Razgovor:Srebrna voda/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Poštovani vikipeđani,

Obraćam Vam se vezano za članak srebrna voda. Moj prethodnik je površno i brzo izmenio postojeći članak o koloidnom srebru, tako da sve kritike u vezi sa stilom, referancama, formi članak, stoje na mestu. Izvršio sam detaljne izmene, popravke i naveo reference. Objektivno sam objasnio pojam koloidno srebro i naveo sve izvore koji to potkrepljuju. Poštovani Kale, voleo bih da i Vi pogledate moje izmene i da objektivno dodate sugestije i predloge. Poštovani Mihajlo, sredio sam deo oko argirije, Vaša kritika je bila na mestu, naveo sam pouzdanu referencu u vezi sa nastankom argirije. Poštovani Burgić, pretražio sam ceo članak i nisam naišao na reklamu. Ako je neko izvršio ispitivanje delovanja nano srebra na patogene bakterije na Tehnološkom fakultetu i fakultet izdao dokument kojim se potvrđuje da je preparat uklonio 99,9999% bakterija koje su tamo navedene, morao sam navesti izvor koji vodi do tog dokumenta. Da li je potrebno da nekako linkujem vezu do samog dokumenta? U članku koji je napisan na sajtu "prirodnilek" se tačno spominju imena prof. doktora sa katedre za mikrobiologiju koji stoje potpisani na dokumentu. Tako da smatram da je informacija proverljiva i da svako može da proveri validnost podataka. Poštovani Crni bombarder, uredio sam linkove, obratio sam pažnju da to budu naučni sajtovi, da to budu akademski sajtovi ili vladini sajtovi. Možete i sami da proverite reference koje sam navodio.

Zašto sam vratio i prepravio verziju mog prethodnika, tj. zašto sam zamenio onaj postojeći kratak članak sa ovim opširnijim i po meni kvalitetnijim u sadržaju? Ima više razloga. Prvi razlog je što je postojeći mali članak imao notornu grešku u tumačanju dobijanja koloidnog srebra, tj. poistovetio je pojam "srebrna voda" sa pojmom "koloidno srebro". Svaki hemičar će da uoči veliku grešku. Opisanim postupkom elektrolize se dobijaju joni srebra i na taj način nastaje "jonizovano srebro", to nije pravi koloid! To je rastvor koji sadrži više od 90% jona srebra, a manje od 10% čestica. Da bi nešto bilo koloid mora da se sastoji od čestica manjih od 1000 nm, a ne od jona. Ova objašnjenja može svako da proveri u udžbenicima hemije za srednju školu, gde se jasno precizira šta je koloidni sistem, a šta je rastvor. Zato prva rečenica bode oči "srebrna voda ili koloidno srebro se dobija elektrolizom" to je neispravna konstatacija, a ovo je ipak neka vrsta enciklopedije, koja treba da pruži čitaocima istinite i pouzdane informacije, potkovane naučnim činjenicama.

Druga stvar, koja nije bila uredu sa postojećim malim člankom, a koji uporno vraćate, je nedostatak informacija i siromašno objašnjenje pojma koloidno srebro. Onaj koji je prvi pisao taj članak je pristrasan, tj. pretočio je svoje gledište na koloidno srebro u članak. Poslužio se jedino informacijama sa sajta QuackWatch i sajta FDA. Na sajtu QuackWatch se piše o lošim osobinama preparata na bazi srebra, s time da je prikazan jedan od preparata "electrocolloidal silver" nekog proizvođača iz SAD i na osnovu njega je kritikovana cela priča o koloidnom srebru. Da li je to objektivno? Naravno da nije. Prvo sa tog sajta se vidi da se radi o jonizovanom srebru, "electro" reč u nazivu govori da je "koloidno" srebro dobijeno elektrolizom. Naravno da svi rizici od argirije leže u reaktivnosti Ag+ (srebrnog jona). Nigde na tom sajtu nije pomenut pravi koloidni rastovr, nije niko pomenuo čestice srebra i rezliku između preparata sa jonizovanim srebrom i preparata sa koloidnim srebrom. Autor se poziva na pojavu argirije, ne navodeći da je 90% pojave argirije nastupilo zbog konzumiranja "home made colloidal silver".

