Razgovor:Dragoljub Mihailović/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Pitanje

Pozzz ! Odakle su uzeti citate u "Reagovanja povodom vesti o pogubljenju Generala Draže" ? Želio bih sam to da stavim na ruskoj viki ali moram imati izvori. A tu nema ni jednog. Hvala unapred ! Sokolrus (razgovor) 04:44, 7. mart 2013. (CET)

Ako koristimo Poglede

onda mozemo referenciramo i da su cetnici pobedili na Neretvi (!?), da su de Gol i Draza zajedno studirali, dok je de gol bio u Siriji na duznosti. -- Bojan  Razgovor  12:20, 28. avgust 2013. (CEST)

Znam da je to malo pristrasan sajt ali odatle je prepisano o odlikovanjima. Zmija bgd 14:01, 28. avgust 2013. (CEST)

Ne da je pristrasan, vec i netacan. Ja bih voleo da vidim dokaz sa sajta francuskog ministarstva odbrane ili vojske. Isto tako, za domaca odlikovanja, sjat Vojske Srbije ili nekog krstenog istoricara. A o Miloslavu sve nesto mislim da napisem clanak, ali me muci sto nije predmet nezavisnih istrazivanja, ali njegove odvale zasluzuju. Vuk Karadzic prvi srpski komunista je legendarno -- Bojan  Razgovor  14:06, 28. avgust 2013. (CEST)

Cercil

Umetnice, koliko znas o Drugom svetskom ratu? Meni nije problem uzeti prvu knjigu, ali da li ces biti zadovoljan? -- Bojan  Razgovor  14:31, 28. avgust 2013. (CEST)

Nije bitno koliko ja znam, već je bitno da se treba jasno označiti u članku porijeklo takve tvrdnje. Vjeruj mi da znam dovoljno da osjetim da je takva tvrdnja sporna. U istoriji, kao i u današnjoj politici imaš bezbroj primjera da je navodni razlog za vojnu intervenciju velikih sila ustvari bio samo opravdanje. Treba li da ti navodim primjere? Uzmi knjigu koja ti djeluje kao najjači izvor za takvu tvrdnju od tih koje imaš pri ruci i okači referencu i problem riješen.. Ne vidim šta je tu nejasno.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:06, 28. avgust 2013. (CEST)

Mene konkretno interesuje da li sumnjas da je Draza saradjivao sa Nemcima ili smatras da je nesto bio drugo razlog da je odbacen? (za ovo prvo mogu da serecimo pozovem na Hermana Nojbahera (ali on nije istoricar, ali je direktno umesan) koji detaljno prica kako su muljali, a ako je ovo drugo sporno, onda nije bitno ko je autor, zar ne? Samo to da rascistim. -- Bojan  Razgovor  15:52, 28. avgust 2013. (CEST)

To drugo. --Slobodni umjetnik (razgovor) 15:58, 28. avgust 2013. (CEST)

Pre neko veče bila je emisija Goli život i baš nisam ljubitelj Vuka Draškovića ali u jednom je upravu, kad je pitao pukovnika JNA, Savu Skoka (15:40 koga zanima) koji je odličan istoričar, šta misli o Drugom svetskom ratu, Partizanima i Četnicima, rekao je istina je negde na pola ni tamo ni vamo tako i ovde sajt Pogledi je pristrasan i nemože se smatrati za pouzdanu referencu. Zmija bgd 19:12, 28. avgust 2013. (CEST)

Moram samo ovo da dodam: ni partizani nisu bili sveci, ali ipak nisu cistili citava sela i ubijali malu decu. -- Bojan  Razgovor  09:58, 29. август 2013. (CEST)

Ja bih da dodam da Pogledi nisu samo pristrasni, oni su netacni pre svega. Samardžić je na osnovu ove slike navodnog Draže iskonstruisao priču o četničkim krticama u OZNI. Samo ima jedan problem: na slici nije Mihailović - ova osoba nema jednu ruku, i nije obrijana, a Dražu su obrijali pred streljanje. -- Bojan  Razgovor  19:17, 28. avgust 2013. (CEST)

Ma cela njegova ratna i posleratna biografija je diskutabilna. Ima da se ispravlja ovaj članak, pogotovu što je u spisku literature video sam navođen upravo Samardžić sa 4 knjige. Zmija bgd 19:21, 28. avgust 2013. (CEST)

Evo jos jedan Samardzicev biser: 18.000 cetnika se sprema da napadne Sarajevo, kad ono dodje 3.000 partizana i izlupa im samare. I samo ne znam cime su hteli da zauzmu Sarajevo, kada je sam Samardzic rekao da su ceo rat imali dva tenka i dva topa (i koje su izgubili vec u jesen 1941) -- Bojan  Razgovor  19:25, 28. avgust 2013. (CEST)

12. septembar

Ne bi bilo greh reci da je Petar 12. septembra 1944. pozvao ljude da pristupe partizanima. Time je defacto Mihailovic izgubio svaki legitimitet. -- Bojan  Razgovor  12:43, 16. децембар 2013. (CET)

Да, добро си напоменуо. Премда нисам добро упућен у детаље историјских околности (нпр. да ли је то урадио под притиском, што је могуће) ово је он стварно рекао. --Cikicdragan (разговор) 22:00, 13. јануар 2014. (CET)

Докази

Све време се алудира на то како је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором,иако је јасно да нема доказа за то и да се он никад није састао ни са једним фашистом или нацистом,нити да је са њима сарађивао писменим путем — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.125.243 (разговор • доприноси) | 22:53, 19. април 2014.‎

Možda bi trebalo da procitas Nojbaherove memorare Specijalna misija Jugoistok za svedočenje iz prve ruke osobe na visokom mestu. Dražin uslov za saradnju je bio da se on nikada ne sastaje (osim sastanka u Divcima gde je izjavio da ne želi da prođe kao Nedić i Pećanac koji su otvoreno sarađivali sa Nemcima i izgubili ugled u srpskom narodu), i ništa ne potpisuje. Zato su taj posao preuzimali na sebe Dražini najpoveljiviji ljudi (Ilija Trifunović Birčanin, Nikola Kalabić, Jevrem Simić, Vojislav Lukačević, Jovanović). Momčilo Đujić i Pavle Đurišić su ceo rat sarađivali sa okupatorom i kvislinzima. I na kraju krajeva, Draža se licno sastao sa Nedićem u avgustu 1944. Mozda možeš da mi objasniš kako je Svetomir Đukić preživeo sastanak u Zagrebu sa Pavelićem i Maksom Luburićem u aprilu 1945, iako su oni odgovorni za smrt stotine hiljada ljudi, pretežno Srba. -- Bojan  Razgovor  03:39, 20. april 2014. (CEST)

Poziv Kralja Petra da se svi stave pod Brozovu komandu

Neki insistiraju da poziv Kralja Petra da se sve snage stave pod komandu Broza čini generala Mihailovića nadalje "nelegitimnim". Znači li to da je do tog poziva Broz bio nelegitiman?

Poziv se desio i to je to. Obican covek u Srbiji nije znao da li kralj drzi fige ili ne. -- Bojan  Razgovor  18:56, 2. april 2015. (CEST)

Trebalo je

Dva puta se Tito sastao sa Čiča Dražom i oba puta je sin Živojina Mišića, Aleksandar, predlagao Draži da ga ubiju, a Draža, zato što je bio rusofil, je odbijao. Dva puta je održao čas iz taktike i ratovanja austrougarskom vodniku i NKVD-oovom plaćeniku Titu. Kada je Draža streljan Tito je u Poljskoj izjavio: - Da, Srbi su ubili nekog svog izdajnika. - Trebalo je da ga odrade... 109.122.83.70 (razgovor) 08:27, 25. april 2015. (CEST)

Priče, priče, rekla kazala... Tito se u poseti Poljskoj nalazi u vreme Dražinog hapšenja, a ne njegovog streljanja! --Pinki (razgovor) 15:27, 25. april 2015. (CEST)

Datum rođenja

Ako je razlika između dva kalendara u XIX veku bila 12 dana, a Draža je rođen 14. aprila po starom kalendaru https://scontent-b-ams.xx.fbcdn.net/hphotos-frc3/t1.0-9/383525_459472657401577_359960571_n.jpg зашто је онда датум рођења по новом календару 27. април а не 26. април? Приметио сам да се код других чланака на Википедији ова разлика од 12 дана у већини случајева поштује. БоркоМ (разговор) 16:25, 25. април 2014. (CEST)

Po onome kako je napisana biografija Dragoljuba Draže Mihajlovića, rekalo bi se da je istu pisao neki OZNA-š ili UDBA-š jer prosto neodgovara činjenicama koje nas nažalost nisu učili u školama posla II svetskog rata.

Ja bih pre rekao da je ovaj članak još dobar kakva je prevara bio Mihailović. Ne možeš poreći njegovu kolaboraciju sa Nedićem, Italijanima, Nemcima i Ljotićem. Osim partizanskih i britanskih, i nemački, italijanski, ustaški i nedićevsko-ljotićevski izvori pišu o četničkoj kolaboraciji. Tako da...-- Bojan  Razgovor  03:47, 23. decembar 2014. (CET)

Ti bi  Bojanе  bio u vreme suđenja Čiča Draži, gori i od komunističkih tužilaca, svaka čast! Staljin da ti pozavidi... 109.122.88.145 (razgovor) 16:29, 11. maj 2015. (CEST)

Kad ima toliko dokaza o njegovoj izdaji iz partizanskih, nemačkih, britanskih, ljotićevskih, ustaških i italijanskih dokumenata i izvora. -- Bojan  Razgovor  16:38, 11. maj 2015. (CEST)

Zato je odlikovan od De Gola Ratnim krstom, a od Trumana Legijom za zasluge. Koliki su tek dokazi o saradnji partizana sa Nemcima, Ustašama i ostalim okupatorskim i kvinsliškim jedinicama? Pa nikom ništa. Najjači je BiBiSi radio koji je pominjao 1944. kako Titova rečna mornarica tuče Nemce! 109.122.88.145 (razgovor) 16:43, 11. maj 2015. (CEST)

Odgovoreno dole. Bezvredna su propaganda koja nije imala istinito pokriće. -- Bojan  Razgovor  16:45, 11. maj 2015. (CEST)

O đeneralu Čiča Draži i ravnogorskom pokretu

Državni tužilac: - Vi ste, optuženi, i kao policijski pukovnik i kao šef Gestapoa u okupiranoj Srbiji, svakako održavali tesne veze sa već osuđenim i pogubljenim izdajnikom Dražom Mihailovićem. Objasnite sudu vašu saradnju sa njim.

Optuženi pukovnik dr Fuks: - Nikada Gestapo, čiji sam šef stalno bio, nije imao nikakvih veza sa generalom Mihailovićem. Štaviše, mi smo Mihailovića uvek smatrali za neprijatelja Rajha broj jedan. Zato su svi pripadnici Mihailovićevog pokreta od strane Gestapoa proganjani bez milosti.

Državni tužilac: - To je neprihvatljivo.

Optuženi pukovnik dr Fuks: - Ja sam oficir od časti. Od načela istine ne smem odustati ni po cenu života, koji je sada u vašim rukama. Od Hitlera pa do našeg poslednjeg vojnika na Balkanu, generala Mihailovića i njegove gerilce smatrali smo najvećom opasnošću po nas. To je pokret koji je Nemcima zadao najviše zla i koji...

Državni tužilac: - Dosta! Ni reči više. Zahtevam, drugovi sudije, da se pretres odmah prekine i da suđenju više ne prisustvuju strani dopisnici. Predsednik Suda: - Zahtev državnog tužioca se usvaja.

(Beograd, decembar 1946.)

Državni tužilac: - Nemački Rajh nije mogao iz Srbije izvlačiti hranu, jer vam to nisu dopuštale naše partizanske borbene jedinice.

Optuženi Franc Nojhauzen: - Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji, odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, pljačkana i uništavana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi a ne partizana. Oni su ispred nas zatvarali sve puteve do sela i riznica, te tako sprečavali svaki nemački izvoz iz Srbije.

Državni tužilac: - Vi niste samo ratni zločinac, nego i bitanga. Oduzimam vam reč. (Beograd, decembar 1946.)

Državni tužilac: - Samo u selu Jajincima ubili ste više od stotinu hiljada zarobljenih partizana i komunista.

Optuženi general Majsner: - Ne znam tačan broj, ali mislim da preterujete. Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske potpisala je bila kapitulaciju, ali je ovdašnji neodgovorni ljudi nisu poštovali i oni su krivi za naše represalije. Pri tom, naročito ističem gerilu generala Mihailovića. Ne znam koliko je Srba pogubljeno u Jajincima, ali znam, kao glavnokomandujući za celu Srbiju, da su svuda, od deset streljanih, njih devet bili borci ili pomagači rebela(pobunjenika) Mihailovića.

(Beograd, decembar 1946.)

„Ubistvo generala Mihailovića ne čini čast našem veku. Naš vek postaje još mizerniji baš zato što je Mihailović izdat i napušten od Saveznika na čijoj je strani bio i od kojih izdaju nikad nije očekivao.”

(časopis La republik iz Istanbula 1946.godine)

iz knjige Noć Đenerala od Vuka Draškovića.

