Razgovor s korisnikom:Darko Maksimović/Arhiva 1

Darko, drago mi je što si došao na Vikipediju :) Sve najbolje i srećan rad. Za potrebe seminara na našem fakultetu napisao sam jedan tekst od 12 strana gde je ukratko predstavljena Vikipedija, ali i ostali Vikimedijini projekti. Možda bi te zanimalo da pogledaš (ako već nisi ;), nalazi se na adresi [1]. --Đorđe Stakić (r) 01:51, 9 januar 2006 (CET)

Hvala Đorđe! :) Pročitao sam onaj članak (prezentaciju), u principu govori o stvarima koje sam već znao, ali većina ne zna. Premda je bilo stvari koje ni sam nisam znao. Interesantno je. Stvarno lijepo od tebe što si to održao na našem fakultetu. Vidim ti si ovde prilično aktivan, ako mi bude trebao savjet u vezi nečega, mogu te pitati? Pozdrav! Darko

• Naravno. Zato smo tu. Imaću možda i ja za tebe pitanja iz nekih drugih oblasti. Pozdrav ;) --Đorđe Stakić (r) 19:30, 14. februar 2006. (CET)

Upozorenje

Ako još jednom bez argumenata vratiš stranu južnoslovenski jezici, bićeš blokiran. --Miloš Rančić (razgovor) 18:29, 18. mart 2006. (CET)

Blokirao sam te na nedelju dana. I dalje možeš da menjaš svoju stranu za razgovor. --Miloš Rančić (razgovor) 23:50, 18. mart 2006. (CET)

Jer si idiot. Darko Maksimović

Leskovački roštilj

Nije korektno stavljati ovakve članke na Vikipediju a do ručka ima još, o-ho-ho!... :-) --Goldfinger 14:56, 7. april 2006. (CEST)

Zamisli samo kako je meni bilo dok sam skupljao informacije okolo i gledao slike :) i onda se sve završi tako što siđem po bijedni hot-dog dole na ulici :( šmrc Darko Maksimović 15:26, 7. april 2006. (CEST)

A ja taman mislio postaviti članke šiš-kebab i banjalučki ćevap --Banović 16:29, 7. april 2006. (CEST)

Hoćemo slike, hoćemo slike!!! Nađi (ili napravi, ili traži dozvolu za) neku slobodnu sliku leskovačkog roštilja. --Dzordzm 00:06, 8. april 2006. (CEST)

Vjeruj mi tražio sam i to mnogo. I nevjerovatno - nisam mogao da nađem. Imam digitalni fotoaparat, a živim u Beogradu, možda negdje nabasam na leskovački roštilj, premda to onda ne bi bilo baš autentično, da nam je neko iz Leskovca da to odradi... ili iz Niša, makar.

Domatrios

Ma dobar je Domatrios, samo piše malo čudne članke. Više nije ni aktivan. Sve njegove neenciklopedijske članke slobodno prosledi meni i ja ću premestiti u njegov imenski prostor. --Jovanvb 18:22, 10. maj 2006. (CEST)

Šatrovački

Promene iz latinice u ćirilicu i iz ijekavice u ekavicu su obavljene pre donošenja pravila. Retroaktivno primenjivanje pravila je kada recimo neki novi zakon primenjuješ na licu koje je već osuđeno po starom zakonu. Pozdrav, --Poki |razgovor| 11:21, 17. maj 2006. (CEST)

Bitki/Bici

potpuno je svejedno. oba oblika su pravilna. nije trebalo nista menjati. --Manojlo 22:39, 19. maj 2006. (CEST)

Sređivanje slika

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomena: Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane!

--Brane Jovanović <~> 09:35, 14. jul 2006. (CEST)

Sređivanje, drugi put

Ovo je automatski generisana poruka. Ako si već primio (primila) sličnu, proveri dole navedeni link ponovo! Bot je vršio neke izmene na stranama sa opisom slika, pošto slike koje su ranije bile označene sa {{bez licence}} nisu prikazivane na spisku koji se navodi dole (a sada se dakle i one prikazuju).

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomene:

• Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane! To podrazumeva i slike koje nemaju licencu i one koje su pogrešno obeležene.
• Navedi izvor slike - ako ne navedeš izvor, nemoguće je proveriti licencu!
• Nemoj stavljati pogrešne oznake na slike, naročito nemoj stavljati „poštena upotreba“ ili „javno vlasništvo“ bez obrazloženja!

Ovo je druga poruka u akciji sređivanja slika.

--Brane Jovanović <~> 12:36, 15. jul 2006. (CEST)

O ispravkama ispravki

Poštujem tvoju odlučnost u odbrani svojih stavova (iako vrlo često koristiš izraz "nije to nego ovo" ili "nije tako nego ovako"), što, međutim klizi i prema isključivosti, pošto ne navodiš nikakve dokaze za svoje tvrdnje.

Molim te da pročitaš moje argumente:

- dakle, obim je srpska reč, a opseg se isključivo koristi u hrvatskom jeziku, a pozajmljena je iz češkog (Milorad Telebak: Govorimo srpski, str. 22). Istog je stava i J. Ćirilov u svom Rečniku varijanti. Možda bi umesto opsega (odnosno) obima u ovom slučaju najbolje odgovarala reč "raspon".

- Ti si napisao "Sent Petersburg", što je oblik preuzet iz engleskog. međutim, lingvisti kažu da je pravilno Sankt Peterburg (što je i ruski oblik). Znači, ipak je Peterburg. Dokaz: Pravopisni rečnik, Klajnov "Rečnik jezičkih nedoumica" . . . gde pod odrednicom: Sankt Peterburg kaže: "Ne Sankt Petersburg, što je oblik u stranim jezicima!".

- Dalje, "postotak" i "procenat" su nekada možda i bili sinonimi, ali se danas u srpskom književnom jeziku propisuje "procenat", a "postotak" se ostavlja na korišćenje govornicima nekih drugih jezika. Dokaz: Već pominjani Telebak, pa Ćirilov . . . Samo mi nije jasno zašto uporno insistiraš na postotku, a kažeš da su postotak i procenat sinonimi? I, usput, u jednoj od završnih rečenica potkrao ti se "procenat".