treća stvar je pogrešan prevod izjave agencije za hranu i lekove FDA. U prepravci članka sam naveo čak i nove reference sa sajta FDA, gde agencija iznosi nove podatke 1999. godine. To je činjenica, svako može da pogleda tu referecu i da prevede njihovu odluku. Ukratko odluka glasi, ne citiram nego prepričavam, Zbog nedostatka dokaza o delotvornosti koloidnog srebra kao lekovitog sredstva koloidno srebro se svrstava u grupu dijetetskih proizvoda. Zabranjeno je reklamiranje i isticanje lekovitih svojstva koloidnog srebra. Autor manjeg teksta to tumači kao ZABRANU koloidnog srebra, što je velika zabluda, a time dovodi i čitaoca u zabludu! FDA nije zabranila upotrebu koloidnog srebra, nego je zabranila pripisivanje lekovith svojstava tom preparatau, što je i logično jer ga je svrstala u dijetetske suplemente! Navodi i upozorenja i rizike u vezi pojave argirije i upozorava potrošače da budu oprezni u kupovini i konzumiranju preparata. Da bi nešto bilo zabranjeno mora da bude čvrsto dokazano da je štetno po zdravlje. Naveo sam i reference vezane za "home made colloidal silver" koje je objavila i Američaka Akademija za dermatologiju. To je pouzdan članak i pouzdan izvor.

Novi članak pruža šire gledište na pojam "koloidno srebro". Mislim da svako razuman to može da uoči. Uvedene su informacije o upotrebi srebra u medicini. Naveo sam sve reference i pouzdane izvore. Obratite pažnju pre nego što brišete izvore odakle potiču. To su akademski sajtovi, pisali su ih doktori nauka i njihovi asistenti. Ako je neko pristrasan i želi da pokaže samo negativnu stranu srebra, a to je jedino argirija - kozmetički problem, lako će to da odradi kao autor prethodnog malog članka.

Srebro je u širokoj upotrebi oko nas. Naročito nano srebro, koje je dobijeno nanotehnologijom. Filteri za prečišćavanje vode sadrže nano čestice srebra. Zavoji za teške opekotine i velike rane sadrže nano srebro. Dovoljno je da odete u bolje snadbevenu apoteku i tražite zavoj sa srebrom za dekubitus ili teške opekotine. Klima uređaji i frižideri, pročitajte, možda je i na vašem frižideru iznutra zalepljena etiketa "protected with silver".

Člankom ne reklamiram da je srebro lek, ni u jednom momentu nisam spomenuo da je srebro lek i da leči sve i svašta. Objektivno sam naveo gde se primenjuje. Naveo sam i lošu stranu - argiriju, ali sam naveo i dobe strane i njegovu primenu u medicini. Stručno sam objasnio razliku između jonizovanog srebra i koloidnog srebra.

Zakoni u SAD se razlikuju od zakona u Srbiji što se tiče prometa dijetetskih suplemenata. U SAD proizvođač može da pusti u promet dijetetski suplement bez prethodne potvrde o zdravstvenoj ispravnosti (zakoni se kod njih razlikuju od države do države). Ta odgovornost leži na samom proizvođaču, koji stoji iza svog proizvoda. FDA ako posumnja da je nešto opasno izvrši analizu. U većini država SAD niko ne proverava valjanost deklaracije, a to nije nadležnost ni FDA. Kod nas u Srbiji je potrebno pre puštanja proizvoda u promet izvršiti ispitivanje zdravstvene ispravnosti i bezbednosti za ljudsku upotrebu. Svi preparati koloidnog srebra u Srbiji su dobili odobrenje od VMA ili nekog od instituta javnog zdravlja, ali su, podvlačim, deklarisani kao dijetetski dodaci ishrani! I kod nas je zabranjeno isticanje lekovitih svojstava dijetskih preparata.

Želim da čujem vaša mišljenja i da pre bilo kakvog brisanja malo dublje uđete u ovu tematiku. Kosultujte stručnu literaturu iz oblasti hemije, proverite reference, pretražite internet. Konsultujte VMA odeljenje za sanitarnu hemiju. Kolidno srebro, ako je pripremnjeno kako treba ne može da naškodi čoveku. Svako preterivanje ili eksperimentisanje na svoju ruku nosi određene rizike. Antibiotici imaju gomilu nežanljenih dejstava. Koliko je slučajeva da su korisnicima atibiotika otkazali bubrezi, stradala jetra, a to niko ne pominje kada su oni u pitanju. Kolidno srebro deluje na bakterije, a koliko je to delotvorno za čoveka time će da se pozabavi medicina. Na nama je da ovde ostavimo informativni članak, koji će dati enciklopedijski podatak o ovom pojmu, pokrepljen naučnim činjenicama.