„Mogao sam povremeno da stupim u dodir sa generalom Mihailovićem, koji je, sa svoje strane, izražavao žarku želju da održava vezu sa mnom. Razmenjene su različite poruke. U februaru 1944. godine dodelio sam mu Ratni krst i ovo javno objavio, da bih ga ohrabrio u trenutku kad mu se izmicalo tle pod nogama.”

iz knjige Šarl de Gola Ratni memoari

Dana 24.septembra 1942. godine, britanski ministar spoljnih poslova Entoni Idn, u svom govoru na otvaranju Jugoslovenskog doma u Londonu, pored ostalog je rekao:

- Dobro uređene jugoslovenske vojske vode borbu protiv neprijatelja na sopstvenom tlu, pod neobično hrabrim vođstvom generala Mihailovića. To je jedna važna vojnička činjenica. U ovom času neprijateljske divizije koje su preko potrebne na ruskom bojištu, ili potrebne na egipatskom bojištu, zadržavane su borbom u Jugoslaviji.

Dana 19.marta 1948.godine, predsednik SAD Hari Truman, odlikovao je posmrtno Dražu Mihailovića Legijom za zasluge. Ovo odlikovanje svojim stepenom odgovara činu glavnih komandanata savezničkih armija. Propratno obrazloženje uz akt odlikovanja glasi:

General Dragoljub Mihailović istakao se na izuzetan način kao Glavnokomandujući jugoslovenskih oružanih snaga i docnije kao ministar vojni, time što je organizovao i poveo značajne snage otpora prema neprijatelju koji je Jugoslaviju držao pod okupacijom. Zahvaljujući neustrašivom naporu njegovih trupa mnogi su američki avijatičari spašeni i vraćeni u svoje baze. General Mihailović i njegove snage, iako oskudni u ratnom materijalu, boreći se pod najtežim okolnostima, doprineli su znatno savezničkoj stvari i dali svoj udeo krajnjoj pobedi saveznika.

iz knjige Istina o četnicima autora Aleksandra Stamatovića

109.122.88.145 (razgovor) 16:05, 11. maj 2015. (CEST)

Herman Nojbaher Specijalni zadatak Balkan: Već i pre mog dolaska se dešavalo da su se neke četničke jedinice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori i Dalmaciji, povremeno zajedno sa italijanskim i nemačkim trupama borile protiv partizanskih snaga... U novembru 1943. zaključenje pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana.... Četnici su dobili oružje samo u obimu koji je zahtevala neka zajednička, lokalna akcija... Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom - i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču - da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945. -- Bojan  Razgovor  16:31, 11. maj 2015. (CEST)

I to je dokaz da je sarađivao sa Nemcima? Zato su ga odlikovali De Gol i Truman? Zašto ti ne pišeš o nemačkoj saradnji sa partizanima? Jel Nojbaher ne piše o tome? 109.122.88.145 (razgovor) 16:36, 11. maj 2015. (CEST)

De Gol nije slao nikavu misiju u Jugoslaviju ra razliku od Britanaca i sve što je čuo o Držai čuo je od samog Držake preko izbegličke vlade. Truman je odlikovao Mihailovića na početku Hladnog rata, kada je Jugoslavija već roknula par američkih aviona. E Elena Čaušesku je imala američki/britanski doktorat, a nije imala ni srednju školu. I naravno da je Nojbaher bolji izvor jer je slao svoje poverljive ljude na Ravnu goru, razmenjivao telegrame sa Mihailovićem, oči u oči se viđao sa Nedićem i Ljotićem koji su od proleća 1944. uzdali u saradnju sa četnicima. -- Bojan  Razgovor  16:44, 11. maj 2015. (CEST)

Kakve veze Elena Čaušesku ima sa ovom pričom? Jes ti normalan? Mislim da si ti za posmatranje! Roknuli par aviona, a on u inat daje orden Čiča Draži! Koji si ti car! Kada su oborili avione i koje to avione, i zar amerikanci ne bi pre zaratili da im neko obara avione? Vodeća svetska sila, po tebi, dodeljuje posthumno orden generalu Dragoljubu Mihailoviću, umesto da razbuca Jugoslaviju što joj obara avione! 109.122.88.145 (razgovor) 01:12, 12. maj 2015. (CEST)

Da, tako je Elena Čaušesku je dobila doktorat negde jer se Čaušesku zainatio Sovjetima posle invazije na Čehoslovačku. To je politika, dragi moj mitomane. Isto tako je i Draža dobio od Trumana. Partizani su ubili više vojnika Osovine, spasili više savezničkih pilota, ali orden je otišao Mihailoviću. A što se tiče de Gola, mislim da de Gol sigurno ne bi dao orden da je znao recimo da Dražini ljudi Momčilo Đujić, Ilija Trifunović-Birčanin i Dobroslav Jevđević organizovani u Dobrovoljačku antikomunističku miliciju i dobijaju oružje od Italijana (istih onih Italijana koji su kao lešinari napali od Nemaca već pobeđenu Francusku 1940.) da bi ga koristili jedino protiv partizana. Onda su sarađivali sa okupatorom u Crnoj Gori čisto na antikomunističkoj osnovi, pa su sarađivali sa Nedićem i Nemcima na antikomunističkoj osnovili. Ključna reč je sarađivali (Italijani i Nemci su im komandovali, prevozili, lečili, čak su i sa NDH sklapali sporazume). Kako je đeneral Svetomir Đukić preživeo sastanak sa Maksom Luburićem i Antom Pavelićem u Zagrebu aprila 1945? Draža Mihailović je započeo građanski rat, lagao svog kralja da ne sarađuje sa okupatorima i kvislinzima, a pozivao se na vernost kralju, izmišljao je borbe protiv Nemaca, a sarađivao je sa njima preko svojih najistaknutijih zapovednika. Zato su ga njegovi vojnici napuštali, zato su ga saveznici napustili, zato je osuđen. -- Bojan  Razgovor  05:00, 12. maj 2015. (CEST)

Inače sam čitao Nojbahera i moram priznati da mi nije ostalo u sećanju bilo šta o partizanskoj saradnji sa Nemcima jer je nije ni bilo. -- Bojan  Razgovor  05:00, 12. maj 2015. (CEST)

Galerija razloga zašto se Mihailoviću sudilo

• 
  Đujić sa svojim italijanskim gazdama
• 
  Branko Bogunović sa svojim italijanskim gazdama
• 
  Đorđije Lašić i Jakov Jovović sa nemačkim oficirom za vezu
• 
  Četnici i Italijani za vreme bitke na Neretvi
• 
  Jakov Jovović sa Nemcima (i ljotićevcima?) na Cetinju
• 
  Rade Radić sa nemačkim generalom Štalom (koji će zapovedati osovinskim jedinicama tokom bitke na Kozari) i jednim domobranom

-- Bojan  Razgovor  05:00, 12. мај 2015. (CEST)

Није искључено да су све ове фотографије комунистички фалсификати. Када су партизани заробљавали равногорске официре, узимали су и њихову архиву. Податке о борби против окупатора су склањали, а склањали су и податке о сарадњи партизана са окупатором. Узимали су фотографије из архива официра равногорског покрета и правили фото-монтаже четника са Немцима, усташама, Италијанима и српским квислинзима. То су већином фото-монтаже. 109.122.83.72 (разговор) 23:58, 12. мај 2015. (CEST)

По тој логици би након пада комунизма било оправдано стријељати све оне који су учествовали у рату на страни комуниста. Југословенски комунисти су још прије рата отворено сарађивали са усташама, против заједничког непријатеља - државе Југославије. Сарађивали су чак и са њемачким нацистима: Своје партијске састанке су одржавали управо на територији Хитлерове Њемачке и тамо јасно истицали уништење Југославије као један од својих најважнијих циљева. Које су то масовне монструозне злочине починили ти страшни "лешинари" Италијани у Француској? Гдје су њихови Јасеновци и Крагујевци? Стријељање човјека јер су се неки његови савезници борили заједно са Италијанима против "усташко-комунистичке коалиције" (како су тада многи од њих с разлогом сматрали) не може се никад и ничим оправдати. Приче типа "сам је то тражио" јер је сарађивао овдје не пију воду, то је злочин и тачка.--Слободни умјетник (разговор) 09:44, 12. мај 2015. (CEST)

Saradnja ustaša i komunista pre Drugog svetskog rata i Jasenovca se svodila na organizovanje štrajkova po zatvorima i što su podržali ustanak ličkih seljaka (ali su tim istim ličkim seljacima govorili da ih ustaše vode u propast). Jedna od prvih akcija ustaša, čak i pre početka ustanka, je bilo da su poubijali istaknute komuniste po zatvorima (Ognjen Prica, Otokar Keršovani, Božidar Adžija). Sa druge strane, neki četnici su sklapali sporazume i Mihailovićev kum Đukić je došao kod Pavelića za vreme Drugog svetskog rata i Jasenovca. Ako nisam bio jasan, komunisti su sarađivali sa ustašama na organizovanju štrajkova pre rata, četnici su sa režimom NDH sklapali paktove, ratovali zajedno protiv partizana za vreme rata. Ustasko-komunisticka koalicija nije mogla postojati jer su a) ustase antikomunisti b) vecina partizana na teritoriji NDH u najdramatičnijem periodu rata su bili Srbi. Ako se ne varam , po zakonima Kraljevine Jugoslavije, svakom ko bi sarađivao sa okupatorom bi sledovala smrt. Ali partizani nisu streljali svakog koga bi uhvatili, već one koje su najviše zagulili. Tako je Slavoljub Vranješević osuđen samo na 10 godina robije. Musolinijeva Italija je pre rata bilo utočište ustašama, sanjala je o okupaciji Dalmacije, napala je Jugoslaviju, okupirala deo, jedan deo proglasila nezavisnom Crnom Gorom, a treći deo predala Velikoj Albaniji. E onda su se posvađali sa ustašama oko teritorija,a pa su im dobro došli ugroženi Srbi da ucenjuju ustaše. Isti ti četnici (mislim na njihove najistaknutije vođe) su nakon kapitulacije Italije odmah počeli sa sarađuju sa Nemcima, a kakve su zločine počinili Nemci ne moram da pišem. Dakle, četnici su svojim akcijama direktno radili protiv pobede Saveznika i svoje slobode. A nisu ratovali protiv ustaša ili jako jako malo. -- Bojan  Razgovor  10:27, 12. мај 2015. (CEST)

"Saradnja ustaša i komunista pre Drugog svetskog rata i Jasenovca se svodila na organizovanje štrajkova po zatvorima". "Четврти конгрес КПЈ је заузео став за разбијање угњетачке и милитаристичке државе и тражио независне републике, пре свега Хрватску и Словенију, као и независну и уједињену Албанију. „Срушити империјалистичку творевину, Југославију“ - гласила је одлука Конгреса."

"Musolinijeva Italija je pre rata bilo utočište ustašama, sanjala je o okupaciji Dalmacije, napala je Jugoslaviju, okupirala deo, jedan deo proglasila nezavisnom Crnom Gorom, a treći deo predala Velikoj Albaniji."

Прилично сличне идеје, зар не?--Слободни умјетник (разговор) 11:18, 12. мај 2015. (CEST)

KPJ jeste jedno vreme težila razbijanju Jugoslavije kao Versajske tvorevine, ali od nje bi nastale sovjetske republike. Od toga je odustala kasnije. Kada je Jugoslavija rasparčana, jedina iz svojih razloga se nije pomirila sa okupacijom i razbijanjem. Sa druge strane, ustaše su odmah jedan deo stanovništva počeli da progone. Nije isto. Hoćeš sad ti ili bilo ko reći o razgovoru kuma osobe na čijoj stranici za razgovor se nalazimo i kako je uspeo da preživi susret sa Pavelićem, Artukovićem, Luburićem u vreme kad je recimo Pavle Đurišić ubijen? Zašto su ustašama trebali Đukić i Mihailović, a ne i Đurišić -- Bojan  Razgovor  11:29, 12. maj 2015. (CEST)

Neću da opravdavam nikoga i ničije kumove. Nisam poredio ciljeve Titovog režima sa Pavelićevim, već sa Musolinijevim. Ne razumijem čemu ovdje priča o dobrim i lošim momcima, pri čemu su "dobri" oni koji nisu štedili srpske živote da bi uništili Jugoslaviju i stvorili "nezavisnu Hrvatsku" i "ujedinjenu Albaniju". Nisu se tobože pomirili sa okupatorskim razbijanjem Juge, nego su je oni razbili na svoj način, tako što su na njenom tlu osnovali 6 država i dvije poludržave. Slučajno ili ne, iz dana u dan smo sve bliže ostvarenju tih ciljeva, kojih su se oni oni deklarativno odrekli.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:42, 12. maj 2015. (CEST)

Losi momci su fasisti i oni koji su im pomagali i koji se nisu dozvali pameti. Ne bi bilo strašno što su tražili zaštitu od fašista da cena kojom su tu zaštitu platili nije bila borba protiv sunarodnika-antifašista. -- Bojan  Razgovor  16:04, 12. мај 2015. (CEST)

Od kojih nisu ništa bolji oni koji su 1941. godine započeli oružanu borbu za nezavisnu Hrvatsku i ujedinjenu Albaniju, protiv svojih sunarodnika i svoje države Jugoslavije.--Слободни умјетник (разговор) 17:06, 12. мај 2015. (CEST)

Ако мислимо на усташе и вулнетаре, слажемо се. -- Bojan  Razgovor  17:20, 12. мај 2015. (CEST)

Мислим на оне који су убили Драгољуба Михаиловића. Ти их називај како хоћеш, али ће за мене они увијек изнад свега бити убице и злочинци.--Слободни умјетник (разговор) 18:04, 12. мај 2015. (CEST)

Dragoljub Mihailović je zaslužio smrtnu kaznu jer je sarađivao sa silama Osovine i njihovim pomagačima. Kraj diskusije. A za održavanje partijskih sastanaka u Hitlerovoj Nemačkoj nemam reči. Da li si ti ikad čuo za požar u Rajhstagu, logor Dahau i Prvo su došli -- Bojan  Razgovor  18:33, 12. maj 2015. (CEST)

OK, ako ti kažeš da (je) nekog treba(lo) ubiti, onda je to sigurno tako :) U pravu si, kraj diskusije, nemam šta da dodam.--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:57, 12. maj 2015. (CEST)

Pitanje o saradnji

Pitanje za tebe: Ako je đeneral Mihailović sarađivao sa okupatorom, zašto nije isporučio Nemcima 6000 savezničkih pilota spašenih sa aerodroma u Pranjanima ili zašto ih jednostavno nije pobio?