- Ovo "razloga-svojstava": verovatno misliš na ono "medicinskih razloga" (odnosno "medicinskih svojstava"). Iskreno rečeno, sintagma "medicinska svojstva" mi baš i "nije legla" (i ne znam šta ona uopšte znači), pa sam se odlučio na "medicinske razloge", a možda je najbolje "iz zdravstvenih razloga".

- "zbog većeg postotka" i "zavisno od postotka": moguće da je tu nastao nesporazum. Nisam siguran da znam na koji pasus i rečenicu se to odnosi, ali, dobro, ako je tako. To je više pitanje konteksta, sintakse i smisla izrečenog, a manje pitanje pravopisnih pravila i odredbi.

Zatim, vidi se da si na brzinu prevodio, vrlo često si doslovno prevodio engleski pasiv srpskim pasivom ("npr. "dekret od strane Aleksandra . . .", pa "istraživanje provedeno od strane Mendeljejeva"), što se, međutim, kosi sa stilsko- sintaktičkim osobinama srpskog jezika, koji je "aktivni" jezik i u kojem se pasiv koristi samo izuzetno i u mnogo manjem obimu. Takođe je vidljivo da si neke idiome i fraze doslovno prevodio, zadržavajući "engleski" red reči u rečenici, što opet ne odgovara duhu srpskog jezika. Većina mojih intervencija, kao što si mogao videti, odnosila se na sintaksu i stil, a pravopisno-gramatičkih ispravki ima daleko manje i u njih, naravno, spada i nesrećni "postotak-procenat" (grom ga spalio!).

Dakle, sve moje ispravke su urađene uz konsultovanje "pravopiždžija" i lingvista uopšte, pa ih samo tako i treba posmatrati i vrednovati.

Pozdrav.

--delija 16:27, 8. avgust 2006. (CEST)

---

Sankt Peterburg je službeni ruski naziv tog grada. Petrograd je stariji oblik koji se više ne koristi (osim možda u istorijskim knjigama).

Ti hladno kažeš da ugledni lingvisti i pravopisci "griješe". Ja se nisam nikad usudio da tako nešto kažem o njima i njihovom radu, jer, ipak sam ja amater, a oni imaju i formalno obrazovanje i iskustvo - ukratko, to im je profesija.

Zatim, tvoja analiza srpsko-hrvatskog jezičkog pitanja je potpuno nepotrebna. Da li Srbi u BiH govore srpskim (ili možda hrvatskim, ili možda bošnjačkim) nije pitanje na koje ja treba da dam odgovor. Ja sam isto ijekavac (kao i ti), sticajem okolnosti pišem ekavicom (a govorim ijekavicom), živim u gradu (Banja Luka) u kojem se govori nekom čudnom mešavinom srpskog i hrvatskog (to je neki metasrpski ili parasrpski), uz nepravilnu upotrebu nekih glagola (sageti se umesto sagnuti se, pomaketi umesto pomaknuti, pomakinjati umesto pomicati, napravit umesto napravljen, istucit umesto istučen), uz nekritičko preuzimanje srpskom jeziku neprirodnog naglaska na predzadnjem slogu u višesložnim rečima (vitaMINka umesto viTAminka, moTORka umesto MOtorka, ŠvajCARka umesto ŠVAJcarka, BelGIJka umesto BELgijka, maneKenka umesto maNEkenka), u gradu u kojem se kaže opseg, hlače, "kuhati" (jer to zvuči otmeno, a "kuvati" je paorski i seljački i tako govore samo seljaci sa Manjače, iako je "kuvati" mnogo lakše i prirodnije za izgovor od "kuhati") i tako dalje - znači, Srbi u Banjaluci govore tako - pa se ja nikako ne usuđujem tvrditi da oni govore srpskim jezikom!

Ja celo vreme potenciram srpski KNjIŽEVNI jezik, koji je kategorija za sebe, koji ima i neku, kakvu-takvu normu, na kojem pišu svi dobri i ugledni pisci ali koji se, naravno, NE KORISTI u svakodenvnom životu! Pošto je Vikipedija enciklopedija, mislim da bi se svi članci u njoj trebali pisati na srpskom književnom jeziku, a ne na lokalnim jezicima, idiomima i narečjima njenih saradnika. Ipak je to enciklopedija. Tvoja tvrdnja da velik broj Srba govori "opseg" je verovatno tačna, ali isto tako je tačno da velik broj srpskih lingvista preporučuje da se ta reč NE koristi u srpskom književnom jeziku i da se nađe pogodna zamena za nju. Možda ti ovo zvuči kao jezički purizam, ali je činjenica da je književni jezik jedan ideal kojem treba težiti i koji, za sve Srbe, mora biti svetlo na kraju tunela (al sam ga zašećerio).

Znači, izjave tipa "ali tako se govori u mom kraju" imaju svoju težinu, ali samo na nivou egzotike i kao dokaz vitalnosti i živahnosti srpskog jezika, ali nikako i kao ključni dokaz da je neka reč dobrodošla u srpskom književnom jeziku.

Eto, ova naša prepiska zauzima nekoliko puta više prostora od onog članka od kojeg je sve počelo. Ali, možda je vredelo. Makar i zbog sadržaja članka.

Pozdrav.

--delija 18:12, 8. avgust 2006. (CEST)

---

Malo pažljivije pročitaj moje prošlo javljanje pa ćeš videti da sam ti odgovorio (možda ne baš direktno) na tvoju analizu nastanka reči "opseg": Da ponovim, ja u takve analize ne ulazim "bez oružja", odnosno bez dobre obaveštenosti i detaljnog znanja o predmetu analize.