Srdačan pozdrav

Zoran

Moje vraćanje sadržaja se tiče samog stila pisanja. Ovo što si dopisao je ok kao forumski post u formi odgovora na prethodni sadržaj, ali ne i kao sređen enciklopedijski članak. Npr. ne treba govoriti šta neki pojam nije, već šta on jeste. Eventualno, ako postoji neka česta zabuna, treba tu pojavu spomenuti u posebnom odeljku. Takođe, postoje brojne stilske primedbe. Npr. na „Argirija se spominje kao posledica konzumiranja srebrne vode u većim količinama“. Gde se spominje i da li je bitno gde se (sve) spominje? Može se navesti referenca i reći da je „Argirija posledica konzumiranja“ ili da je ona „jedna od posledica“ ili da „ona može biti posledica“, zavisno od toga šta kažu reference. Tekst u ovoj formi je možda sadržajno ispravan, ali predstavlja tekst kome je potrebno prerađivanje tj. dobio bi nalepnicu početnik i bio uskoro obrisan ukoliko ga niko ne bi uskoro sredio. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:11, 6. avgust 2010. (CEST)

Ako je članak pisan ćirilicom nemojte vršiti izmene latinicom --Zaza (razgovor) 12:41, 8. avgust 2010. (CEST)

POV i nedostatak izvora

Ovaj članak trenutno, nažalost, tonom i sadržajem potseća pre na nekakav pamflet koji promoviše navodne pozitivne efekte koloidnog srebra, pre nego što izgleda kao enciklopedijski članak.

Tvrdnje kao što su: Utvrđeno je da koloidno srebro utiče na regeneraciju tkiva, pa pomaže u zarastanju rana. Opekotine koje su tretirane koloidnim srebrom brže zaceljuju i ne dolazi do infekcija, koje su česte u bolničkoj sredini.; Brojna naučna istraživanja su pokazala da nano koloidno srebro efikasno uništava mnoge patogene bakterije. Utvrđeno je da bakterije ne mogu da razviju rezistenciju na nano srebro.; Vršeno je ispitivanje antimikrobnog delovanja nano koloidnog srebra na patogene bakterije (Escherichia coli, Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus fecalis, Staphylococcus aureus, Candida albicans) i u svim slučajevima delovanje je bilo 99,9999 %. - zahtevaju da se uz njih prilože i adekvatne reference (publikovana istraživanja ili kredibilni sekundarni izvori). U ovom poslednjem navodu, nije izvesno ni šta se podrazumeva pod ”delovanjem od 99,9999 %” (uobičajeno, rezultati in vitro ispitivanja antimikrobne aktivnosti se izveštavaju kao MIC vrednosti za svaki ispitivani soj ponaosob). Ovakvi navodi o tobože dokazanoj efikasnosti preparata koloidnog srebra ponavljaju se kroz ceo članak bez ikakvih referenci.

Takođe, članak ne uspeva da jasno razdvoji upotrebu koloidnog srebra za oblaganje površina pojedinih medicinskih sredstava od lokalne, a zatim i peroralne primene tzv. srebrne vode koja jeste predmet ovog članka. Slično, u članku se na nekoliko mesta navodi efikasnost preparata koji sadrže ili daju jone srebra (Kredeove kapi, čija se efikasnost referencira izvesnom skriptom anonimnih autora na Skribdu (mada je ona drugde dobro dokumentovana), kao i srebrove soli jednog sulfonamida) nakon čega se navodi da srebro u nejonizovanom obliku isto tako deluje antimikrobno, uz mehanizam dejstva koji podrazumeva ”katalitičko” delovanje na bakterijske enzime. Ovakav način izlaganja tematike, verovatno nenamerno, može da navede čitaoca da efikasnost određenih preparata ekstrapolira na same koloidne rastvore srebre. Navodi kako je koloidno srebro fiziološki inertno i sistemski bioraspoloživo nakon peroralne primene takođe moraju biti referencirani. Ironično, u spoljašnjim vezama je dat link prema članku u Environ Sci Technol gde autori u apstraktu navode da su pokazali da je toksičnost koloidnog rastvora srebra na izvesnu vrstu algi posredovana jonima srebra koji se formiraju iz koloidnih čestica u prisustvu algi, što je u koliziji sa određenim delovima ovog teksta.

