Razgovor:Hristo Smirnenski

Biografija

Minkov je rođen u Radomiru 1902. godine u vojnoj porodici. Njegov stariji brat Asen umro je u Drugom Balkanskom Ratu, dok je njegov drugi brat Ivan, član Bugarske komunističke partije, počinio samoubistvo 1925. godine kako bi izbegao hapšenje od strane represivnih carskih vlasti. Minkov je dobio osnovno obrazovanje u Radomiru, a završio srednju školu u Sofiji.

Njegova sestra Teodora ga je predstavila bugarskim književnim krugovima dvadesetih godina 20. veka. Objavio je svoj prvi rad - Njumov binomni u magazinu "Bugar" u 1920. godini. Kasnije je upisan u vojni koledž u Austriji, gdje je proučavao radove Getea, Ničea, Edgar Alan Poa, Henrika Ibsena i ruske klasične autore. Minkov je bio poznat po svom ekscentričnom karakteru i patio od bizarnih, paranoidnih fobija, prodornih opsesivnih misli i košmara.

Studirao je na Univerzitetu u Sofiji na kratki vremenski period pre odlaska u Minhen 1922. godine. Tu je proveo neke svoje najbolje godine, obraćajući više pažnje na kontakte sa lokalnim boemijcima nego na studije. Vratio se u svoju zemlju 1923. godine i počeo da radi kao bibliotekar SS. Ćirilova i Metodijeva Nacionalna biblioteka. Pre 1942. godine Minkov je posetio više zemalja u Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Između 1942. i 1943. radio je u bugarskoj ambasadi u Tokiju. Posle 1944. počeo je da radi u brojnim novinama orijentisanim ka komunizmu. Od 1954. do 1962. bio je glavni urednik štamparije "Bugarski pisač".

Minkov je umro u Sofiji 22. novembra 1966. godine.

Stil

Svetoslav Minkov se smatra pionirom bugarske naučne fantastike. [1] On je jedinstvena figura u bugarskoj književnosti - njegov talenat i stil su u velikoj meri izolovani od lokalnih književnih tendencija iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, a on nema sledbenike.

Njegovi radovi prvenstveno se tiču gubitka identiteta u tehnokratskom svetu, socijalne uniformnosti pod uticajem tehnologije, neizvesnosti morala i vrednosti i egzistencijalnih aspekata dosade. Minkov živopisno izražava svoje ideje pomoću parodije, dijabola, sarkazma i apsurda.

Napisao je i brojne priče za decu, studije o japanskoj kulturi i preveo priče o Šeherezadi na bugarski.

Reference

https://chitanka.info/text/27795-svetoslav-minkov https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BD%D1%8F%D0%BD_%D0%A1%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2 https://literaturensviat.com/?p=5089

Bibliografija

https://chitanka.info/text/1586-sinjata-hrizantema https://chitanka.info/text/1577-chasovnik https://chitanka.info/text/26223-ognenata-ptitsa https://chitanka.info/book/418-igra-na-senkite http://www.slovo.bg/showwork.php3?AuID=5&WorkID=21&Level=1 https://chitanka.info/text/16549-majmunska-mladost https://chitanka.info/text/27782-imperija-na-glada

Stvaranja

Pošto je dobio solidno obrazovanje kojim je stekao raznoliku kulturu, Minkov je jedan od najurudnijih bugarskih pisaca. Njegov rad nije naročito bogat količinski, ali je bogat idejno.

Njegov prvi fiktivni rad, Njutnov bijenale Feljtoni, Svetoslav Minkov, objavljen u magazinu Bulgaran 1920. godine, prati časopis "Vaga" Geo Mileva, sa kojim se lično povezuje. Iz Minhena doneo je glavnom uredniku "Huliganske Elegije" Nikolaja Marangozova. Čita i pridružuje se Hristu Smirnenskom i zajedno objavljuju "Bugarski kalendar" za 1922. godinu.

Njegove rane radove karakteriše žestoko interesovanje za užasnim, demonskim, duhovnim. U njegovim pričama smrt je sveprisutna sila, a život je samo "igra senki", kao i naslov jedne od njegovih kolekcija. Osobine ovih dela su stanovnici čudnih hotela, domova, grobalja.

Kroz "užasna" mesta i demonske opasnosti, pisac pokušava preneti ideju o prolaznosti postojanja, nedostatku zaista značajnih osnova u toku dana. Heroje pokreću nesvesni impulsi psihe, njihov duševni život podvrgava čudnim željama i vizijama. U velikoj meri, oni su potomci unapred ustanovljene autorske teze. Nije slučajno što je interes za ove likove i priče, uglavnom od stranih autora, brzo ugašen.

Krajem dvadesetih godina, Minkov se okrenuo drugačijem tipu pisanja. Napustio je svoje rane "užasne" radove, počeo da ismeva demonske likove i priče. Primer za to je priča "Kuća do poslednjeg fenjera", gde je mit o duhovima otkriven. Pogled na to oterao je poslednji spektar ovog sveta.

U svojim kolekcijama ovog najproduktivnijeg kreativnog perioda, pisac se uspostavlja kao imidž mehanizovanog, lišen duhovnog života. Kao simbol ovog života, Minkov najčešće koristi Ameriku i američku stvarnost. Čovek ovde postao je poslušno sredstvo snage tehnologije i naučnih otkrića, on ne poseduje sopstvenu duhovnu suštinu. Položaj ovog autora objašnjava zašto je jedna od kolekcija nazvana "Automatika".

U drugom delu njegovih tridesetih godina, Minkov istražuje ljudski svakodnevni život. Zainteresovan je za dosadu u širem smislu - kao što je nemogućnost življenja života sa smislom. Ovde sledi veliku tradiciju evropske književnosti - predmet takozvanog mališana. Ovo je obična, nepoznata osoba koja potpuno zavisi od kihova stvarnosti. Lišen bilo kakve kreativne energije, živio je svoje dane u besmislenim aktivnostima u besmislenom danu.

Sa svojim radovima Minkov je takođe utvrđen kao jedan od prvih značajnih predstavnika fantastične bugarske književnosti.

Reference

https://liternet.bg/publish9/r_pencheva/svetoslav-minkov.htm https://naum.slav.uni-sofia.bg/lilijournal/2013/3-4/groshkovat https://www.lifebites.bg/svetoslav-minkov/

Spoljašnje veze

https://chitanka.info/person/svetoslav-minkov http://www.slovo.bg/showauthor.php3?ID=5&LangID=1 https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%8F%D1%82%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0