Sve do 22.juna 1941. i napada Nemačke na SSSR komunisti nisu preduzimali nikakve akcije protiv okupatora, onda je 7.jula 1941. Žikica Jovanović-Španac sa grupom naoružanih komunista, na vašaru u Beloj Crkvi ubio dva srpska žandara, koji su na vašaru bili obezbeđenje. To je bio simbolički početak krvavog bratoubilačkog rata. Dotle, Mihailovićevi četnici su još početkom maja otpočeli borbe protiv Nemaca. U toku jula i avgusta 1941. ne postoji nijedan podatak da su partizani napadali Nemce. Nemce su napali tek 1.septembra kod Krupnja i 10.septembra kod Ljiga.

Prve akcije partizana su počele rušenjem seoskih mostova. Time su bili pogođeni seljaci a ne Nemci. Spaljivali su opštinske arhive i time stvarali željeni haos u narodu. Navlačili su Nemce da bi narod bežao od kuće i taj cilj im je uspeo. Nemci su odvodili taoce za odmazdu. Imajući svoje špijune po celoj Srbiji, Nemci su znali za ciljeve komunista i njihovu težnju za osvajanjem vlasti i da ne podnose rojaliste, zato su pri povlačenju ostavljali čitave magacine municije na raspolaganje partizanima, u Užicu i selu Mrsaću kod Kraljeva. Kasnije se pokazalo da su Nemci sproveli svoj plan naoružavanja za međusobno uništenje.

Sredinom avgusta 1941.godine partizanski Kolubarski odred upao je u selo Planinice kraj Struganika, rodnog sela vojvode Mišića, i pokušala da izvrši mobilizaciju. Sa pištoljem na potiljku terali su seljake da im predaju sakriveno oružje osle kapitulacije jugoslovenske vojske. Zapalili su arhivu Opštine jer rekoše - kad arhiva izgori neprijatelj nam ništa ne može. Pukovnik Dragoljub Mihailović sa svojim vojnicima je stigao u selo i zarobio ove partizane. Rekao im je:

Idite kućama i učinite sve što je na vašoj moći daa građanski rat ostane samo želja nemilosrdnih zavojevača. Najstrašnije i najopasnije zlo koje jedan narod može zadesiti, to je međusobna borba njegovih sinova! Okupator je u zemlji. Borimo se, složno i razumno da njega isteramo. A kad on preko naših granica pobegne, narod iz Planinice iz susednih sela, narod iz gradova velikih i malih, neka kaže svoje. Njegovim odlukama svi se moramo pokoriti.

Dva i po meseca posle ovog događaja, partizani su napali četnike u Kraljevu i tako otpočeli građanski rat. Pa ipak, taj građanski rat pod okupacijom Nemaca, završio se porazom komunista i to za svega nekoliko nedelja, ali Staljin i saveznici su posle tri godine počeli da pomažu komuniste a otkazali pomoć Draži.

Povodom emisije BiBiSi radija, u kojoj su se četničke borbe sa okupatorom pripisivale partizanima, Draža Mihailović je uputio raspis četničkim komandantima, 4. februara 1943.godine:

Raspis svima bez razlike - Naša vlada u Londonu je protivna engleskom navijanju za komuniste. Englezi su obični trgovci ljudskim mesom. Svi izveštaji o hrabrim partizanima u Jugoslaviji su obične izmišljotine. Oni se ne bore protiv okupatora već samo protiv nas i to za vlast!

Pominješ saradnju nekih četničkih komandanata sa Italijanima, a nije ti poznato da su sa njima sarađivali partizani. Tito je imao sporazum sa komandantom II italijanske armije generalom Marijom Roatom, po kome su se italijanske trupe povukle sa italijansko-nemačke demarkacione linije i prešle na ustaško-italijansku demarkacionu liniju u Bosni. Partizani su izvršili marš preko zone koju su im evakuisali Italijani ka Bihaću, u koji su stigli 4.novembra 1942.godine. Bezbedni od Italijana i ustaša, partizana su se sukobili na tom svom putu samo sa četnicima na prostoru Donjeg Lapca i Kupresa, što je i bila Titova namera.

Saradnja partizana i Nemaca, takođe ti nije poznata. Najveće zbližavanje partizana i Nemaca predstavljaju tzv. martovski pregovori u toku 4.neprijateljske ofanzive ili bitke na Neretvi. Pregovori su održani 11.marta 1943.godine u Gornjem Vakufu. Sa partizanske strane su bili prisutni: Koča Popović, komamndant I proleterske divizije, Milovan Đilas (pod lažnim imenom Miloš Marković), član Vrhovnog štaba NOVJ i Politbiroa KPJ dr Vladimir Velebit (pod lažnim imenom Vladimir Petrović), zagrebački pravnik i Titov pouzdanik. Sa nemačke strane bili su prisutni general-lajtnant Beningus Dipold, komandant 717. nemačke pešadijske divizije, jedan oficir nižeg čina kao zapisničar i jedan predstavnik Hitlerjugenda (Hitlerove omladinske nacističke organizacije). U nemačkom zapisniku sa ovog sastanka, pored ostalog zabeleženo je ovo:...U ovom času oni nemaju osnova da vode rat sa nemačkom vojskom. Oni jedino žele da se bore protiv četnika: borili su se protiv Nemaca samo zato jer su ih ovi prethodno napali...Oslanjajući se na Sovjetski Savez samo radi propagande, dok s Londonom nikakve veze ne žele da imaju...NOV bi see i sama borila protiv Engleza u slučaju da se oni ovde iskrcaju; naprotiv, četnici ne bi, jer oni jedva čekaju tu priliku...Oni jedino žele zadati odlučujući udarac četnicima i stoga predlažu zajedničko utvrđivanje interesnih sfera. Mole da se tačka 3 tretira tajno... U tački 3 stoji: Štab NOVJ je mišljenja:

a) Da u sadašnjoj situaciji ne postoji razlog zbog kojeg bi nemačka vojska trebalo da vodi ratne operacije protiv NOVJ Jugoslavije, naročito kada se uzme u obzir situacija, neprijatelji i interesi obeju strana zbog toga bi u uzajamnom interesu bilo da se neprijateljstvo prekine. U vezi sa ovim nemačka komanda i ova delegacija bi trebalo da odluče o svojim predlozima po pitanju interesnih sfera i da utvrde pravce privrednih i drugih interesa.

b) NOVJ Jugoslavije smatra četnike kao svoje glavne neprijatelje.

Još istog dana nemački opunomoćeni general u NDH Glez fon Horstenau, dobio je izveštaj sa ovog sastanka, u kome se pored ostalog kaže: Prijavilia su nam se tri partizanska parlamentarca koji su izjavili da se ne bore protiv hrvatske države i ni kom slučaju protiv Nemaca, nego isključivo protiv četnika. Oni su spremni da s oružjem u ruci istupe protiv svakog od nas naznačenog neprijatelja i protiv Engleza kada se iskrcaju.

O svemu ovome, jedan od partizanskih pregovarača sa Nemcima Milovan Đilas, u svoj Knjizi „Ratno doba”, objavljenoj u Njujorku 1977.godine je napisao: „Niti je mene niti jednog člana Centralnog komiteta uznemiravalo što tim pregovorima možda izdajemo Sovjete, internacionalizam ili pak naš krajnji cilj. Naterala nas je vojna nužda. Istorija boljševizma, čak i Brest-Litovskog ugovora i pakta Hitler-Staljin, puna je takvih slučajeva. Pregovori su vođeni u velikoj tajnosti. Od naših na vrhu niko se nije bunio samo smo ja i Ranković malo više sumnjali u ishod nego Tito”. Partizansko rukovodstvo poslalo je nekoliko telegrama Moskvi, u kojima su nagovestili svoju saradnju sa Nemcima. Dana 30.marta 1943.godine, stigao je odgovor Moskve u kome su bile karakteristične ove reči: Zbunjuje nas...tražimo objašnjenje...

Prilikom borbi između partizana i četnika u Tiškovcu od 18. do 21.marta 1942.godine, vojvoda pop Momčilo Đujić poslao je svojim četnicima proglas u kome je naglasio: „Partizani nisu niko drugi do jučerašnje ustaše i propale manje grupice srpskih izroda.”, a 2.aprila je izdao narodu proglas u kome se pored ostalog kaže: „Partizani u Lici su u savezništvu sa ustašama. U partizanima nema pravih Srba. Sve grupe partizana sačinjavaju Hrvati, presvučene ustaše.”

Komunisti su svoje „dokaze” o saradnji četnika sa okupatorima i kvislinzima sabrali u zbirci dokumenata sa naslovom „Dokumenti o izdajstvu Draže Mihailovića”, štampanoj u Beogradu 1945. godine. Ova zbirka je bila reklamnog karaktera, i trebalo je da ubedi strane faktore o kvislinškom karakteru četničkog pokreta, naročito zbog toga, što Draža Mihailović tada još nije bio uhapšen od komunista, već je bio u odmetništvu. Komunistički istoričari 70 godina posle, uglavnom nisu odmakli dalje, niti pronašli neke značajnije dokumente od onih koji su sabrani u ovoj zbirci. U zbirci je veliki broj dokumenata bez pečata, što i prema komunistima dobronamernijeg istraživača mora dovesti u sumnju, ako želi biti objektivan. U ovoj zbirci naročito vrve konttradiktornostima dokumenti koji se odnose na četnički pokret u Crnoj Gori. Jedan od takvih dokumenat je i onaj, u kome je sklopljen pakt između komande italijanske divizije „Taro” i komande Narodne vojske za Crnu Goru i Hercegovinu. Ovaj pakt je u ime četnika potpisao opunomoćenik Bogdan Pavićević. Postoje dve verzije ovog dokumenta, na italijanskom i srpskom jeziku. Verzija na srpskom jeziku je otkucana na latiničnoj mašini, što je čudno, jer u srpskim pokrajinama u upotrebi su bile pretežno ćirilične mašine. Još čudnije je to, što se na ovom dokumentu Pavićević potpisao latinicom. Na obema verzijama dokumenta i na srpskoj i na italijanskoj stoji pečat komande narodne vojske Crne Gore i Hercegovine, što je čudno, s obzirom da bi na italijanskoj verziji dokumenta trebao biti pečat italijanske divizije „Taro” a ne pečat komande narodne vojske Crne Gore i Hercegovine. No, ovo nije jedini dokaz da su se komunisti bavili falsifikovanjem dokumenata i fotografija da bi dokazali navodnu saradnju četnika sa okupatorom. Nedavno je dokazano da je fotografija Nikole Kalabića posle hapšenja ništa drugo do običan falsifikat.

Srpski narod u dva svetska rata nije dobio ništa. Od tih ratova imao je samo tri milina žrtava, i dve propale države. U II svetskom ratu, on je doživeo u isto vreme veliku tragediju i apsurd, da bude bude izdan od svojih saveznika Engleza i Čerčila. Englezi su predlog đenerala Dušana Simovića, da se bombaarduju hrvatski gradovi, kao kazna zbog zločina Hrvata nad Srbima i saradnje Hrvataa sa Nemcima smatrali neozbiljnim, i ismejali ga. Kada im je Tito 1944. godine ponudio da bombarduju srpske gradove, tobože radi uništenja nemačkih vojnih objekata, taj predlog im nije bio smešan, i oni su ga vrlo revnosno sproveli u delo, ubivši pri tome hiljade Srba. Za Čerčila su srpski narod i Jugoslavija bili samo front više, odnosno topovska hrana, koja je šttedela britansku krv. Srpskog kralja. gotovo dečaka, i njegovu Vladu, bezdušno je odbacio i izdao, i predao vllast Titu.

Pišeš tu da je Draža lagao svog kralja da se bori protiv okupatora. Zašto onda nemački oficiri svedoče da su im jedini protivnik u okupiranoj Jugoslaviji bili đeneral Draža i njegov pokret? Oni svedoče da partizane i komuniste nisu ni osećali. Draža Mihailović je primio borbu sa četiri protivnika: okupatorima, ustašama, komunistima i srpskim kvislinzima. Svima njima on je mogao odoleti, i izašao bi kao pobednik, da nije bilo novog petog protivnika, a to su bili Englezi i Čerčil.

Odmah po hapšenju đeneral Mihailović je u odveden u Centralni zatvor u Beogradu, gde je u sali za mučenje OZNE ostao 74 sata. Prema izjavama dobro obaveštenih, njegovi su se krici čuli na ulici. Za vreme tog ispitivanja, potpredsednik vlade Edvard Kardelj je tri puta posetio Dražinu ćeliju. Do poslednjeg momenta Mihailović je podnosio sva mučenja, a onda je odjednom „počeo da govori”. Izneli su ga nagog i u nesvesti iz te sale, rečeno mu je da će, ako za vreme suđenja povuče makar samo jednu reč iz svog „priznanja”, ponoviti saslušanje od prvog do poslednjeg slova. Mihailović je bio u tako teškom stanju da su njegovo hapšenje mogli da objave tek posle jedanaest dana, ne znajući da li će preživeti mučenje.