Konačno, navodeći da je FDA donela ”površan zaključak”, da je načinila metodološke greške u ispitivanju komercijalnih preparata koloidnog srebra, te implicitno navodeći da gaji sistemsku predrasudu prema malim proizvođačima jer je ”usko povezana sa farmaceutskim kompanijama” i jer zahteva dokaze o efikasnosti iz randomiziranih kliničkih studija čije obezbeđivanje košta milione dolara, što sve predstavlja prepreku za prepoznavanje (već izvesnih valjda) lekovitih svojstava preparata koji sadrže koloidne čestice srebra - predstavlja grubo kršenje Vikipedijine politike neutralne tačke gledišta (i, što je manje važno, misreprezentaciju stvarnih regulatornih radnji koje je FDA sprovela). Ceo taj segmenat neophodno je ukloniti ili preraditi tako da se navede i referencira regulatorni status preparata koloidnog srebra u SAD i drugim zemljama sa pratećim obrazloženjem, a onda navede i referencira objavljen stav eventualnih kritičara takvih odluka. --Kale ^{↙info/talk↗} 22:04, 10. avgust 2010. (CEST)

Ne razumem zhašto izmene nisu odmah vraćene nego smo ostavili reklamni članak sa sumnjivim (da ne kažem nešto gore) tvrdnjama. Zato sam tekst vratio na poslednju Željkovu izmenu. --V. Burgić (reci...) 08:03, 12. avgust 2010. (CEST)

Jer to znači da su ovi dodati linkovi okej? Crni Bombarder!!! (†) 14:42, 12. avgust 2010. (CEST)

OK, naročito QuackWatch. --V. Burgić (reci...) 22:06, 12. avgust 2010. (CEST)

Sada sam samo uklonio link ka en.viki pošto je on u intervikiju. --Kale ^{↙info/talk↗} 22:08, 12. avgust 2010. (CEST)

Tekst je značajno izmenjen, ali još uvek sadrži greške (u stilu, formi itd.). Trebalo bi proći kroz njega još koji put.--Metodičar zgovor²a 12:03, 14. avgust 2010. (CEST)

Ja ću ovaj tekst detaljno pogledati od ponedeljka. Čini mi se da bi najsrećnije rešenje bilo izrada članka o medicinskim aplikacijama srebra uopšteno (kao na en.viki) gde bi jedan segment bio posvećen preparatima koloidnog srebra. --Kale ^{↙info/talk↗} 23:01, 14. avgust 2010. (CEST)

Želim da se zahvalim svima koji su obratili pažnju na članak i na moj komentar vezano za izmene koje sam uradio. Poštovani Kale, to nije loša ideja, ali postoji jedan problem. Naime, na en. viki kada upišete pojam colloidal silver automatski se preusmerava na [1], tj. na medicinsku upotrebu srebra. Na engleskom govornom područiju, tj. na područiju SAD čitaoci kada traže pojam o srebrnoj vodi ne upisuju silver water, nego colloidal silver. Kod nas je "narodski" ušao pojam "srebrna voda" u upotrebu, pa čitaoci kada žele nešto da saznaju o upotrebi koloidnog srebra i da saznaju nešto uopšte o tome upisivaće pojam "srebrna voda". Na sr. viki je već uključeno preusmeravanje sa pojma "koloidno srebro" na članak "srebrna voda" iz razloga da ne bi postojala dva identična članka. Stoga čitaoci sa engleskog govornog područija kada upisuju pojam "colloidal silver" njih viki prebacuje direktno na medicinsku primenu srebra. Retko ko će da traži pojam medicinska upotreba srebra. Iz praktičnih razloga je urađeno takvo preusmeravanje. Mislim da i naši čitaoci koji upisuju pojam "srebrna voda" ili "koloidno srebro" takođe pored osnovnih informacija žele da dobiju i informacije o primenu tog preparata u medicini. Ako mislite da ima previše teksta u članku "srebrna voda" i da treba medicinsu upotrebu srebra razdvojiti, najbolje je rešenje ubaciti naslov - spoljašnju vezu koja vodi ka članku upotreba srebra u medicini. Jer čitalac koji pročita osnove o koloidnom srebru, tj. dobijanje i fizičko hemijske karakteristike želi saznati i njegovu primenu. Retko ko će da se seti da upiše baš u pretraživač medicinska upotreba srebra. Mislim da bi postojanje takvog članka, a da nije u uskoj vezi sa člankom "srebrna voda" samo činio informacije nedostupnim za čitaoce.