Ti govoriš o "pogrešnoj upotrebi" reči (pomaketi) i postojanju "posebne, nezavisne riječi". Obe su reči posebne i nezavisne, samo je prva nepravilan i neknjiževni infinitiv glagola pomaći (pomaknuti), a druga reč je opšta imenica (apelativ), isto tako "nezavisna" i "posebna". Zatim, tvoja "pseudoanaliza" je opet zasnovana na "argumentima" tipa "to nikako ne može biti češka reč", već "ja tvrdim i siguran sam" da je to srpska reč! Neki lingvisti su se ceo svoj radni vek (npr. Petar Skok), bavili etimologijom, nastankom i poreklom reči, pa niko od njih nije sa takvom sigurnošću donosio zaključke i sa takvom lakoćom analizirao postanak pojedinih reči. Zatim, ti si se uhvatio porekla reči "opseg". Ja sam samo usput naveo da se radi o reči iz češkog jezika (kako tvrde naši lingvisti), ali nigde nisam napisao da tu reč (i sve reči stranog porekla) treba izbaciti iz srpskog jezika kao što mi ti brzopleto imputiraš. Ajde, biću malo opširniji, pa evo citata:

"Hrvati su nešto slobodnije pozajmljivali riječi jedino iz češkog jezika, kao jezika slovenskog i katoličkog naroda, odakle su im došli plin, dojam, naklada, opseg, pokus, stupanj, tlak, živalj i druge riječi, umjesto kojih Srbi imaju domaće: gas, utisak, izdanje, obim, stepen, pritisak (krvni), stanovnik." Tako kaže naš ugledni lingvista. A ti kažeš da to nije tako. I to bez dokaza i, bez uvrede, bilo kakvog naučnog autoriteta. Tebi dužno poštovanje, ali ja ipak verujem lingvisti. Pa makar on i pogrešio. I još nešto: taj autor nije protiv te (i tih) reči zato što su češkog ili nekog drugog porekla, već zato što smatra da te reči nisu saobrazne duhu i stilskim svojstvima srpskog jezika. Ništa više.

O političkoj motivisanosti njihovih sugestija, predloga i rada uopšte ne bih govorio, jer za to nemam ni volje, ni vremena, a bogami ni znanja. O tome da oni greše - pa, naravno da greše, ali njihove greške može ispravljati samo neko ko zna više od njih, a to nismo ni ti ni ja.

Eto, ja bih zaključio ovaj naš mali dijalog jer mislim da se tu nema šta više reći. Ti imaš svoj stil i pristup jezičkim pitanjima, ja isto tako, samo što je moj pristup malo oprezniji (to je verovatno zbog godina) i sa malo više poštovanja prema autoritetima. Ne mislim tu, naravno, da sam ja neki autoritet za jezička pitanja, već mislim na autoritet uglednih srpskih lingvista. Tvoje je pravo da im ne veruješ i da analiziraš njihov rad i da iz svega toga izvodiš zaključke.

Pozdrav.

--delija 00:57, 9. avgust 2006. (CEST)

Nadvlačenje konopca

Nemamo striktna pravila, ali uobičajeno je da držimo slike sa desne strane. Mada niko nikoga ne tera na nešto tako. Takođe ovde sam promenio na desno jer ovako kad stoji sa leve strane samo jedna reč stoji u dnu što je po meni ružno. U svakom slučaju, ako želiš stavi sa leve strane, ali onda barem probaj da malo povećaš veličinu slike da se tekst uklopi. --Jovanvb 17:35, 9. avgust 2006. (CEST)

Petrograd

Petrograd je naziv korišten u Rusiji samo 1914-1924. Zbog izbijanja prvoga svetskog rata Rusija je odbacila prethodni nemački oblik (u isto vreme je u Engleskoj porodica Battenberg prevela svoje prezime u: Mountbatten, a striktna vladarska loza uzela je prezime po dvorcu: Windsor, samo da se distanciraju od Nemaca. Od 1924 bio je Leningrad (č. Ljenjnigrád - nikada mi neće biti jasno zašto je u srski transkribovano kao: Lenjingrad), a onda je vraćeno ime koje je dao Petar Veliki. Mislim da je korektno grad zvati kako ga zovu u njegovoj zemlji. Kolokvijalno, dakle, može i: Piter.

--Inoslav Bešker 00:03, 10. avgust 2006. (CEST)

Sređivanje

Hvala ti šta si sredio do kraja prevod članka. Nadam se da je to doprinos da jednom postane izabran... Pozdrav, --David 15:46, 10. avgust 2006. (CEST)

Često sam morao sam da sređujem članke koje sam krenuo..--David 19:18, 10. avgust 2006. (CEST)

Suđenje Šešelju kao dokaz :)

Pa, hajde, šta to onda govori: Da ne treba izdvajati ni srpski, hrvatski i bosanski; dakle, počneš, onda, lepo od odrednica o srpskom, hrvatskom i bosanskom na odgovarajućim Vikipedijama. --Miloš Rančić (razgovor) 13:36, 12. avgust 2006. (CEST)

Pazi, vrhunska glupost Haškog tribunala bilo je inicijalno upošljavanje prevodilaca i za srpski i za hrvatski i za bosanski. Pa su se onda prevodioci međusobno skapirali i počeli međusobno da zamenjuju tokom suđenja (ono, "odo ja u šoping, a ti me sad menjaj; ja ću tebe sledeći put"). Kada su sudije shvatile da se svi međusobno razumeju, onda su skresali budžet za prevodioce. I, sad, ta institucija je lingvistički relevantna? To je mogao i mali Perica odmah da im kaže. --Miloš Rančić (razgovor) 13:36, 12. avgust 2006. (CEST)

Nego, ja sam ozbiljan po pitanju toga da ti doturim neku knjigu iz sociolingvistike. Ponuda i dalje stoji. --Miloš Rančić (razgovor) 13:36, 12. avgust 2006. (CEST)