Đeneral Draža Mihailović ubijen je jednog julskog praskozorja, prethodno bivši proglašen izdajnikom i zločincem od strane komunista. Ne zna se čak ni gde je sahranjen, ni da li je uopšte sahranjen, jer su komunisti imali bezbroj načina da unište njegovo telo. U romanu „Noć đenerala” piše da je Draža bio drogiran za vreme suđenja, da su mu pre smrti dželati odsekli jezik, te da je ubijen čekićem i telo mu je bačeno u živi kreč. 109.122.83.72 (razgovor) 17:32, 12. maj 2015. (CEST)

Čak i da je istinita ta tvrdnja da nekog Nemca (u šta sumnjam), to ne menja da su četnici dobijali oružje od Nemaca, bili voženi u italijanskim i domobranskim kamionima. Tako da oladi Draža Mihailović je isto tražio bombardovanje gradova (ali do njega nije došlo iz tehničkih razloga). Koji je dokaz da je Tito tražio bombardovanje civilnih objekata? Ima li toga u američkim arhivama? I tebi su romani Vuka Draškovića izvor? LOL-- Bojan  Razgovor  18:24, 12. maj 2015. (CEST)

Šta može da se objasni komunisti kao što si ti? Večito si na pogrešnoj strani i tebi nema pomoći. Aj zdravo... 109.122.83.72 (razgovor) 18:28, 12. maj 2015. (CEST)

Jer se četnička apologetska priča jedino razlikuje od priča svih drugih učesnika Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Nemaš sliku partizanskih komandatra sa Nemcima, ali zato sam ja ovde postovao samo delić slika četničkih komadanta sa okupatorima. Nemaš priznanja Nemaca da su sarađivali sa partizanima, ali imaš priznanja Nemaca da su sarađivali sa četnicima. Nemaš nikakve dokumente o bilo čemu, a sami Nemci su vodili stenogram sastanka u Divcima... Sve tvoje teze su nedokazive, a ono što je pišem je neporecivo. -- Bojan  Razgovor  18:33, 12. maj 2015. (CEST)

Blago meni što sam pročitao sve tvoje navode. Ti ne veruješ da su Nemci sarađivali sa partizanima, ma gde bi oni, izmislio ja...Zašto roman Vuka Draškovića nije pouzdan izvor, ako je imao pristup stenogramima sa suđenja nemačkim oficirima koji svi do jednog izjaviše da su im najozbiljnijiiji protivnik bili Draža Mihailović i ravnogorski pokret. Jel on to izmislio? Nisi odgovorio na pitanje zašto Draža nije poubijao savezničke pilote ili ih predao Nemcima kad je po tebi sarađivao sa Švabama? 109.122.83.72 (razgovor) 18:47, 12. maj 2015. (CEST)

Za razliku od tebe, ja mogu da navedem nemačke generale koji su govorili kako su im četnici bitni za odbranu Srbije od partizana. Na primer saslušanje feldmaršala Maksimilijana fon Vajhsa pred američkim istražiteljima. Na engleskom je jeziku, pa ne moraš učiti nemački. Samo da ga nađem. -- Bojan  Razgovor  19:25, 12. maj 2015. (CEST)

Izvoli na engleskom je pa citaj sta nemacki feldmarsal prica o Mihailovicu kako su saradjivali. Kako se Mihaiovic pretvarao. -- Bojan  Razgovor  19:34, 12. мај 2015. (CEST)

Значи тог немачког фелдмаршала је испитивала америчка војска. Зар они нису могли да напишу извештај америчком председнику да је Дража сарађивао са Немцима, да спрече да му председник да одликовање Легија за заслуге. Ако је сарађивао са Немцима зашто им није предао савезничке авијатичаре спашене са аеродрома Прањани? Енглези су имали верзију да је Дража спасао савезничке авијатичаре јер се надао да ће добити поене у очима савезника у борби против Тита ако би се савезници искрцали у Југославију?! 109.122.83.72 (разговор) 23:44, 12. мај 2015. (CEST)

Ako se primeni strogo i isključivo rezonovanje da je Dragoljub Mihajlović zaslužio smrt zbog nekakve (ne znamo tačno kolike) saradnje sa silama Osovine onda bi verujem bilo interesantno o jednom pitanju saznati mišljenje onih koji tako strogo i isključivo rezonuju. To je pitanje u vezi definisanja količine kolaborativnosti partizana sa silama Osovine ako pretpostavimo da je ono što sto stoji u uvodnim rečenicama članka Martovski pregovori tačno. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:35, 12. мај 2015. (CEST)

Politika, druže. Ja citiram Nojbahera i Vajhsa, a ti Vuka Draškovića i nekog Memca za koga ne znamo kako se zove i da li uopšte postoji. Partizani nisu kolaborirali sa nacistima. Nema dokaza o tome, martovski pregovori su vođeni o primirju, priznavanju statusa zaraćene strane i razmeni zarobljenika. Nemci nikad nisu isporučili oružje onima protiv koji su najviše ratovali. Hitler je jedva pristao na saradnju sa četnicima, gde će još sa komunistima, njegovim smrtnim neprijateljima i Staljovim najvernijim sledbenicima-- Bojan  Razgovor  05:28, 13. maj 2015. (CEST)

Nemci nisu najviše ratovali protiv partizana nego protiv ravnogorskog pokreta. Taj Nojbaher nije izjavio ništa posebno, osim da su četnici nastupali zajedno sa Nemcima u poslednjoj fazi rata. Nisu partizani u martovskim pregovorima u Gornjem Vakufu razgovarali samo o primirju i razmeni zarobljenika, već su rekli Nemcima da obustave neprijateljstva protiv njih, da njihovi neprijatelji nisu Nemci već isključivo četnici, kao i da bi u slučaju engleskog iskrcavanja na Balkan partizani bili protiv Engleza. Što se tiče Draže Mihailovića, upravo sam čitao zapisnik sa suđenja i nigde njemu lično nije dokazana krivica. Pomenut je sastanak sa Nemcima u selu Divci i tamo nije dogovoreno ništa osim prekida borbi između Nemaca i ravnogorskog pokreta, isto što su partizani dogovorili u Gornjem Vakufu. Stavljeno mu je na teret da je naredio Jovanu Škavi da 365 zarobljenih partizana preda Nemcima posle sastanka u Divcima. Draža je izjavio da je partizane, zarobljene u selu Planinice od strane Aleksandra Mišića, prodao Nemcima Bogdan Brajević na svoju ruku. Dalje mu je stavljano na teret da su četnici zajedno sa Nemcima i Italijanima učestvovali u borbi protiv partizana tokom četvrte ofanzive tzv. Bitke na Neretvi. Draža je odgovorio sudu da su neki njegovi komandanti na svoju ruku sarađivali sa okupatorom tokom te ofanzive. Konkretno, Dobrosav Jevđević je prilikom dolaska svoje trupe prebacio italijanskim brodom, a za vreme četvrte ofanziva Voja Lukačević samovoljno je nastupao protiv partizana zajedno sa Nemcima i Italijanima. Što se tiče Pavla Đurišića i Baje Stanišića, Draža je rekao da su oni samovoljno sklopili dogovor sa Italijanima kako bi pre svega zaštitili narod od daljeg stradanja. Takođe mu je stavljano na teret da je sarađivao sa Nedićem posle sastanka sa njim njegovih komandanata. Navodno je dogovoreno da Nedić da novčanu pomoć da bi mogle da se isplate plate oficirima, te da Nedić izdejstvuje prestanak gonjenja Draže i četnika kod glavnokomandujućeg u okupiranoj Srbiji i navodno je određen oficir za vezu sa Nedićem, Nedić je rekao da je odredio generalštabnog majora Marka Olujića za vezu sa Dražom. On je posle izvesnog vremena uhvaćen kod Ljiga od partizana kada je navodno krenuo u štab kod Draže sa planom saradnje Nedića i Draže. Draža je izjavio da nikakav sporazum nije postignut i da je poslao komandante na sastanak sa Nedićem da vidi šta Nedić hoće i da nikakav oficir nije određen za vezu između njega i Nedića. Dakle nikakva krivica mu nije dokazana pred staljinističkim komunističkim sudom. Draža je bio i ostao na strani saveznika koji su ga izdali i dali sovjetskom agentu Titu da upravlja zemljom. Đeneral Dragoljub Mihailović je spasao 600 savezničkih avijatičara sa aerodroma Pranjani i zato odlikovan Legijomza zasluge od američkog predsednika Harija Trumana 1948.godine. Kao prvi gerilac u okupiranoj Evropi odlikovan je Ratnim krstom od general Šarla de Gola, budućeg predsednika Francuske. Pominješ da De Gol nije znao da Draža sarađuje sa okupatorom jer nije imao misiju u njegovom štabu kao Englezi, i navodiš da je to znao on ga ne bi odlikovao. A francuski general, kao po tebi, nije obavešten i on pojma nema ko je izdajnik a ko je na pravoj strani. Đeneral Dragoljub Mihailović je izdan, najviše od Engleza, on je srpski mučenik! Neka ti je večna slava gospodine đenerale! ŽIV JE DRAŽA UMRO NIJE DOK JE SRPSTVA I SRBIJE! 109.122.81.153 (razgovor) 14:09, 13. maj 2015. (CEST)

Srpski mučenik?! Je si li ti druže skrenuo s uma? Istorija ne poznaje mučenike, nego pobednike i gubitnike. Draža je nesumnjivo ovo drugo. Volens nolens, tako je. Za to je sam kriv. Dok su komunisti od samog početka bili aktivni, on je jedno vreme bio poprilično pasivan, što je njegov pokret koštalo opstanka. Komunisti su, imajući pred sobom primer građanskog rata u Rusiji, znali da je žrtva i te kako nužna u ostvarivanju pune pobede. S druge strane, Draža je kao predstavnik stare buržoaske elite bio nedorastao vremenu koje je iziskivalo veće žrtve nego ikad. Zadovoljavao se ograničenim uspesima, što se njegovim saveznicima (Britancima i Amerikancima) u tom trenutku (govorimo o Drugom svetskom ratu) činilo nedovoljnim. Partizani su se pokazali mnogo boljim anglo-američkim partnerom nego četnici. I za svoje bradate četnike Draža je bio velika zagonetka. Njegov uticaj nikada nije dopirao dalje od zapadne Srbije. Ako ga je bilo, bio je sporadičan i epozodan (njegov kratkotrajan boravak u Crnoj Gori). Njegovi četnici su sami doprineli stvaranju loše slike o sebi. Koliko li je samo četnika koji su promenili stranu u toku i pred kraj rata! Među njima bilo je i onih koji su bili bliski Draži. Njegova rođena deca su ga se odrekla. Toliko o tom srpskom mučeniku.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (razgovor) 14:37, 13. maj 2015. (CEST)

Srpski mučenik je zato što je uhvaćen od Srba, mučen od Srba i ubijen od Srba. Tako i prolaze svi koji se zalažu za dobro svog naroda, zato je mučenik. Komunisti su bili aktivni tek kad je Nemačka napala SSSR 22.juna 1941.godine i kad je Staljin 2.jula 1941.godine pozvao komuniste širom Evrope da ratuju sa Nemcima. A kad su počeli sa svojim akcijama ubili su dva Srbina na vašaru u Beloj Crkvi jula 1941.godine i to označili kao početak ustanka u Srbiji iako je pukovnik Mihailović već organizovao ravnogorski pokret i suprostavljao se okupatoru još u maju 1941.godine. Komunisti su se borili samo da sruše Kraljevinu i da zavedu diktaturu proletarijata. Partizani su se pokazali boljim anglo-američkim partnerima nego četnici, zato što je anglo-amerikancima odgovaralo da posle rata dođe sovjetski agent Tito i obrazuje komunističku vladu koje će lagano razbijati Jugoslaviju. Dražin uticaj je dopirao u sve krajeve Kraljevine Jugoslavije! Dražina deca su bila zavedena lagarijama koja su Englezi plasirali o Draži i o ravnogorskom pokretu, iako je ravnogorski pokret spasao 600 savezničkih avijatičara sa aerodroma Pranjani.

ŽIV JE DRAŽA UMRO NIJE DOK JE SRPSTVA I SRBIJE !

109.122.81.153 (razgovor) 14:53, 13. maj 2015. (CEST)

Stav suprotne strane o rehabilitaciji Mihailovića

Evo kako su reagovali protivnici rehabilitacije Draže Mihailovića SUBNOR Srbije, Novi komunistički pokret Jugoslavije i PR i mnogi drugi, treba biti objektivan i uvažavati sve strane u daljem pisanju o ovoj temi.--Nik Oldy (razgovor) 00:45, 15. maj 2015. (CEST)

Po meni, poništavanje presude Mihailoviću znači i defakto poništavanje presude jednom Dragom Jovanoviću, Milu Budaku, Alojziju Stepincu, Miroslavu Filipoviću, Ljubi Milošu, Leonu Rupniku, Aleksandru Leru jer su svima sudili po istim/strožijim zakonima. -- Bojan  Razgovor  23:24, 15. maj 2015. (CEST)

Nemoj bez veze narušavati sliku o sebi ovakvim „očajničkim“ izjavama. Ti za sebe misli šta hoćeš, ali druga je stvar šta će pisati na enciklopediji. --Željko Todorović (razgovor) 23:56, 15. maj 2015. (CEST) s. r.