Srdačan pozdrav

Zoran

Ovaj tekst nažalost opet nije daleko odmakao...

U uvodnom delu teksta veliki akcenat se daje diferencijaciji između kućno-proizvedenog srebra i komercijalno dostupnih preparata. To generalno nije nešto što se stavlja u uvod enciklopedijskog teksta i nije nešto što se uobičajeno naglašava. Bilo koji preparat bilo čega može biti nestručno proizveden ili falsifikovan tako da naglašavanje tih činjenica u svakom tekstu postaje izlišno, osim ukoliko nije uvedeno u cilju ”odbrane” komercijalnih preparata, čemu mesto nije na enciklopediji. Uvod mora biti koncizan i dati opšti, lako razumljiv pregled teme.

Onda dolazi prvi paragraf. Navod da je srebro imalo važnu ulogu u tretmanu bakterijskih infekcija neophodno je referencirati. Ukoliko se misli na topikalnu primenu srebra, to tako treba i formulisati jer su bakterijske infekcije širok pojam a kao sistemski antibakterijski agensi su se, većinom neuspešno, u raznim pokušajima koristila jedinjenja velikog broja metala, od olova, preko žive do arsena. Navod da se nano koloidno srebro ne taloži u organizmu i ne ”reaguje” takođe treba referencirati (posebno jer se kasnije u referencama mogu naći informacije o pojavi argirije posle primene koloidnog srebra). Referencirati navod o ”širokoj primeni srebra u medicini” sajtom koji se bavi kursevima nauke na srednjoškolskom nivou nije prikladno. Kao što smernica kaže, izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne izvore. Referenca broj 4 jeste vrlo interesantna. Ne samo da se u njoj uopšte ne spominje MRSA, već zaključak citirane meta analize kaže ”Ne postoje dovoljni dokazi na osnovu kojih bi se preporučila upotreba zavoja ili topikalnih preparata koji sadrže srebro u tretmanu inficiranih ili kontaminiranih hroničnih rana”. To zajedno sa referencom broj 2, gde se u apstraktu navodi kako skoriji nalazi ukazuju da srebro-sulfadiazin može usporiti zarastanje rana i da srebro može imati ozbiljne citotoksične efekte na ćelije domaćina, u celosti osporava dalje navode o pozitivnim efektima srebra na zarastanje rana. Referenca br. 5 se teško može smatrati podjednako kredibilnom kao rezultati istraživanja objavljeni u recenziranim naučnim časopisima (izvesno, autor se može naći u sukobu interesa). To ne znači da se ta referenca ne može iskoristi, ali ne za navođenje opšte tvrdnje, već prikazivanje jedne (manjinske) tačke gledišta. Sama činjenica da su ove reference navedene bez ikakvog obzira na ono što se u njima zaista i zaključuje jeste, iskreno, pomalo uvredljivo i predstavlja vid falsifikovanja referenci. Ceo segmenat o ispitivanjima na Tehnološkom fakultetu ne može se potkrepiti navedenom referencom jer se tamo ne spominju sve u članku navedene bakterijske vrste niti spomenuta efikasnost od 99,999%.

U sledećem paragrafu se i dalje govori o nekakvim površnim zaključcima FDA, što je, kao što je prethodno objašnjeno, suprotno Vikipedijinoj politici neutralne tačke gledišta. Navod o dozi srebra koja izaziva argiriju je opet u koliziji sa referencom kojom se potkrepljuje gde se navode i drugačija referentna oralna doza (0,005 mg/kg/d) i drugačija najniža doza koja izaziva negativne efekte (1 g) i takođe se navodi da su slučajevi argirije zabeleženi i prilikom uzimanja koloidnog srebra, ne samo jedinjenja srebra.