Pisem ti sa drugog maila zato sto ovde nemam cirilicu... --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Stvar je kompleksna i tesko je izvuci lingvisticki (tj. naucni) zakljucak. Nekoliko ravni je u pitanju, a dominantan broj njih se uopste ne odnosi na lingvistiku, vec na racionalizujuce politicke momente. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Ako bi se gledalo lingvisticki, na politickom prostoru nekadasnjeg srpskohrvatskog jezika -- postoje jasno izdvojena cetiri jezicka sistema: kajkavski, cakavski, stokavski i torlacki/sopski/prizrensko-timocki (kako kome drago). Svaki od tih jezickih sistema je dovoljno razlicit da bi mogao biti normiran u po jedan standardni jezik. Ali, kajkavci i cakavci se osecaju Hrvatima, dok se govornicki torlackog mahom osecaju Srbima (mada ima i Bugara). A teznja ka nacionalnom homogenizovanju je do te mere jaka, da su vrlo retki glasovi u pomenutim sredinama koji smatraju vaznim ocuvanje dijalekta. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Naravno da nema razumne osobe koja iskreno moze da tvrdi da ne razume jedan od standarda (pomenuta tri) ma iz koje sredine da je; jednostavno, sistemi su fakticki isti i normativne razlike su toliko male da su potpuno besmislene. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Ali, kao sto sam ti i ko zna koliko puta rekao, ime jezika nije stvar lingvistike, vec politicke volje. Ako imas de facto situaciju u kojoj ne samo da zvanicni organi cetiri drzave govore o cetiri razlicita jezika, vec da se ljudi masovno izjasnjavaju da govore drugim jezicima (da, znam za besmislice u Crnoj Gori tipa -- jedan brat Srbin i govori srpskim, drugi brat Crnogorac i govori crnogorski, ali to ne menja stvari) -- onda se, jednostavno, mora prihvatiti volja tih ljudi da svoj jezik identifikuju onim imenom koji je njima emotivno pogodan. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Drugim recima, da ti sada neko dodje i kaze "ja govorim marsovski", iako ti to potpuno shvatas kao recenicu izrecenu srpskim, osnova politicke kulture jeste da mu ne protivrecis. Kako ces ti u svojoj glavi tretirati to, kako ce neki lingvist to naucno da analizira (tj. konstaovace da nema sta da anilizira, jer je u pitanju maksimalno idiolekt srpskog/novostokavskog) -- to je potpuno druga stvar. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Ili, u daljoj razradi, i ja bih lingvisticki izveo cetiri centra zasnovana na dijalektima (kajkavski, cakavski...), a ne cetiri standarda i to sva zasnovana na istocnohercegovackom dijalektu (da, i srpska ekavica je zasnovana na IH dijalektu, a samo je jat zamenjeno sa e). Ali, to nije pitanje za lingviste, nego je pitanje za konkretne ljude i njihovu politicku volju... --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

Organizovacu se ovih dana, pa ti se javljam mailom da ti dam prvu knjigu. --Millosh 22:02, 12. avgust 2006. (CEST)

gitarijada

U članku Gitarijada sam revertovao jednu od dve izmene koje si napravio. Znači ne onu prvu Srbija/srpski, ona je OK, već onu drugu, u kojoj si uništio imena pola bendova u ćiriličnoj varijanti + izbacio datum pristupa stranici u referencama. Ako smatraš da sam uradio pogrešnu stvar, reci. Pozdrav, Andrija 00:42, 14. avgust 2006. (CEST)

Da se ubacim... -{}- tagovi su iskejp sekvenca za transliteraciju. Znači ono šta staviš između tih tagova neće da se premešta iz ćirilice u latinicu ili obratno... Na primer, ako u članku o nekoj osobi staviš njeno ime u originalu, ti ne želiš da se ono transliteriše, jer će biti bolidno (John Kennedy). Zato staviš između ovih tagova, i transliterator neće da dira. -- Obradović Goran (razgovor) 01:47, 14. avgust 2006. (CEST)

Pitanje nije nimalo trivijalno... moje mišljenje je da lična imena treba transkribovati, dok imena stranih bendova, albuma itd. treba ostaviti u originalu ili eventualno prevoditi, ali ne transkribovati (jer, kao što si i ti primetio, transkripcijom dobijaš rezultat koji 1. ne znači ništa ni na kom jeziku i 2. izgleda glupo)... Meni lično mešanje ćirilice i latinice ne smeta, pa nemam problema sa ostavljanjem imena u originalu.

E sad, Van Gogh je vrlo specijalan slučaj... jeste ime benda, pa bi trebalo da ide u originalu, ali bend je nazvan po osobi pa je to i lično ime, koje treba transkribovati... Ja sam inače ovde započeo članak Van Gogh i tad sam razmišljao baš o tome... na kraju sam odlučio da ga ostavim u originalu, sa rezonovanjem da se nigde na njihovom sajtu, albumima, plakatima itd. ne koristi "transkribovana" varijanta, svuda je "Van Gogh"... pa ako sami ljudi iz benda insistiraju na takvom spelovanju, zašto da ga mi menjamo?
Posle je neko promenio ime članka na Van Gog (muzički sastav) :-)

Uglavnom, pošto pitanje nije previše bitno, a i ja sam pomalo zbunjen povodom svega, slobodno ga promeni, ostavi na miru, bilo šta... neću se buniti :-) - Andrija 18:38, 14. avgust 2006. (CEST)

Brisanje slika

Slike mogu da brišu samo administratori. To je zato što su, za razliku od članaka, brisanja slika nepovratna - kada se slika jednom obriše, ona je STVARNO obrisana. Ako ti neka slika više ne treba, označi je šablonom {{За брисање}} i objasni na stranici zašto tražiš brisanje. (Ovde se radi o trivijalnim zahtevima, ako je brisanje iz razloga koje bi neko mogao da ospori, onda ostavi zahtev na stranici Vikipedija:Slike i mediji za brisanje.) --Dzordzm 18:08, 16. avgust 2006. (CEST)

Nemam pojma šta je sa png fajlom, ni mene ne sluša. Ovo nije prvi put da imamo problema sa slikama. Ako te ne mrzi odi na IRC uveče kad se skupi naroda, neko će verovatno znati. --Dzordzm 18:14, 16. avgust 2006. (CEST)

Slika:Brojevi strana.png

Elem, sredio sam situaciju - izgleda da je problem bio što je slika bila široka 5000 piksela, pa se softver zbunjivao. Smanjio sam je na širini od 1600 piksela, i postavio u članak. JPEG verziju sam obrisao, shodno zahtevu. Takođe, ne bi bilo loše da u opis slike dodaš podatak za koji datum su uzeti brojevi strana.