Moždam si hteo da kažeš da ova suđenja nemaju ništa zajedničko, ali si zaboravio da kažeš šta? -- Bojan  Razgovor  00:01, 16. maj 2015. (CEST)

Kakvom se to uslužnom djelatnošću bavio, pa je "nudio svoje usluge"?--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:20, 16. maj 2015. (CEST)

Ratovanjem. -- Bojan  Razgovor  00:21, 16. maj 2015. (CEST)

Neutralna tačka gledišta

Može li neko navesti konkretno koji dijelovi teksta su sporni?--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:48, 16. maj 2015. (CEST)

Ako me secanje dobro slusi, kada je sablon postavljen, uoste se nisu spominjale skakljive teme poput Divaca, sporazuma, masakara i crnih trojki i incident u Gornjem Lipovu, medju ostalim. -- Bojan  Razgovor  18:19, 16. maj 2015. (CEST)

Da li to znači da bi šablon sada mogao da se skine ili bi prije toga trebalo još nešto uraditi?--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:30, 17. maj 2015. (CEST)

U svakom slučaju je bolje nego onda kada sam stavio šablon da je članak pristrasan (valjda sam bio ja). -- Bojan  Razgovor  10:48, 17. maj 2015. (CEST)

Jedan od najodlikovanijih...

Gledajući samo broj odlikovanja, Mihailović je iza Radomira Putnika, Živojina Mišića, Božidara Jankovića, Stepe Stepanovića, Petra Bojovića, Živka Pavlovića, Miloša Vasića, Milana Nedića... U najboljem slučaju je tek deveti. -- Bojan  Razgovor  15:46, 20. maj 2015. (CEST)

Originalno istraživanje. --Željko Todorović (razgovor) 16:23, 20. maj 2015. (CEST) s. r.

Prosto brojanje po nasim clancima. A referenca je mrtav link. -- Bojan  Razgovor  17:47, 20. maj 2015. (CEST)

Nadam se da je sad OK.--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:06, 20. maj 2015. (CEST)

Za samo odlikovanje nema potrebe ni tražiti referencu, ali ako baš zatreba mijenjati onu "mrtvu", evo ovdje nekoliko sasvim pristojnih ;) [1] --Slobodni umjetnik (razgovor) 18:24, 20. maj 2015. (CEST)

Nikad nije bilo sporno da je dobio od Trumana orden. -- Bojan  Razgovor  18:38, 20. мај 2015. (CEST)

Rehabilitacija Draže netreba nikog da čudi, to je bila neminovnost jer je još 2004. godine Skupština Srbije je usvojila ovaj zakon a evo malo i da se pocetimo tadašnjih rekacija četnika i partizana. Te se od 2004. godine do danas isplanirano i sistemacki kroz državne i prave akte stvorio uslov za rehabilitaciju Draže jer su četnici po zakonima države Srbije jednaki kao partizani. Iste godine mislim na 2004. godinu su promenjeni i državni simboli "beli orao sa krunom" i počeli su da se primenjuju monarhistički simboli koji se primenjuju sve do današnjeg dana. Već više od deset godina se radi na rehabilitaciji Draže kroz državni sistem tako da odluka o rehabilitaciji ne treba kažem nikoga da čudi. Sledeći korak je taj da će Ustavni Sud Srbije poništiti proglašenje republike i ponovo vratiti monarhiju, tada će nestati svaki vid levice i komunista u Srbiji.--Nik Oldy (разговор) 00:28, 22. мај 2015. (CEST)

Поднаслов "Пораз"

Прије њега смо већ имали "пораз у бици на Неретви", а послије њега "наставак борбе и заробљавање". Помало нелогично: Ако је у питању коначан пораз, како је онда послије тога могао услиједити наставак борбе? Предлажем да се тај поднаслов преименује у "Улазак Црвене армије у Југославију и повлачење ЈВуО преко Дрине" или нешто слично.--Слободни умјетник (разговор) 15:47, 22. мај 2015. (CEST)

Nije on izgubio samo jednu bitku. Bitka na Neretvi je prekretnica, posle kojeg redja politicke i vojne poraze. -- Bojan  Razgovor  17:23, 22. maj 2015. (CEST)

Da se bolje izrazim. Poraz na Neretvi prica o porazu u jednoj bici, posle koje je Mihailovic i dalje bio nekakvi faktor. Konacan poraz je bio gubitak Srbije, a posle toga do kraja rata je zivot u nokautu.

Ne osporavam ništa od tog što si sad naveo. Da li bi bilo u redu da umjesto podnaslova "Poraz" napišemo "Ulazak Crvene armije u Jugoslaviju i povlačenje JVuO preko Drine"?--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:08, 22. maj 2015. (CEST)

Takav podnaslov bi zanemarivao doprinos NOVJ oslobodjenju Srbije i Mihailovicevom begu. -- Bojan  Razgovor  18:13, 22. maj 2015. (CEST)

A da stavimo samo "Povlačenje preko Drine"?--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:20, 22. maj 2015. (CEST)

Mislim da sam našao neko objektivno rješenje koje može stajati. Vjerujem da ne bode oči nikome, niti zanemaruje doprinos bilo koga bilo čemu. U dijelu teksta koji je nosio podnaslov "Nastavak borbe i zarobljavanje" nema ni riječi o bilo kakvim borbama. Ako neko ima bolju ideju neka kaže!--Slobodni umjetnik (razgovor) 22:00, 22. maj 2015. (CEST)

A sta je tu bilo neobjektivno? Mihailovic je porazen u leto/jesen 1944. Niko od zapadnih saveznika na polozaju prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Izgubio je sav legitimite, izgubio je pola vojske, izgubio je najjacu bazu, jedini saveznici su mu bili Nemci i kvislinzi. -- Bojan  Razgovor  04:04, 23. maj 2015. (CEST)

Ako ćemo mi ovdje određivati ko su srpski kvislinzi (izdajnici), onda su to na prvom mjestu oni koji su podržavali Tita i njegove projekte stvaranja "ujedinjene Albanije" i "nezavisne Hrvatske". Zato se okani ćorava posla i prestani da dijeliš takve etikete! Reci konkretno koja izmjena je sporna i zašto, pa ćemo vidjeti kako da to popravimo. Ove izmjene podnaslova koje sam juče uradio više se odnose na sam sadržaj teksta ispod njih i slaganje sa drugim podnaslovima, nego na objektivnost. Ne može se tekst zvati "taktike", a da u njemu nisu nabrojane ni dvije taktike. Ne može se zvati "borbe", a da u njemu nije navedena ni jedna borba. Umjesto "Poraz", sam napisao "konačan poraz" (jer smo prije toga imali već jedan podnaslov koji sadrži tu riječ) i dodao "povlačenje preko Drine". Ako ti smeta formulacija "preko Drine", možemo umjesto toga staviti npr. "kroz Bosnu" ili izbrisati taj dio, pa neka stoji samo "Konačan poraz". Ako ti ništa od tog ne valja, iznesi neke svoje prijedloge!--Slobodni umjetnik (razgovor) 08:59, 23. maj 2015. (CEST)

Činjenica 1) izraz kvisling se odnosi na svakog ko je vojno i politički sarađivao sa nacistima u DSR. Činjenica 2) partizani se nisu borili ni za kakvu nezavisnu Hrvatsku i ujedinjenu Albaniju i nemoj molim te da lupaš gluposti. Činjenica 3) Mihailović je i posle poraza na Zelengori imao na umu nastavak borbe. Nije bilo bitaka, bilo je ubistava i potera. -- Bojan  Razgovor  10:09, 23. maj 2015. (CEST)

KPJ se jeste borila za to i za druge svoje sramne izdajničke ciljeve, koje su ponosno istacali na svojim partijskim sastancima Beču, Drezdenu i drugim "slovenskim" metropolama. Šta hoćeš da kažeš sa tim što je Draža poslije poraza na Zelengori imao na umu nastavak borbe? Hoćeš li se izjasniti o podnaslovima ili nećeš?--Slobodni umjetnik (razgovor) 16:41, 23. maj 2015. (CEST)

Izdaja je ovde relativna stvar. Istina je da se KPJ jedno vreme zalagala za raspad Jugoslavije, ali to joj je nalagala Kominterna sa sedištem u Moskvi. Hitlerovim usponom na vlast, dolazi do preokreta u politici Moskve. Kominterna šalje dijametralno drugačije naredbe: sad hoće celu Jugoslaviju. Naravno, nije se rukovodila etičkim razlozima, nego čisto pragmatičnim. Jugoslavija joj je trebala kao tampon zona prema Nemačkoj.

U pismu od 6. decembra 1943. Josip Broz se oštro suprotstavljao svim zahtevima za prisajedinjenjem Kosova i Metohije Albaniji. Tendenciji da se od Jugoslavije „otržu“ teritorije i raspravlja o razgraničenju on je suprostavio borbu ostavljajući za „sutra“ rešavanje tog pitanja ukoliko „Albanija zaista bude ostvarena kao demokratska antiimperijalistička državna tvorevina“. (Istorija srpske državnosti, knj. 3, str. 247)

Nije mi poznat tačan Titov stav prema Kosovu i Metohiji posle rata. Ako je pre 1948. razmišljao da KiM preda Albaniji, od te godine više ne. Jer, te godine se razišao sa Staljinom, nezadovoljan politikom Sovjetskog Saveza prema Jugoslaviji: Sovjetski Savez je hteo da Jugoslaviju pretvori u satelitsku državu, a Titu se nije sviđalo što ga Staljin izjednačava sa instaliranim režimima u Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Jer, Tita je na vlast dovela njegova partizanska vojska, a ne Crvena armija. Mogao je da prkosi Staljinu, jer je iza sebe imao narod. Tito je prihvatio Maršalov plan obnove Evrope što je u suštini bila izdaja komunističke stvari. Još veća izdaja komunističke stvari je bilo sklapanje saveza sa Grčkom, što je praktično značilo da je Jugoslavija pristupila NATO paktu. Jer, kako je Grčka tada bila članica NATO pakta i saveznik Jugoslavije, to je značilo da u slučaju napada Jugoslavija može da računa na podršku NATO pakta.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:10, 23. maj 2015. (CEST)

Da li su odustali od tih ciljeva ili su ih samo ublažili, tj. prolongirali njihovo konačno ostvarenje? Stvrorili su albansku pokrajinu na Kosovu, a svi znamo u šta se ona kasnije pretvorila. Tek što je nastala jugoslovenska kraljevina, oni su je odmah proglasili imperijalističkom, ugnjetavačkom i šta ti ja znam kakvom. Nije napunila ni 10 godina, a već su odlučili da je treba uništiti. Onda su oni kao dobrice, a svi koji misle drugačije su kvislinzi, izdajnici i svašta nešto ružno i naopako. Ma možemo o tome pričati decenijama i ništa nećemo postići. Bokica će i dalje trubiti svoje, a ja svoje. Hajde da mi vidimo šta ćemo sa podnaslovima!--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:43, 23. maj 2015. (CEST)

Partiyani su se borili za balkansku federaciju komunistickih drzava. Podrzavali su komuniste u Grckoj, pomagali Albaniju, planirali ujedinjenje sa Bugarskom, ali je sve to propalo 1948. Komunisti su svuda davali neku autonomiju. Treba samo pogledati koliko je SSSR imao autonomnih oblasti. Albanaca je bilo previse i balisi su se pobunili, JNA je uvela red na Kosovu tek 1946. SSSR se protivio Versajskom sistemu, a kraljevina SHS je bila posledica versajskog sistema. -- Bojan  Razgovor  06:50, 24. maj 2015. (CEST)

Sjajno, sad znamo koji su razlozi "izdajničke" politike srpskih komunista, ali to ne mijenja činjenicu da je ona bila "izdajnička". Naravno da ne mislim da su oni bili loši momci (zato stvaljam navodnike), a njihovi protivnici dobri, samo ti po stoti put pokušavam pokazati da se te stvari mogu posmatrati i iz drugog ugla. Kao što rekoh, možemo o tome danima, godinama, decenijama, ali ne vjerujem da ćemo išta bitno postići, svako ima pravo da simpatiše/antipatiše koga hoće. Pošto se nisi izjasnio o podnaslovima, shvatiću to kao odobravanje mojih izmjena.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:51, 24. maj 2015. (CEST)

Iz kog god ugla da gledas, cetnici su sklapali tajna i pismena saveznistva i primirja i zajedno su se borili sa vojskama koji su okupirali domovinu. Partizani to nisu radili. Druga stvar je ovaj predugacki citat americkog kongresa koji ic ne odgovara cinjenicama. -- Bojan  Razgovor  13:41, 24. maj 2015. (CEST)

Taj citat imaš i na fotografiji ordena, a može se naći u više različitih izvora. Sam si tražio da ga doslovno citiramo, a sad kažeš da je citat predugačak. Meni izgleda sasvim OK.--Slobodni umjetnik (razgovor) 14:28, 24. maj 2015. (CEST)

Tražio sam da doslovno citiramo, ali nisam znao za tačno obrazloženje. Mihailovićev doprinos porazu Nemaca je beznačajan. Mihailovićev dorpinos održavanju okupatora u Jugoslaviji je znatan. Ja ću premestiti obrazloženje ispod slike ordena. -- Bojan  Razgovor  01:48, 25. maj 2015. (CEST)