U poslednjem paragrafu opet se daju navodi o kinetici preparata koloidnog srebra po peroralnoj primeni. Mada je teško sumnjati u činjenicu da se srebro resorbuje iz GIT-a (u suprotnom ne bi dolazilo do argirije) navodi o renalnoj eliminaciji srebra (bez taloženja) su proizvoljnog karaktera. U EPA zaključcima se navodi veći broj studija kinetike srebra sa rezultatima koji se mogu iskoristiti.

Suštinski, ovaj tekst obiluje neobjektivnim, proizvoljnim navodima uz nekritičko navođenje referenci čiji je sadržaj često u suprotnosti sa samim navodima koje treba da potkrepe. Uz pretpostavku najbolje namere, insistiranje na ovoj reviziji članka je u najmanju ruku neozbiljno. Ne znam da li je urađeno slučajno ili postoji ideja da niko nikada neće i proveriti ono što stoji u navedenim referencama, ali molim vas da ne vraćate ovu verziju teksta pre nego što ozbiljno revidirate izvore koje ste koristili i ne pružite kredibilne izvore za potencijalno sporne tvrdnje. --Kale ^{↙info/talk↗} 20:47, 18. avgust 2010. (CEST)

Poštovani Kale, hvala na uočenim nedostacima. Ne može da stoji objašnjenje da se "koloidno Srebro" dobija elektrolizom, jer to nije tačno. Tako se dobijaju joni. To je osnova elektrohemije. Koloid se sastoji od čestica, a ne od jona. Stoga se koloidn ne može dobijati elektrolizom. Mislim da tu nemate primedbe i da je bitno da stoji objašnjenje šta je "koloidno srebro", a šta "jonizovano" srebro, tj. rastvor srebra koji se dobija elektrolizom. Sa druge strane ostavljen je deo članka koji objašnjava opasnost upotrebe jonizovanog srebra. Nova referenca koju sam ubacio potiče sa zvaničnog sajta Svetske zdravstvene organizacije i ta tvrdnja može biti lako proverena. Smernica ide direktno na PDF dokumenat sa njihovog sajta. Srebrna voda ili Koloidno srebro sadrži sitne čestice elementarnog srebra koje su dispergovane u vodi. Koloidno srebro, tj. koloidna srebrna voda se proizvodi nanotehnologijom. Nanotehnološkim procesom se sa srebrne elektrode "otkidaju" veoma sitne čestice (komadići) srebra, čije su dimenzije u rangu nanometara. Te čestice se sastoje od atoma srebra. Što su čestice sitnije, to je dobijeni koloid, tj. koloidna srebrna voda delotvornija i stabilnija. Preparati koji sadrže koloidno srebro se mogu nabaviti isključivo kao gotovi preparati. U kućnim uslovima nije moguće proizvesti kvalitetno koloidno srebro, tj. srebrnu vodu koja sadrži nanočestice srebra. Bitno je razlikovati koloidno srebro, srebrnu vodu koja sadrži koloidne čestice srebra, od jonizovane srebrne vode, koja sadrži jone srebra dobijene elektrolizom.

Srebrna voda kao jonizovano srebro se dobija procesom elektrolize, gde se kroz vodu koja se koristi kao elektrolit propušta jednosmerna Električna struja između srebrnih elektroda. Kao posledica tog procesa, joni srebra se odvajaju sa anode u vodu. Anoda u ovom slučaju je srebrna elektroda povezana na pozitivan kraj izvora jenosmerne električne struje. Na taj način se dobija tzv. jonizovana srebrna voda. Koncentracija jona u jonizovanoj srebrnoj vodi se može kontrolisati vremenskim intervalom u kojem se propušta električna struja kroz vodu. Za pripremanje jonizovane srebrne vode se koriste gotovi aparati ili se može kupiti kao gotov proizvod. Ova vrsta srebrne vode se najčešće proizvodi u kućnoj režiji (home made silver water), tako što se kao izvor jednosmerne struje koriste baterije od 9V ili pretvarači napona (punjač akumulatora, adapteri...).