Što se tiče brisanja slika, Dzordzm nije u toku - slike se već nešto jače od mesec dana mogu vraćati. Pre toga to nije bilo moguće, sada jeste. Toliko. --Brane Jovanović <~> 19:24, 16. avgust 2006. (CEST)

brisanje sadržaja članka

Imaš pravo kada članke prebaciš na bolje ime (na primer ako ono bolje "leži" srpskom jeziku), ali ne bi trebao da zbog toga obrišeš celu jednu stranicu za višeznačnu odrednicu : [2]. Generalno, na potez "brišem celu stranu iz nekog svog razloga" se ne gleda dobro, posebno što ovde ništa nije sporno: bez obzira koji je naziv "bolji" ili rasprostranjeniji, nema sumnje da puno Srba računaraca koristi izraz "šel" za ono što si ti sada nazvao "ljuskom". Prema tome tome je mesto na višeznačnoj odrednici. Mislim da ćeš razumeti. --Dzordzm 00:27, 19. avgust 2006. (CEST)

Dobrodošao ponovo

Darko, video sam tvoj novi članak Promjenljiva u programiranju, pa samo da ti poželim srećan povratak :) --Đorđe Stakić (r) 13:26, 24. jul 2007. (CEST)

Hvala, hvala :) Biće me valjada još :) Darko Maksimović

Gimnazija Filip Višnjić Bijeljina

Izvini, gde je ovaj članak koji kažeš da si napisao?

s druge strane, htela bih da ti kažem da se kod ovakvih izbora, uvek ime onoga po kome su škole, preduzeća, klubovi itd, dobili ime ostavlja samo ime, a ostali dovijaju objašenjenje u zagradi i svi idu na višeznačnu odrednicu. Konkretno, samo je jedan Filip Višnjič i poššto je sve ostalo dobilo ime po njemu, onda članak o njemu će da glasi samo Filip Višnjić, a sve ostalo ide na Filip Višnjić (višeznačna odrednica). U samom članku Filip Višnjić se stavi uputstvo da postoji višeznačna odrednica.

Pozdrav.--Maduixa kaži 00:01, 30. jul 2007. (CEST)

PS: I ako budeš pravio članak o gimnaziji, Bjeljina ide u zagrade.--Maduixa kaži 00:02, 30. jul 2007. (CEST)

Slažem se da se vrati Filip Višnjić u svoje prvobitno ime; i sam sam pomislio u momentu kada sam preimenovao, ali već ode. Vrati ti ili ću ja - ko prije. Sam članak o gimnaziji sam mislio da sam napisao, ali evo dodajem neke sitnice pa ću postaviti u toku večeri. Što se tiče zagrada, ja bih ostavio ovako, sa zarezom ili bez, nebitno, pošto Bijeljina u ovom slučaju ne predstavlja kategoriju nego bližu odrednicu (ne kao "Pokazivač (programiranje)", nego kao "Bijeljina, Republika Srpska"). Hvala na primjedbama.

---

Vraćeno.

Što se naslova tiče, da budem iskrena i meni se više sviđa sa zarezom, jer zagrade ne mogu da podnesem, ali mi se čini da su zagrade fazon naše Vikipedije. Na engleskoj, na primer, koriste zareze. Bjeljina mora da stoji, jer nije ta gimnazija jedina škola u Srbiji/i šire koja nosi ime ovog guslara. Konkretno, ja se sećam da na Karaburmi u Beogradu ima jedna osnovna škola koja se zove Filip Višnjić...--Maduixa kaži 00:25, 30. jul 2007. (CEST)

Hvala. Ostavio sam ime članka za gimnaziju kako je i bilo, pošto vidim da se oboje slažemo. Postavio sam članak sad. Inače, sredio sam i sam članak Filip Višnjić, tako da je jedan dio posla oko Filipa Višnjića i rođaka završen :) Ako imaš neku sliku gimnazije F.V. daj da postavimo. Ja nemam nijednu, a članak ovako djeluje malo bezveze. Na netu sam našao neke, ali em ne valjaju em ne znam čije su. Darko Maksimović

Vord

Redom:

• prvo - o tekstovima se raspravlja na njihovim stranama za razgovor; budući da si se našao pogođen mojim komentarom izmene, svoje primedbe na taj tekst ću izneti ovde;
• konkretno, ne bavim se "etiketiranjem članaka", niti kontrolišem doprinose neke određene osobe, tj. ne bavim se, kako si rekao "etiketiranjem delova članaka koje si ti napisao", nego generalno obeležavam članke za koje smatram da su u nečemu falični; ako imam zamerku na nečiji rad u celini, to mu/joj stavim do znanja na njegovoj/njenoj strani za razgovor
• kada u članku piše "taj i taj program/ta i ta osoba/to i to je najbolje/najlepše/najluđe" odmah mi proradi alarm - vrednosni sudovi na Vikipediji mahom za sobom povlače i marketinške "činjenice" i oni ne pripadaju u enciklopediju, osim kada se navede i kontekst u kojem su izrečeni (tj. puna informacija o oceni); takođe, u tom konkretnom slučaju, "najpoznatiji" je diskutabilno, nekom starijem možda čak i uvredljivo, a "najrasprostranjeniji" bez reference je glasina, ma koliko bilo moguće da je tačno (pošto nema reference, van kategorije "mogućnosti" ne može da mrdne)
• dalje, tekst koji sam obeležio sadrži sledeće rečenice:

Mikrosoft Vord je jako jednostavan za korištenje i, budući da pripada porodici programa Mikrosoft Ofis, on prati sve standarde propisane istim; to znači da poštuje već ustaljeni raspored padajućih menija, ikonica isl

• ovo je marketing

Ljudi koji ne koriste Mikrosoft Ofis često imaju problema sa Vordovim dokumentima, jer je ovaj široko rasprostranjen. Mnogi programi poput Abivorda, Open Ofisa i drugih imaju posebne mogućnosti uvoženja i izvoženja Vordovih dokumenata kroz specijalne filtere, da bi njihovi korisnici mogli posredno i da koriste i ove dokumente. Štaviše, napravljena je posebna biblioteka u Javi, koja omogućava čitanje Vordovih binarnih datoteka.

