosti za šire mase. Prva knjiga koja je objavljana bila je Don Kihot.

Spisak glavnih likova

DON KIHOT- heroj romana. Kihot odlazi na misiju da oživi viteštvo u svetu koji ga je odbacio. On veruje samo u ono u šta želi da veruje i svet vidi puno drugačije od ostalih ljudi. Pridev kihotski znači idealistički i nepraktičan, i izveden je iz imena protagoniste, a izraz jurišati na vetrenjače je takođe izveden iz doživljaja Don Kihota.

SANČO PANSA- Kihotov perjanik. On je prikaz običnog čovjeka...

(i drugi)

Filmovi i ikonografija

Nekoliko je filmova snimljeno o Don Kihotu, uključujući:

Don Kihot (1933), kojeg je režirao Georg Vilhelm Pabst.
Don Kihot (1957), sovjetski film kojeg je režirao Grigorij Kozincev.
Čovek La Manče (1972), režirao Artur Hiler (takođe napravljen mjuzikl)
El Quijote de Miguel de Cervantes(1991), televizijske mini serije, režirao Manuel Gutijerez Aragon
Don Kihot, koga je počeo snimati Orson Vels, ali ga nikada nije završio; druga verzija je bila Hesusa Franka (1992)
Don Kihot, režirao Piter Jejts.
Izgubljeni u La Manči (2002), dokumentarac o neuspelom pokušaju snimanja filma o Don Kihotu.

Dvojac Hana-Barbera snimio je animirani film Don Kihot i Sančo Pansa.

Don Kihot je inspirisao mnoge slikare kao što su Pablo Pikaso, Salvador Dali, Antonio de la Gandara i Gistav Dore.

Opera Don Kihot je premijerno izvedena u Operi Monte Karla 24. februara 1910, a autor joj je Žil Masne. Glavna uloga je bio legendarni ruski bas Fjodor Šaljapin, za koga je uloga i napisana.

Sid Amet Benendželija

U prvom dijelu Don Kihota, prevod Đorđa Popovića, drugo izdanje sarajevskog "Veselina Masleše" iz 1975. godine na strani 64. u fusnoti 36 se kaže: "...Inače je pod imenom Benendželije sakrio svoje ime. Idžel ili edžel u arapskom znači jelen, kao što i Servantes dolazi do španskoga sjervo, jelen."

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.165.176.236 (razgovor • doprinosi) | 20:40, 9. januar 2011