Hestručnost u proizvodnji srebrne vode i pogrešno deklarisanje može izazvati posledice. U studiji sprovedenoj 1995. godine na 9 preparata srebrne vode, dva proizvoda su sadržala mikroorgame, četiri su pokazala antibakterijsko dejstvo ин витро, a koncentracija srebra je imala tendenciju da opada u svim preparatima. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je u svojim ispitivanjima našla da su preparati srebrne vode sadržali 15,2% i 124% manje srebra od deklarisanog sadržaja. S obzirom na to da srebro u jonskom obliku može da izazove argiriju, FDA je donela zaključak da "opasnost od upotrebe preparata koloidnog srebra prevezilazi bilo koju očekivanu korist". O količini srebra koju je potrebno uneti u organizam da bi se dobila argirija nema preciznih podataka. Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) daje podatke da se količina srebra koja može izazvati argiriju kreće od 1 do 3 g. S obzirom na to da verovatnoća dobijanja argirije zavisi od količine slobodnog, jonizovanog srebra, koje se unosi u organizam, a koju su usko povezali sa antibakterijskim delovanjem. Između 1993. i 2002. u SADu je prijavljeno 11 slučajeva argijije povezane sa upotrebom srebrne vode, a pojavili su se kod osoba koje su na svoju ruku konzumirali srebrnu vodu proizvedenu u kućnim uslovima.

U SAD su preparatima, koji su deklarisani kao koloidno srebro, pripisivana lekovita svojstva sve do avgusta 1999. godine. Tada je FDA zabranila pripisivanje lekovitih svojstava koloidnom srebru, tvrdeći da ne postoje naučni dokazi o bilo kakvom terapeutskom ili preventivom delovanju. Pre izdavanja svoje odluke, FDA je zatražila komentare i dokaze iz javnosti o delovanju koloidnog srebra. Kao odgovor, FDA je dobila izjave i izveštaje pojedinaca koji potvrđuju delovanje koloidnog srebra, ali nije dobila bilo kakav naučni dokaz. FDA zaključuje da komentari i pojedinačni slučajevi iz ličnog iskustva ne predstavljaju dokaz o sigurnosti i efikasnosti. Kao rezultat toga, proizvod ima status dodatka ishrani u SAD, može da bude promovisan sa opštim naznakama propisanim za dijetetske suplemente, ali ne može da se deklariše kao sredstvo za sprečavanje ili lečenje bilo koje bolesti. Sa druge strane postoji izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization),u kome je opisano delovanje koloidnog srebra i jedinjenja srebra na laboratorijske životinje. takođe izvodi se zaključak da čovek može 70 godina bez bojazni unositi pijaću vodu, koja sadrži do 0,1 mg srebra u litru vode.

Spoljašnje veze

• Koloidno srebro — rizik bez koristi (jezik: engleski)
• istine o koloidnom srebru (jezik: engleski)
• “plavi čovek” – argirija – srebrna voda dobijena elektrolizom (jezik: engleski)
• argirija – jedinjenja srebra (jezik: engleski)

Poštovani vikipedjani, molim Vas da se neko odazove na moje komentare. Poštovani Kale i Crnibombarder, kako da se postigne dogovor kada jedino vi razgovara samnom. Najgora je stvar što ne obraćate pažnju na ono što pričam. Objasni sam da postojeći članak nije u saglasnosti sa naukom. Pa ovo je jedna vrsta enciklopedije, a članak je totalno nestručan i navodi čitaoca na veliku zabludu. Molim vas da razmotrite šta sam rekao. Molim svakoga da obrati pažnju na grešku koja se nalazi u članku "srebrna voda"

Pojašnjeno je u uvodu na šta sve može da se odnosi termin srebrna voda. Vrednosne ocene o razlikama u kvalitetu i bezbednosti primene ovih preparata bi morale biti pokrepljene izvorom, a ne spekulisanjem. --Kale ^{↙info/talk↗} 00:27, 27. avgust 2010. (CEST)

I samo mala napomena. Dakle, dobrodošao si da uređuješ ovaj članak. To ne podrazumeva da vraćaš prethodno osporene verzije u redukovanom obimu ukoliko nisi odgovorio na primedbe drugih urednika i sa njima postigao konsenzus. U članak slobodno unesi nešto kvalitativno novo i to referenciraj pouzdanim izvorom. Ukoliko neko bude imao primedbu, izneće je. Ukoliko nisi siguran oko nečega, konsultuj se sa drugima na strani za razgovor. Znači, da li, po tebi, postoji nešto sporno u sadašnjoj verziji članka i šta je to? --Kale ^{↙info/talk↗} 00:41, 27. avgust 2010. (CEST)