• ovo je neenciklopedijski stil - priča o konkretnim problemima, van konteksta, još nisu opisane ni osnovne stvari o programu dovoljno detaljno; neprikladno, naročito u tom članku; takođe, reč štaviše nema šta da traži u enciklopedijskom tekstu

Kao i drugi Mikrosoft Ofisovi alati, Vord može biti oblikovan tako da odgovara konkretnih korisničkim potrebama

• opet marketing, apsolutno nikakva enciklopedijska vrednost

Formati Vordovih dokumenata u njegovim različitim verzijama se tek neprimijetno razlikuju. Ukoliko sačuvate dokument u novijoj verziji Vorda, to ne mora da znači da ćete ga moći pregledati u nekoj njegovoj starijoj verziji, uglavnom jer sadrži neku osobinu koju njegove starije verzije ne podržavaju.

• prva rečenica je i materijalno netačna - da je napisao neko iz Mikrosofta, rekao bih da je laž; druga je objašnjenje koje nema šta da traži u enciklopediji - ovo nije uputstvo za korisnike Mikrosoftovih programa; da ne kažem da sve ovo prilično zvuči kao da je prepisano iz neke od onih knjižica od tipa "Kratki uvod u Word i Excel" ili slično.

To su po meni "neke od nebuloza" koje se nalaze u tom tekstu. S moje tačke gledišta, kada naiđem na tekst koji je ovako očigledno faličan i pun stvari koje ni ne liče na sadržaj primeren enciklopediji, prilično se iznerviram - takav tekst je neupotrebljiv za dalji rad i sledi mu pisanje iz početka tj. to je trostruki gubitak vremena: onoga ko ga je prvobitno napisao, onoga ko će ga ponovo napisati, i moj na čitanje da ustanovim da ne valja.

Sad, slažem se da je moguće da moj komentar izmene nije bio baš najbolje sročen, i izvinjavam se ako ti je teško pao. Moja namera nije da vređam autora, eventualno komentar izmene iskoristim kao "ventil" za frustraciju - lično smatram da je bolje imati dobru klicu enciklopedijskog članka, nego loš članak koji je neenciklopedijski po sadržaju i koji će trebati napisati ispočetka, i koji znači trostruko gubljenje vremena. To su dakle moji razlozi. --Brane Jovanović, DGzS <~> 08:52, 1. avgust 2007. (CEST)

Ajmo dalje:

• Nebuloze su nebuloze, ma ko ih napisao. Ove si, igrom slučaja, napisao ti. Ja sam članak označio ne gledajući ko ga je napisao (to me ni ne interesuje), tj. radio sam ono što uvek radim - trudio se da Vikipedija ima dobar članak.
• subjektivne pozitivne ocene predstavljene kao objektivne činjenice su marketing.
• Valjda "komjuniti" ovde treba da gradi članke vremenom... - Da, zajednica treba da gradi članke vremenom. U gradnju članka spada i da neko obeleže ono što je očigledno loše u članku odgovarajućom nalepnicom.
• Primeti "da je neko iz Mikrosofta" - dakle, nisam rekao da si ti to izmislio, nego da je onaj ko je to izjavio u najmanju ruku pristrasan, a u najgorem slučaju namerno laže. Ako ti veruješ da je to istinito (neznatna razlika i sl) to je, iskreno rečeno, tvoj problem i pogrešna procena, da ne kažem naivnost s tvoje strane. Probaj da radiš pod tom pretpostavkom sa malo većim obimom dokumenata pa ćeš se i sam uveriti u "istinitost" te tvrdnje.
• Hvala na savetu. A ti bi mogao da se bolje obavestiš o temi o kojoj želiš da pišeš. Tako bi izbegao da ga neko oceni kao očigledno faličnog, i ne bi uzaludno trošio svoje vreme i vreme onoga ko mora da pročita taj članak i označi ga lošim, a i Vikipedija bi imala bolje članke.--Brane Jovanović, DGzS <~> 06:36, 2. avgust 2007. (CEST)

Znatiželja

Koju ti možeš zadovoljiti a i ne moraš. Iz kog razloga na spisak Moji članci stavljaš članke koje ti nisi pisao, ili barem značajno promenio? --Maduixa kaži 19:51, 1. avgust 2007. (CEST)

Koji su to članci?Darko Maksimović

---

Pa na primer, Skup (tu si dodao vrlo malo teksta, manje nego što sam ja npr. dodala u Požar u Londonu), Telefon (isto), Novorođenče (isto), Majkrosoft Vord (da, Majkrosoft, ne Mikrosoft!), p ai ovaj Veliki požar u Londonu... Mrzi me dalje da gledam.--Maduixa kaži 20:05, 1. avgust 2007. (CEST)

• Članak Skup nisam započeo ja, ali prije nego što sam ja upisao išta, bile su samo dvije (2) rečenice o tome. A ja sam dodao skoro cjelokupan sadržaj koji je sad tu. Korisno je dodati da su u pitanju matematičke formule koje zahtijevaju tri puta više vremena nego obični tekst. Provjeri istoriju članka.
• Članak Telefon nisam započeo ja, ali je takođe sadržao samo dvije (2) rečenice, a ja sam doprinijeo sa skoro cjelokupnim sadašnjim sadržajem. Uporedi članak prije moje prve promjene i članak posle mojih promjena. Provjeri istoriju članka.
• Novorođenče sam ja započeo i skoro čitav trenutni sadržaj sam ja otkucao. Provjeri istoriju članka.
• Vatru u Londonu sam ja započeo, i napisao veliku većinu teksta koja je trenutno tu. Provjeri istoriju članka.
• Majkrosoft Vord sam ja započeo i napisao skoro cjelokupan sadržaj. Provjeri istoriju članka.