Bokice, žao mi je što ću ovo morati reći ali nisi upravu. I partizani su se tajno sastajali sa Nemcima po potrebi. Od Aprilskog rata 1941. do napada Nemačke na SSSR čak su bili i u savezništvu. Najupečatljiv sastanak nemaca i partizana odigrao se 1943. u Zagrebu a u pregovorima su učestvovali Koča Popović, Vladimir Velebit i Milovan Đilas. Ovaj susret je zamalo okrenuo Sovjetski savez protiv Jugoslovenskih partizana. Tek 1944. Tito ubeđuje Staljina da im pomogne. Konačni slom JVuO desio se u Kruševcu 14. oktobra 1944. godine prilikom oslobađanja grada sa Crvenom armijom. 4 sata nakon oslobođenja partizani ulaze u Kruševac i potpomognuti vojnicima Crvene armije zarobljavaju četnike i streljaju ih. Tako su ustvari partizani i oslobodili Beograd par dana kasnije. Takođe se postavlja pitanje šta bih bilo da su se na Jadranu iskrcali Amerikanci, možda bih četnici obračunavali sa njima. U svakom slučaju to je bio bratoubilački rat i za cilj je imao promenu sistema tj. državnog uređenja Jugoslavije. Zmija bgd 00:54, 25. maj 2015. (CEST)

Snejk, tek ti nisi u pravu. Partizani i Nemci NISU bili u savezništvu. Nemci su za komesare Srbije i šefa Beorgada postavili agente RSDAPA i velike antikomuniste Milana Aćimovića i Dragog Jovanovića (iste one koji će biti kasnije biti posrednici između Mihailovića, Nedića i Nemaca). Nemci i Aćimovićevi žandari su 5. jula 1941 (dva dana pre nego što je Žikica ubio žanadara u Beloj Crkvi) ubili 10 komunista i 3 Jevrejina. Drugo, Koča Popović nije bio u Zagrebu, već samo Velebit i Đilas. Ti pregovori su vođeni onda kada su već partizani porazili četnike na Neretvi (koji su tamo došli kako, reci mi Snejk), a cilj partizana je bio da ponudom razmene zarobljenika i prestankom sabotaža kupe vreme da se do kraja razračunaju sa četnicima. Martovski pregovori su doveli do nerazumevanja Staljina i Tita, ali daleko da su mogli da preokrenu SSSR protiv partizana. Tito je sve vreme rata bio u vezi sa Moskvom, šta je tek 1944. imao da ubeđuje Staljina. Četnici su možda preuzeli Kruševac od istih Nemaca sa kojima su dva meseca dana ranije ratovali zajedno protiv partizana. To je karatakteristika četnika: nikada nisu beskompromisno akcijama istupali protiv Nemaca, već po potrebi i to retko. Razoružali su Nemce da se pokažu pred Crvenom armijom. Što nisu napali Kruševac kada je bilo jasno da su Nemci izgubili rat, a Rusi još nisu bili prešli bugarsku granicu? Partizani Beograd nisu oslobodili par dana kasnije, već su aktivno vodili akcije celo leto i jesen 1944. Mnogo veće u tih par dana nego četnici protiv Nemaca u celom ratu. Svi vi zaboravljate da kažte je to bio bratoubilački rat koji je započeo Mihailović i u kom je imao veliku pomoć okupatora i kvislinga i to je neoprostivo. -- Bojan  Razgovor  01:48, 25. maj 2015. (CEST)

Ako hoćeš da idemo do detalja krenuću redom. 27. mart 1941. nisu organizovali Komunisti već članovi Demokratske stranke. Jedan od učesnika bio je Desimir Tošić predsednik Demokratske omladine. Tošić o tome svedoči u ovom filmu. Komunisti su bili jako malobrojni u tom periodu. Kada su izveli 27. mart protestanti su se uputili ka Sovjetskoj ambasadi (koja se nalazila preko puta Dvorova u Kralja Milana. Danas je tu spomenik Caru Nikojalu drugom) da ih podrži. Vrata i prozori su bili zatvoreni a zašto pa zato što su SSSR i Nacistička Nemačka bili u savezu, tzv. Sporazum Ribentrop—Molotov koji je prekršen napadom Nemačke na SSSR u 22. juna 1941. to znači da su svi komunisti koji su bili pod Kominternom i NKVD-om podržavali dva-ipo meseca Nemce i nisu smeli da se uključe u ustanak. Što se tiče ubistva 10 komunista i 3 jevreja i sam znaš da je stav Kraljevine Jugoslavije prema komunistima bio rigidan i pre 1941. i da su mnogi zatvarani, ubijani, a Aćimović i Jovanović su samo nastavili tu praksu jer i oni su i dalje bili za monarhiju iako su podržali Nemce. Ustanak ma kolko teško nama bili da priznamo danas je prvi podigao Draža Mihailović sa Acom Mišićem na Ravnoj gori 11. maja 1941. godine (par dana ranije u kući vojvode Živojina Mišića vođeni su dogovori). On je znao da samo sin vojvode Mišića može da mu tom trenutku da kredibilitet i podigne moral posrnuloj i slomljenoj Jugoslovskoj vojsci. Tako da za zasluge po meni treba prepisati Aleksandru Mišiću a ne Draži Mihailoviću.

Bili su Koča, Velebit i Đilas. O tome možeš čuti u ovom videu ili pronaći u knjizi Whiriwind Stephen Clissold (London, 1949). Tzv. Martovski pregovori 1943. Ne oslanjaj se na Vladimira Dedijera mnogo toga je prećutao zato je Milomiru Mariću dao rukopise da objavi sve u svojoj Deci komunizma. Istoričari nisu veliki zbog toga što su nešto rekli nego što su mnogo štošta prećutali.

U Kruševcu je Crvena armija razoružala četnike a razlika od 14. oktobra do 20. oktobra kada je oslobođen Beograd je 6 dana. To je taj interval u kome su partizani uz pomoć Crvene armije oslobodili Beograd od Nemaca. Tačno je ta su vođene borbe sa oko Beograda ali tek kada su Sovjeti krenuli sa tenkovima partizani su imali velike šanse za pobedu. Do tada sumljam sobzirom da su bili obučeni na gerilsku borbu i bez tenkova, aviona itd. Ne branim četnike da nisu sarađivali sa Nemcima, jesu ali i partizani su svi su se vladali prema situaciji koja im je išla u prilog. Takođe mogu dodati da su kasnije Nedićevci i Ljotićevci prišli Draži u borbi protiv partizana što je bilo i očekivano jer su svi zastupali monarhiju kao državno uređenje. Ima dosta grešaka u tumačenju istorije i dosta falsifikata sa obe strane i to treba da ispravi i već jednom stavi tačka na Drugi svetski rat.

Apropo ovog što si rekao da je Draža započeo rat protiv komunista, osvrnuću se na to i postavi ti retoričko pitanje. Koja vlast dozvoljava promenu sistema? Monarhija je bila društveno uređenje sve osim toga bilo je nedopustivo, dakle komunisti su bili oni koji su rušili sistem i da li misliš da bi neko ko je za jednu ideju dozvolio da mu se nametne druga pa naravno da ne. Tito je bio projekat SSSR-a da se u Jugoslaviju instalira Socijalizam što je uspešno izvedeno posle 7. marta 1945. godine ali do tad legalna vlast je bila vlada u egzilu ma ko drugi rekao da nije jer nije imala kontrolu ali izaslanik te vlade u zemlji je bio Draža Mihailović i on je jedini imao legitimitet u svetu. Svi ostali su petokolonaši (Komunisti, Ljotićevci, Nedićevci, Pećančevi četnici itd). Zmija bgd 12:17, 25. maj 2015. (CEST)

Pročitaj šta si napisao, da je Koča Popović bio u Zagrebu. Nije bio. Video je netačan. Isto tvrdi da su Britanci i četnici pravili plan o uništenju partizana. Nisu, to je bila Mihailovićeva zamisao. Svi britanski napori su bili da se četnici i partizani zajedno bore protiv Nemaca, jer od toga imaju koristi. Koča je bio samo na prvim pregovorima u Gornjem Vakufu jer su Nemci tražili da dođe neki visoki partizanski oficir. Ne volim da mi neko tutne knjigu pa da ja tražim odgovore (o Stevi Klisoldu nemam još neko mišljenje dok ne pročitam) Izazivam te da pokažeš gde su to partizani ispregovarali da ih Nemci naoružavaju, gde su dobijali oficire za vezu i stavili se pod nemačku komandu. O četničkoj kolaboraciji postoje tone dokumenata. Nemci su vodili evidenciju o broju pusaka koje su dostavili četnicima. Gde su takva dokumenta o "saradnji sa partizanima". Nešto ih nema...

Draža je 13. maja (a ne 11.) imao oko 20 ljudi pod svojom komandom. Nije mogao poštenu kuću da digne sa njima, a ne ustanak. Dražina strategija je bilo ČEKANjE. Ili mi navedi gde su se to četnici borili od 13. maja do septembra 1941. i nemačke mere protiv njihj ili NEMOJ PISATI OVAKVE ODVALE. Mihailović i Aleksandar Mišić su bili mokra braća, neka je što puta sin Živojina Mišića (usput, i Mišić je tražio u Divcima od Nemaca da naoružaju četnike. Georg Kisel je zabeležio Mišićeve reči Mi vam nećemo biti neverni. Da li mu se ćaća u grobu zbog toga vrteo ko ventilator) Možda će ti biti zanimljivo da vidiš kakav su ustanak Draža i Mišić vodili, kako su ladili jaja, kako su se svetili gibanicama i šljivovici ljutoj, možeš da pročitaš u knjizi Od Ravne gore do Vrhovnog štaba bivšeg četnika i monarhiste Ratka Martinovića (Prepoznaćeš neke scene iz serije Ravna gora). Čisto da dodam da je Dražina strast prema šljivovici ljutoj izazvala diplomatski skandal sa Britancima kada se Draža napio na krštenju u Gornjem Lipovu.

Partizani bez Crvene armije ne bi oslobodili Beograd jer nisu imali tenkova i artiljerije, koje su Nemci imali. I? To sad umanjuje njihove zasluge? Partizani nisu menjali stranu svaki čas, nisu napadali Nemce kada su ovi već bežali.

Ko je pominjao 27. mart? Komunisti jesu učestvovali u 27. martu. Oš da kažeš da je Tošić znao sve beogradske komuniste, pa da kaže da nisu učestvovali. Demokratska stranka je bila legalna, komunisti nisu. Neki su bili po zatvorima i logorima. I kakva je poenta sa salonskim antifašizmom demokrata? Ubiše se od izležavanja ceo rat...

Kraljevina Jugoslavija je bila država postavljena na krivo od samog početka. Ti komunisti su bili zatvarani, ne znam po čemu očekuješ da su bili dužni da ginu za kralja koji je vladao po oktroisanom ustavu. Pošto si ti legalista, šta misliš, da li je Draža posle 12. septembra morao da posluša svog kralja ili počne da se bori protiv Nemaca. Komunisti su strogo su vodili računa da ne ističu otvoreno da se bore za promenu sistema da bi privukli što više ljudi, na kraju krajeva i samog Mihailovića. Sve i da jesu otvoreno govorili da su protiv sistema, Dražin zadatak nije bio da se bori protiv partizana, već protiv okupatora i kvislinga. U tu borbu je ušao protiv svoje volje (kao što sam rekao, njegova strategija je bila da čeka), jer su partizani sticali veliku prednost.

A nedićevci i ljotićevci nisu samo monarhisti, već su hitleroljupci, fašisti i najodanije nacističke sluge. Eto takvoj osobi bez kompasa su Ameri dali orden... Jadna li je monarhija, srpstvo i demokratija kad ih ovakvi likovi brane. -- Bojan  Razgovor  16:09, 25. maj 2015. (CEST)

Mnogo bolji dokumentarac. Deo o martovskim pregovorima pocinje od 27. minuta. Koca nije bio u Zagrebu. -- Bojan  Razgovor  17:06, 25. мај 2015. (CEST)

Izvinjavam se na ostrini odgovora, ali stvarno nemam strpljenja vise. Mislim da sam dovoljno rekao kakva je prevara i sramota bio Mihailovic i njegova tzv. vojska u otadžbini. -- Bojan  Razgovor  17:58, 25. мај 2015. (CEST)

Искрено нишчитао сам све што си написао. Овај Други светски рат је у великој мери замршен, то што ми читамо књиге бивших прелетача попут Ратка Мартиновића неће нам решити случај. Не браним Дражу ни Ацу Мишића само желим да чињенице изађу на видело. Свидело се то нама или не Дража Михаиловић је био изасланик Краљевске владе у Југославији као министар војске, ваздухопловства и морнарице (зна се да је у 4 владе био само фигура а да су други одлучивали). Тито до Техеранске конференције 1943. није имао подршку савезника. Једини задатак КПЈ био је промена система, нормално је да кад је неко мали као што је била та партија да неће отворено показати да је за промену система који има више присталица али 1945. године су показали право лице. Дража је као што знаш после првог састанка могао да ликвидира Тита а лично је забранио да му ишта деси, са друге стране Тито му је 1946. године пресудио.

Што се тиче Тошића он је припадао групи Отписаних који су живели у Молеровој 90 и одатле су изводили диверзантске акције по Београду. Касније су те акције приписиване да су их изводили комунисти у серији што није тачно. Толико о комунистичкој истини и виђењу историје оно што им неиде у прилог је заташкавано и прећуткивано. За партизанске акције до 1943. биле су јако мале и раштркане по целој Југославији и док су четници били по селима и мањим местима, партизани су се крили по шумама и планинама из којих су изводили акције откуцавања локалног становништва и четника који су се стапали са становништвом.

Што се тиче комуниста и 27. марта да учествовали су пролазећи улицом коју су касније назвали 27. марта (данашња Краљице Марије) јер су се договорили са Демократама да се не сусрећу, појавили су се и на Славији и одатле су се раздвојили. Де факто комунистичка партија је била забрањена до 1941. године, ко што су 1948. године комунисти забранили Демократску странку. Реципроцитет је јасна нема ни уједном случају ни Д од демократије.

Тачно је да је Југославија била лоше решење од само старта. Војвода Мишић није био за њу али краљ Александар је хтео што већу територију по цену свега. Комунисти а пре тога и социјалисти Светозара Марковића су и у краљевини Србији ликвидирани јер монархија није трпела промену система и била је спремна да учини све да до тога недође. У сваком случају цео овај случај треба оставити у прошлости и окренути се будућности. Змија бгд 02:25, 26. мај 2015. (CEST)

Snejk, ako je tebi DSR zamršen, onda bi trebalo bolje da se informišeš o nekim pitanjima. Čitajući tvojekomentare, prepoznajem reči isto neznanje iiste argumente Koste Čavoškog koji je on izrekao u jednoj emisiji. Pored njega je bio istoričar zaposlen u Ministarstvu odbrane koji je obrisao patos jednim srspkim akademikom i preporučio mu da pročita barem knjigu Branka Petranovića o Srbiji u Drugom svetskom ratu.

Kao što sam rekao, Draža sa Mišićem nikakav ustanak nije digao, i zato je poručnik Ratko Martinović otišao od Mihailovića već u avgustu 1941. Martinović je kasnije sa partizanima učestvovao u oslobođanju Krupnja od Nemaca.

Komunistička stranka nije postojala u vreme Kraljevine Srbije, već su njihovi prethodnici bili socijaldemokrate Dimitrija Tucovića. Nije mi poznato da je bilo ko od socijaldemokrata likvidiran do 1914.

Meni je nebitno da li su komunisti vise ili manje ucestvovali u 27. martu. Bitno mi je da su učestvovali. Demokrate nisu se odupirale okupoaciji, komunisti jesu. Kao i svakoj politickoj stranci, i KPJ je cilj joj je promena sistema u skladu sa svojom ideologojom. Ona nije bila defakto zabranjena, vec zabranjena. Ona je 1920. bila treca ili cevrta najjača stranka u državi, pa je uredbom vlade ostala bez legalno osvojenih mandata. Ovaj rat je jednoj zabranjenoj političkoj stranci bila prilika koja se pruža jednom u životu. I iskoristila ju, delom zbog svojih sposobnosti, a delom jer je glaavni branilac moharhije bio nesposobni i prevrtljivi đeneral Mihailović i njegovi saradnjom sa okupatorima i kolaboracionistima kompromitovani četnici.

Mihailović je bio najistaknutiji član izbegličke vlade od rušenja Simovića do postavljanja Šubašića. Sve što je vlada radila, radila je da njemu pomogne. Na njegovu nesreću, od toga nije bilo realne koristi.

Neka je i Mihailović poštedeo život Titu 1941. Tito i komunisti nisu počinili nikakav strašan zločin do septembra 1941. osim što su bili članovi jedne ilegalne partije. A od 1941. do 1946. su se desile krupne stvari za koje se Mihailovću moralo suditi. Ne znam po kom osnovu je mogao da dobije pomilovanje. Šta ti kažeš?

Ti stvarno izgelda da učiš istoriju od Miloslava Samardžića. Ko je to od četnika ocinkaren Nemcima? Da nije bilo obrnuto možda, npr. slučajevi Ratka Mitrovića i [Momčila Radosavljevića]. Do 1. januara 1943. partizani su napadali Kraljevo, Šabac, Valjevo, branili Užičku republiku, oslobodili skoro celu Crnu Goru, napali Pljevlja, borili su se u istočnoj Bosni i Hercegoviniu drugoj i trećoj ofanzivi, borili su se na Kozari,, oslobodili Bihać....

Partizanski ilegalci su likvidirali agente Specijalne policije Đorđa Kosmajca i Obrada Zalada, pokušali jedan ili dva atentata na Boška Bećarevića, oslobodili Aleksandra Rankovića iz zatvorske bolnice i izvršili sabotažu u jednoj nemačkoj garaži. Sve ovo je kasnije obrađeno u Otpisanima. Nije mi stvarno poznata nijedna akcija četničkih ilegalaca ovog tipa. Znam da su (ispostaviće se uzalud) koknuli Miloša Masalovića, ali mislim da su to bile trojke negde na terenu, a ne u Beogradu.

Dražina rehabilitacija nije iskorak u budućnost, već iskopavanje ratnih sekira iz prošlosti. -- Bojan  Razgovor  07:46, 26. мај 2015. (CEST)

Бранко Петрановић, "оличење непристрасности", исто као и Милослав Самарџић.. --Слободни умјетник (разговор) 10:10, 26. мај 2015. (CEST)

Тачно недавно сам чуо да је Бранко Петрановић постао познат по томе што је више прећутао историјске чињенице него што их је објавио. За Самарџића незнам али приметио сам да и он има сличан стил писања за супротну страну. Истина је на средини. Змија бгд 11:08, 26. мај 2015. (CEST)

Човјек је написао књигу од 500 и кусур страница о ДСР у Југославији, а да није ни поменуо Дракулић. Чак су и њемачки нацисти писали о томе и осуђивали тај догађај, али за друга Петрановића је потпуно небитан.--Слободни умјетник (разговор) 11:54, 26. мај 2015. (CEST)

Dakle, obojica ste pročitali Petranovića i možete potpisati da se ne slažete sa njim? Porediti Branka Petranovica i Miloslava Samardžića je kao porediti Bajern Minhen i Jedinstvo Stara Pazova, ne samo zato što je Petranović bio profesor Filozofskog fakulteta, a Samardžić novinar senzacionalista koji štanca knjige-slikovnice. Ja nisam čuo da je Petranoviću iko ikad rekao da izmišlja događeje, izmišlja priče na osnovu fotografija na kojima ne zna ko je na njima, da ne iznosi istinu ili namerno laže kada navodi reference, da koristi izvore kada njemu to odgovara, a kada mu ne odgovara proglasi ih falsifikatima... Jedna od najluđih Samarddžićevih teza je da su četnici pobedili na Neretvi. Svako ko zna gde su se nalazili četnici i partizani na početku i kraju operacije Vajs uz elementarno poznavanje geografije Bosne i Hercegovine će se na to krstiti. Bolje da Petranović ne navodi neke stvari nego da neke stvari navodi (namerno ili slučajno) pogrešno. -- Bojan  Razgovor  20:21, 26. maj 2015. (CEST)

Snejk ti izgleda da si gledao dokumentarac o Draži na RTS i poveraovao u sve tamo prikazano. Nazivaš partizane „petokolonašima“ i svrstavaš ih sa ljotićevcima i drugim otvorenim saradnicima okupatora. Ako su po tebi četnici ili ti JVuO bili legitmni predstavnici stare države – Kraljevine Jugoslavije zašto nisu uspeli da svoju organizaciju organizuju u svim delovima te iste zemlje? Kažeš da su komunisti bili u savezništvu sa Nemcima od aprila do 22. juna to su sve gluposti! --Pinki (razgovor) 21:34, 26. maj 2015. (CEST)

Školski primjer režimskog "istoričara". 500 (pet stotina) zaklane srpske djece i 1.000 (hiljadu) zaklanih i maljevima ubijenih žena je pokušao da zataška. Znao je da im je čitava rodbina poklana i da neće imati ko da priča o njima, ali prevario se, istina je ipak isplivala.--Slobodni umjetnik (razgovor) 22:16, 26. maj 2015. (CEST)

Petranović se ne bavi ratnim zločinima, niti vojnim akcijama. Osim se samo dotiče političkih tema. Iz istog razloga ne spominje ne spominje npr. bitku na Batini, Šestu neprijateljsku ofanzivu, jer je pre i posle njih situacija bila jasna, ništa se nije promenilo. A ti se samo uhvatio Drakulića kao da je to jedini zločin u ratu. -- Bojan  Razgovor  22:22, 26. мај 2015. (CEST)

Ти да си читао књигу „Србија у Другом светском рату“ од Петрановића никад не бих рекао да је он „режимски историчар“, али је далеко од бајкописца Самарџића --Pinki (разговор) 22:24, 26. мај 2015. (CEST)

А шта су партизани, легална војска сигурно нису јер нису признавали Владу Краљевине Југославије на челу са Душаном Симовићем. Све што није легално је пета колона и у њу спадају и Недићевци, Љотићевци, Пећанчеви четници, Усташе, Ханџар дивизија итд. То што су били мирни пар месеци могу да захвале Совјетском савезу и СКПБ-у који је потписао споразум Рибентроп-Молотов о ненападању. Партизанска борба је почела убиством Недићевског жандарма у Белој Цркви то значи да су срби убијали србе а не Немце и то у самом старту неможе да потпадне под Народноослободилачку борбу (чист еуфемизам). Четници ЈВуО јесу били легална војска а поред ње били су ЈВвО и ЈВуЗ све заједно су Југословенска Краљевска војска под командом врховног команданта Краља Петра II. До 1945. године никакве одлуке АВНОЈ-а нису биле признате од светских сила док је год постојала легитимна влада па је то требало правнички прекомпоновати. Черчилове игре су и довеле до промене система после 1944. године. Боки, Бранко Петрановић је и морао пише како му се каже јер бих у супротном завршио као Арсо Јовановић. То што је био професор Београдског универзитета и доктор наука свака част за сваку похвалу али много је прећутао а није Самарџић битан. Много јаче фигуре на Филозофском факултету тврде исто за Петрановића да је био режимски историчар. Змија бгд 22:53, 26. мај 2015. (CEST)

Peta kolona ne znači nelegalna formacija, vec prikriveni izdajnici. Partizani nisu saradjivali sa Nemcima. Nikad. Čekali su da Nemci napadnu SSSR, jer je tada će Nemci biti zauzeti i najslabiji. Ja sam već rekao da je prvi Srbi koji su odgovorni za smrt nekog Srbina bili Aćimovićevi žandari, jer je 5. jula 1941. u Beogradu obešeno 10 srpskih komunista i 3 Jevrejina. Dakle, Aćimovićevi Srbi su bili u službi okupataotra i hapsili i vešali Srbe komuniste i pre nego što je Žikica ubio jednog Srbina u službi Nemaca. Šta bi ti uradio kad bi Srbin došao da te odvede u smrt? Da je Draža više ratovao protiv Nemaca, a manje protiv partizana em bi Nemci brže otišli, em Čerčil ne bi stigao i ne bi imao razloga da počne da pomaže Titu. Kažeš da je JVUO legalna i vojska. Koliko je legalna, ne znam, ali da je vojska, to bi značilo da se zna ko komanduje i da se sluša i na kome leži odgovornost. A Draža se branio na suđenju da nije imao komandu nad neposlušnim vojvodama koji su sklapali sporazume sa okupatorima i vršili neka ubistva. Zbog kojih niko nije kažnjem, već unapređivan. Na primer šta je Petranović prećutao? Da li to nešto menja što je on prećutao. Evo, Umjetnik misli ako njegovo selo nije spomenuto, da Petranović nije pominjao Jasenovac, Jadovno ili Staru Gradišku. Stalno nešto pričate ne navodeći primere, još manje izvore. -- Bojan  Razgovor  23:11, 26. maj 2015. (CEST)

Želeo bih pre svega da kažem nešto oko tog perioda od 17. apila do 22. juna. Kao prvo komunisti su se primpremali za ustanak odmah posle okupacije. Oni su još na Petoj zemaljskoj konferenciji predvideli da će doći do uvlačenja zemlje u rati i znali su da moraju učestvovati u ratu i da je to idealna prilika za revoluciji! Ali pitam sada ja Vas da li mislite da je organizovati ustanak mačiji kašalj. Koliko bi Vama sada trebalo vremena da to uradite uz pomoć sve tehnologije – mobilnih, interneta, fejsbuka i dr. A koliko je vremena trebalo onda u ratno vreme 1941. godine. Najpre je trebalo okupiti ljude tj obnoviti pokidane partijske veze i sprovoditi direktive i raditi na okupljanju ljudi. Trebalo je i čekati i pratiti namere okupatora. Mnogi članovi KPJ su u toku rata priključili u vojsku ili bili mobilisani, oni koji nisu bili u vojsci su odlazili u određene krajeve zemlje, posle kapitulacije su mnogi izbegli zarobljeništvo, i vratili se kućama. Okupator je tražio da se svi koji su bili u vojsci predaju, pa su se mnogi i krili. Mnogi su radili na prikupljanju oružija i opreme koja je ostala od bivše vojske, sa njihovom sakrivanju i skladištenju. Trebalo je prikupiti simpatizere i pomagače, koji bi podržavali i pomagali odrede, a ne samo okupiti ljude i poslati u šumu. Sve je to rađeno u tom periodu. Vest o napadu na SSSR nije pokrenula ustanak, već ubrzala njegove pripreme. Kao što je poznato „poziv na ustanak“ je donet na sednici 4. jula, ali je proglas sa te sednice štampan tek 12. jula. A kao što je poznato pre tog datuma su formirani mnogi odredi i otpočele akcije. Svako onaj ko misli da je Draža dolaskom na Ravnu goru početkom maja otpočeo ustanak, taj nema pojma! Draža je tek kada je stigao na Ravnu goru počeo da stvara svoju organizaciju i prikuplja ljude. Ustanak u Srbiji masovnije tek počinje u avgustu, a zamah dobija tokom septembra. --Pinki (razgovor) 23:28, 26. maj 2015. (CEST)