Ovo su ozbiljne optužbe koje si iznijela ovde. Ako se određeni članci koje ja nisam započeo znatno povećaju, ja ću ih izbrisati iz svoje liste. A ovako, svi članci koje sam nabrojao se ili sastoje od 90% mog kucanja, ili sam ih lično započeo, ali većina je i jedno i drugo. Molim te da prestaneš da mi pratiš rep i iznosiš optužbe koje su lažne. Pozdrav. Darko Maksimović 20:21, 1. avgust 2007. (CEST)

---

Da, trebalo je da odgovoriš na MOJOJ stranici za razgovor, ovo mi je promaklo.

Gledala sam istorije i prema istoriji sam zaključila ono što sam te pitala. Ako nije tako, izvini. Ponekad i te istorije članaka se ponašaju čudno. Trebalo bi da može da se vidi prva izmena gde piše: Nova stranica: bla bla bla... Pa se u Novorođenčetu ne vidi. Majkrosoft takođe, vide se samo četir ili pet tvojih promena.

Šta da ti kažem, sem izvini. Moja greška što trpam nos gde mi nije mesto.--Maduixa kaži 23:00, 1. avgust 2007. (CEST)

Apology accepted.Darko Maksimović

---

Darko, molim te nauči se da pišeš ljudima na NjIHOVIM stranicama za razgovor. Ovako, tvoji komentari vrlo lako mogu da prođu neprimećeni, jer nisu svi kao ja, da su 24 sata sa Vikipedijom i da prate svaku božju promenu. --Maduixa kaži 23:09, 1. avgust 2007. (CEST)

U vezi Slika:Phpstats.png

Da li bi mogao da navedeš na osnovu kojih podataka je grafik napravljen (tj. gde su ti podaci objavljeni) - bez toga, slika se svodi na rekla-kazala, i njena vrednost kao dokumenta je praktično nikakva. Hvala. --Brane Jovanović, DGzS <~> 15:49, 30. avgust 2007. (CEST)

Dakle, ne razumemo se - slika na Vikipediji služi kao dokument. Grafik za se koji ne zna na kojim je podacima zasnovan je isto što i glasina - ništa ne govori. Zato je poželjno napisati na kojim se podacima grafik zasniva, da bi se mogao iskoristiti kako valja. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:50, 30. avgust 2007. (CEST)

Druga je stvar što je to što si uradio em pogrešno, em besmisleno - zamolio bih te da to više ne radiš, time samo izlažeš sebe i Vikipediju potencijalnoj tužbi za plagijat. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:53, 30. avgust 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Mugshot eminem.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Mugshot eminem.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 17:09, 30. avgust 2007. (CEST)

Slika nije u javnom vlasništvu, niti je tako obeležena na en. --Brane Jovanović, DGzS <~> 17:09, 30. avgust 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Electric-chair.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Electric-chair.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 17:19, 30. avgust 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Fv prva generacija.png

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Fv prva generacija.png. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 17:19, 30. avgust 2007. (CEST)

Ovo nije poster. --Brane Jovanović, DGzS <~> 17:19, 30. avgust 2007. (CEST)

Dakle, tvoja želja nije dovoljna da promeni stvarnost, i da transformiše fotografiju u poster zato što to tebi odgovara. Ili stavi prikladnu oznaku, ili će slika biti obrisana. Takođe, vodi računa da si po politici slanja slika na Vikipediju odgovoran za oznake koje stavljaš na slike i da ti, ako nastaviš da namerno ili iz inata stavljaš pogrešne oznake na slike, može biti zabranjeno slanje slika na Vikipediju na period od godinu dana. Ovu poruku smatraj upozorenjem iz tačke dva odeljka "Korisnici koji se ne pridržavaju gornjih pravila će biti sankcionisani." gore navedene politike.--Brane Jovanović, DGzS <~> 20:41, 30. avgust 2007. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:Pikardijska terca.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Pikardijska terca.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. Brane Jovanović, DGzS <~> 17:19, 30. avgust 2007. (CEST)

Slika nije obeležena kao javno vlasništvo ni na ukrajinskoj Vikipediji. --Brane Jovanović, DGzS <~> 17:19, 30. avgust 2007. (CEST)

Slika električne stolice

I pogledao, i odgovorio. To što je dostupna svima ne znači da je u javnom vlasništvu ili pod slobodnom licencom - većina slika na Internetu je dostupna svima, pa to opet ne znači da su slobodne; inače cele ove gungule i velikog broja oznaka za licence ne bi ni bilo. --Brane Jovanović, DGzS <~> 17:46, 30. avgust 2007. (CEST)

Smirenje i ostalo

Hmm, ja bih rekao sam potpuno smiren - ceo dan se trudim da ti odgovorim na pitanja, čak i kada su ona besmislena, i kada po peti put za dva sata ponavljam istu informaciju, zato što ti ni jednom nisi ispoštovao mene i pročitao uputstva za koja su ti navedene veze.

Za "sreskog pandura", "nervozu" i "pretnje" nemam šta da ti kažem - svako ima pravo na svoje mišljenje. Takođe, svako ima pravo i da svoje mišljenje zadrži za sebe. Međutim, par stvari ne možeš da ignorišeš - to su pravila lepog ponašanja i osnovni principi. Zamolio bih te da se ubuduće pridržavaš i jednih i drugih, jer mada sankcija za kršenje prvih i nije prevelika, za kršenje ovih drugih moguće je i privremeno ili trajno udaljavanje sa projekta. Što se brisanja tiče, slike će biti brisane u skladu sa politikom slanja slika na Vikipediju. Ako ti ne možeš da se pomiriš sa pravilima Vikipedije možda treba da se zapitaš u čemu je tvoj problem? Pozdrav. --Brane Jovanović, DGzS <~> 21:45, 30. avgust 2007. (CEST)

Brisanje sadržaja

a brišem zato što je neko umjesto primjera stavio 15 procedura za koješta--Ml01172 18:39, 1. nov 2007.