To što oni nisu sarađivali sa Nemcima nemože da stoji jer ako je kominterna stajala iza KPJ onda je KPJ morao da poštuje odluke kominterne a odluka kominterne i SSSR-a je bila savez sa Nemcima posle pakta Ribentrop-Moltov dok ga Nemci nisu prekršili i od tad komunisti formiraju partizanske jedinice i kreću u borbu. Neverujem da su vršili pripreme jer što bih se borili protiv onih sa kojim su sklopili savez. Ja mislim da su komunisti bili iznenađeni napadom na SSSR, pre mislim da su očekivali napad na Veliku Britaniju pa tek onda su možda očekivali napad na SSSR. I sam brigadni general Ljubo Novaković je hteo da pomogne partizanima međutim kada je shvatio je komandant partizana austrougarski kaplar a komandant jednog odreda pop u rangu kapetana nije hteo da preduzme ništa. U partizanima većina bivših oficira kraljeve vojske su bili ranga poručnika, kapetana (niži oficiri) i majora, mali broj potpukovnika i pukovnika (viši oficiri). Komesarski sistem je nadvladao čisto vojnički zato su partizani i bili disciplinovaniji jer su komandanti uvek imali tutora koji im je singalizirao šta da rade i kad i ako nesluša ode glava. To kod četnika nije bilo zato su i dosta slučajeva bili nedisciplinovani. Što se tiče Nedićevaca i Aćimovićevaca njih su se Kraljevska vlada i Kralj odrekli i da su 1945. godine vratili u zemlju sigurno bih im se sudilo za rad sa okupatorima o tome svedoče brojni ukazi, uredbe i odredbe iz ratnih novina koje su štampane u Londonu. (Francuski primer da je Petenu suđeno) Te četničke vojvode nisu u regularnoj vojsci bili veće od ranga majora a to što su sebe nazivali vojvodama brukale su čin slavnih naših vojskovođa iz Prvog svetskog rata. Postoji podatak da su četnici ubijali (klanjem) a da su partizani prokazivali Nemcima (a kad ga uhvate protivnika sledi streljanje). Rezime svako je imao svoje metode (bratoubilački rat). Petranović je dosta prećutao u odnosima četnika i partizana i mnoge četničke akcije pripisao partizanima. Cenzura je bila prisutna u SFRJ jer ideologija nije dozvoljavala da se to prikaže. Treba samo da lepo kaže istina bila ona crna kao ovca al da se kaže ali nekome u interesu nije da se sve sazna. Veruj mi ovo ja ne izmišljam drugi koji znaju više od mene su to rekli i ja im verujem a takođe su rekli da ovaj Drugi svetski treba da ostavimo onima koji su ga vodili (nažalost oni nisu više među živima osim pokoji). Zmija bgd 23:45, 26. maj 2015. (CEST)

Branko Petranović na 4:50 kaže da je Tito 13. maja 1941. poslao Kominterni poruku da spremaju ustanak za trenutak kada Nemačka napadne SSSR. Dakle, znali su da je SSSR sledeći. Da li će to biti dovoljno? Aćimović je poginuo maja 1945. dok se nalazio među četnicima jer bio posrednik između četnika i Nedića. Četnici su klanje opevali u pesmama. Možda su partizani i ocinkarili nekog nevažnog četnika, ali to su bili izolovani slučajevi. Ako imaš izvor (koji nije Miloslav) -- Bojan  Razgovor  05:36, 27. мај 2015. (CEST)

I još nešto o Petranoviću što sam ostao dužan. I ja sam čitao da je on stidljivo započinjao sa istorijskim revizionizmom. I šta ćemo sad? Najbitnije je da li su izvori koje je koristio neki istoričar tačni i kada se sagledaju sve činjenice, da se donese zaključak. -- Bojan  Razgovor  05:39, 27. мај 2015. (CEST)

Кад је сниман овај филм 1989. мислиш да је тад било дозвољено говорити другачије, сад је штос причати о томе времену кад нема више цензуре од стране система. Партизани од 1941 до 1943. су поуздано цинкарили у сваком делу Југославије четнике, Немци су немилосрдно вршили погроме од 10 до 15 људи у селима. Није мали број оцинкарен већ поприличан (пример Слободиште 1943). Опет понављам не спорим Петрановићево знање, спорим само цензуру у његовим делима све мора да се каже. Змија бгд 11:42, 27. мај 2015. (CEST)

Сведочење Титовог и Кочиног зубара (33:00), неке детаље открива нпр. да су Немци помогли комунистима. Змија бгд 11:48, 27. мај 2015. (CEST)

Zmijo, zar je najbolje sto si uspeo da smislis to da je dokumentarac snimljen 1989. pa je Petranovic pristrasan? On kaže da je u moskovskim arhivama našao tu Titovu i on to jemči svojim ugledom. Inače je dokumentarac iz 1991. ako je to bitno. Pošto se pouzdano zna da su partizani cinkarili četnike Nemcima, onda neće biti problem da se navede nemački dokument, zar ne. Mislim, malo je fantastična priča. A drugo, protraćih sat vremena svog života slušajući šta ovaj dedica melje. Zar su to tebi izvori, zar su tebi izvor dve rečenice osobe koja je o nečemu u najboljem slučaju slušala iz druge ruke (usput, partizani nisu zarobili nemačkog generala Štetnera, već majora Šterkera), a ne istorijski arhivi u Beogradu, Moskvi, Vašingtonu, zaplenjeni dokumenti Vermahta i drugih formacija, memoari više direktnih učesnika događaja? -- Bojan  Razgovor  16:37, 27. maj 2015. (CEST)

Zmijo voleo bih samo da znam koliko imaš godina. Očigledno si previše mlad da bih razumeo neke stvari. Ne možeš reći da je svo vreme u Jugoslaviji vladala diktatura u vezi pisanja istorije. Odmah posle rata i tokom 1950ih bilo je teško pisati nešto loše o NOB ili neke negativne stvari, ako 1970ih i posebno 1980ih je već bilo dovoljno slobode u pisanju. Rekao si negde gore da bi Petranović prošao kao Arso Jovanović da pisao ono što je mislio. To je lista glupost! U Jugoslaviji nije bilo takve cenzure i ubijanja pisaca, a ne posebno 1980ih. U vreme snimanja dokumentarca Jugoslavija u ratu 1941–1945 koji je počeo 1991. vladala je apsolutna sloboda pisanja o NOB. Posebno jer se u filmu pojavljuje posle mnogo godina jedan od najvećih disidenata Milovan Đilas. Ja sam pokušao da ti objasni neke konkretne stvari oko toga koliko je vremena potrebno da se pokrene ustanak, ali to tebi izgleda ne vredi. Ti i dalje smatraš da su komunisti krenuli u oragnizovanje ustanka posle 22. juna i onda po tebi ispada da su za svega par dana pokrenuli ustanak. To onda nije realno zdravom razumu jer je nemoguće za tako kratko vreme pokrenuti i organizovati ljude. Ne samo u odredu, već čitav lanac podrške tih odreda. Za to je potrebno vreme! Čak nekoliko meseci. Ti mešaš odnose Kominterne i državne odnose Trećeg rajha i SSSR, možda tebi to izgleda isto, ali nije tako. --Pinki (razgovor) 17:21, 27. maj 2015. (CEST)

Parafraziraću svoje reči da bih bio jasniji: pod pretpostavkom da je tačno ono što stoji u uvodnim rečenicama članka Martovski pregovori, da li je moguće tvrditi da NOVJ nije uopšte sarađivala sa Trećim rajhom i to protiv JVuO? Čini mi se da jedna strana u ovoj diskusiji zastupa mišljenje da do saradnje između partizana i Nemaca nikako nije bilo, a smatram da zarad daljeg napretka same diskusije ova pitanja ne bi bilo zgoreg razrešiti. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:46, 27. maj 2015. (CEST)

Osamdesete godine su bile godine cvetanja nacionalizma, pogotovo poslednjih par godina (1987-1989). Pogledajmo samo koliko je knjiga tada izdato. U Srbiji je 1982. štampana prva knjiga „Istorije srpskog naroda“ grupe autora. Počinje preispitivanje srpsko-hrvatskih odnosa. Čedomir Popov 1988. kritikuje ideju jugoslovenstva u NIN-u. Te godine izlazi dopunjeno izdanje Petranovićeve trotomne Istorije Jugoslavije 1918-1988 u kojoj autor naslućuje rat. Osamdeset i devete izašlo je više reprinta do tada zabranjenih knjiga nego ikada. Izuzetak su možda godine 2013. i 2014, kada je reprintovano mnogo knjiga s tematikom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Mislim da nije toliko važno gde su partizani bili pre 22. juna 1941. koliko gde su bili oktobra 1944, kada dolazi do velikih promena kako na našem ratištu tako i na svetskom. Tada su neki promenili stranu (Rumunija, Bugarska). Ako su sarađivali sa Nemcima, nisu u tolikoj meri da su postali zavisni od toga. Možemo da im kritikujemo zbog drugih stvari, kao npr. pasjih groblja, licemerja koje su pokazali u pregovorima sa saveznicima (Čerčilom) i demokratskim snagama Jugoslavije. Ali kao što je drug Putin odgovorio Klintinovoj, za politiku treba imati mozga, a ne srca. Cilj opravdava sredstva. Ja verujem u priču da je među četnicima bilo dobrih ljudi, ali dobrota nikoga nije spasila. Isus je razapet na krst, iako je bio dobar.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:58, 27. maj 2015. (CEST)

Onda možemo pojednostaviti i reći da će nam vazda politika pisati povijesti, a historija će ostati nedokučena jer će je večno politike sakatiti. Jer ako cilj opravdava sredstvo, onda je opravdano reći da od pripovijedanja pripovesti nema vajde i bataliti proučavanje istorije/povesti treba biti vaskoliki cilj. Jel? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:14, 27. maj 2015. (CEST)

P.S. U pomenutom klipu Putin nigde ne pominje da ne treba imati srca. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:18, 27. maj 2015. (CEST)

Ono što treba ovde bataliti je površno istraživanje, ako se ono uopšte može zvati istraživanjem. To je kao da pišeš sastav na temu Ana Karenja, a da nisi čitao lektiru nego gledao film.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:27, 27. maj 2015. (CEST)

Vidi Slobodane, četnički nastrojeni pisci se hvataju za Martovske pregovore kao za slamku spasa. Sa jedne imamo neuspešne martovske pregovore o primirju, dok sa druge strane imamo sporazume Pircio Biroli-Blažo Đukanović da Italijani i naoružavaju i koriste četnike u Crnoj Gori, imamo sporazum Marija Roate i Ante Pavelića da opet Italijani uz pristanak NDH smeju da naoružavaju četnike u Lici, Dalmaciji i Hercegovini protiv partizana (tzv. Dobrovoljačka antikomunistička milicija). Nisu isto što sporazumi o primirju Mihailovićevih glavnih komandanata u Srbiji (Lukačevića, Kalabića) koji su kasnije prerasli u isporuku oružja i stavljanje pod nemačku komandu. I na kraju krajeva, nisu isto što i pregovori lično Mihailovića i Nemaca u selu Divci, kada su Mihailović i Aleksandar Mišić tražili oružje i municiju od Nemaca. Ovo su samo najpoznatji događaji. U Martovskim pregovorima partizani nisu tražili municiju, već su pokušali da kupuju vreme. Nemačka želja je bila da ako već ne mogu vojnički, onda da politički pacifikuju partizane, jer su se plašili savezničkog iskrcavanja na jadranskog obali. A žuljalo ih da saznaju šta će patizani da urade ako se zapadni saveznici iskrcaju na jadransku obalu. Jedini uslov kao dokaz da partizani ne nameravaju da ih preveslaju je bilo da partizani stanu sa diverzijama na pruzi Beograd-Zagreb. Dok su trajali pregovori, partizani su se borili sa četnicima u Crnoj Gori i Nemcima je odgovaralo da se četnici i partizani poubijaju međusobno da oni ne moraju da se muče. Na kraju su ipak shvatilo da su četnici beskorisni i krenuli u realizaciju operacije Švarc. Operacija Švarc je prvobitno bila zamišljena protiv četnika, jer su Nemci računali da će uništiti partizane u operaciji Vajs. Nemci su iz dva razloga razoružali četnike bez borbe: 1) shvatili su da su beskorisni protiv partizana i da postoji šansa da ih partizani zarobe sa sve njihovim oružjem 2) hteli su da čiste jadransku obalu. Deo su oterali u logore, deo upotrebili kao vodiče i konjovodce u operaciji Švarc. Partizani niti su sklopili niti nameravali da sklope bilo kakav sporazum sa okupatorima kao oni četnički gore nabrojani. I nije potrebno da se dokazuje da nisu sklopili, već je potrebno da se dokaže da jesu. Dakle, potrebno je obići nemačke arhive. A za 70 godina niko nije pronašao nijedan takav dokument. -- Bojan  Razgovor  05:48, 28. мај 2015. (CEST)

I ako te interesuju Martovski pregovori, procitaj za početak Mišo Leković: MARTOVSKI PREGOVORI 1943. . Ako te baš zanima da li je sve u toj knjizi istina, proveri reference koje su date na svakoj stranici. Tako se proučava istorija. -- Bojan  Razgovor  05:59, 28. maj 2015. (CEST)