Iako sam i sam učestvovao, dovevši u red tih „15 procedura za koješta“ i slažem se da nisu bile preterano univerzalne za dotični članak, takođe ne mogu da ih nazovem vandalizmom. Sad, shvati moj komentar o uklanjanju kao generalni savet: da je uvek poželjno navesti razlog „drastičnih“ akcija (time smatram uklanjanje npr. ovećeg „čanka“ teksta koji nije vandalizam) u opisu izmene. Valjda vredi jedne-dve reči.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 17:47, 1. novembar 2007. (CET)

Ne smatram da si počinio vandalizam. Reč vandalizam, tačnije NE-vandalizam je bila okrenuta onome što si sklonio tj. sklonio si ne-vandalizam. Ja bih na primer stavio „sklonio nepotreban primer“.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 17:57, 1. novembar 2007. (CET)

To je bio samo savet. Drago mi je ako je prihvaćen. Da li bi mogao da pogledaš i dotičnu stranu za razgovor i obrazložiš svoj stav?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 18:07, 1. novembar 2007. (CET)

Psovke

Psovanje drugih korisnika se ne toleriše na Vikipediji. U tom smislu ovo je poslednja opomena. --Dzordzm 19:15, 1. novembar 2007. (CET)

Još jedan sitan prestup i biće blokiran! Pazi se posmatram te!--Filip Knežić (razgovor) 21:43, 1. novembar 2007. (CET)

Svađa

Dakle, čitam ono od juče i ne mogu da verujem koliko lako jedna diskusija može da plane i pretvori se u masovni protest. Što se te i toj sličnih rasprava tiče, ne podržavam ideju da iko napusti projekat zbog njih, a takođe ne vidim i zašto bi se uzimale lično do te mere.

Rekao si svoj stav, koji iz ovih ili onih razloga nije bio prihvaćen od strane zajednice, što je jedna od mogućih i redovnih situacija na Vikipediji. Nemaš razloga da se zbog toga osećaš pogođenim ili lično napadnutim jer je Vikipedija za razliku od mnogih stvari dugovečna. Ako danas nije išlo, a treba da ide, kad-tad (možda za 50 ili 100 godina) će da ide. Ne sumnjam da će biti fanova koji će da prate i svaku izmenu i prostora za razgovor, tako da je vrlo verovatno da bi u tom slučaju i bio primećen kao prvi ko je pre koju deceniju pokušao isto to. Ali, zar u takvom sećanju da im ostaneš? Mislim da nema razloga psovati, biti sarkastičan niti vređati (iako i sam imam grehe na makar jednom od tih polja) jer ovde će na kraju ipak sve doći na svoje.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 07:37, 2. novembar 2007. (CET)

Vređanja ovde nisu dobrodošla - Upozorenje pred blokadu

Poštovani korisniče, primećeno je da u svojim raspravama ne koristite argumente i ne vodite raspravu o predmetnoj tematici. Svaki pokušaj vođenja diskusije sa Vama o bilo kojoj tematici se završava direktnim uvredama, nipodaštavanjem sagovornika, njegovog znanja i potpunim skretanjem sa teme. Pregledom Vaše istorije priloga je utvrđeno da ste ponavljač po ovom pitanju i da niste promenili svoje ponašanje. Najnoviji primer je svedočenje o ovakvom ponašanju. Obzirom da ovakav način vođenja rasprave ovde nije dobrodošao obaveštavam Vas da će prvi sledeći pokušaj biti sankcionisan trenutno i na duži period. Pozdrav. -- JustUser  JustTalk 12:52, 2. novembar 2007. (CET)

Slika:Stevens Richard.gif

Ako nema napomene o autorskom pravu, podrazumeva su da su sva zadržana. Zbog čega je slika obrisana. Izvini :) --Dzordzm 03:23, 6. novembar 2007. (CET)

Masovni unosi belosvetskih selendri

Lično, profil čije su prevashodne aktivnosti sledeće:

visi na trgu gdje "raspravlja" o "važnim stvarima" priprema robote za skidanje biliona podataka za vo-pedije i poljske pedije

ne smatram za korisnog, čak ni beskorisnog, nego pak za antiproduktivnog na vikipediji.

Nemas pojma koliko si ovde u pravu i koliko se slazem s tobom. Medjutim, kako se diskusija na Trgu odvija, vidim da si (nazalost) ipak poveo jos jedan donkihotovski rat protiv administratorske sujete u kome se vec unapred zna pobednik. U svakom slucaju, ako pokrenes bilo kakvo glasanje na tu temu, mozes racunati na moj glas. Poz. --Maduixa kaži 00:58, 7. decembar 2007. (CET)

Mislim, svako sa imalo mozga moze da uvidi da si u pravu, cak nije potrebno da vidi one tvoje crtezcice... Medjutim... Sta da ti kazem. Bolje odmah pokreni neko glasanje, jer ovo samo vodi u nesto vec vidjeno. Smenjivace se i pisace kilometarska objasnjenja koja nemaju veze s mozgom i koja ce samo da te iznerviraju dok se na kraju svi koji su se ukljucili u raspravu (a nisu administratori) ne umore od tolikog teksta i dignu ruke. --Maduixa kaži 10:10, 7. decembar 2007. (CET)

Neću ovo da pišem na Trgu, jer je ionako pretrpan i prevelik u ovom trenutku. Plus, ovo je poruka upućena lično tebi: Odgovorio sam na argumente za koje sam smatrao da je svrsishodno odgovarati. Moraš shvatiti da ti nećeš moći da promeniš moje mišljenje (ne mogu da tvrdim za ostale sagovornike) vezano za masovne unose. To ne znači da neću popustiti (štaviše, ako je mišljenje zajednice takvo kakvo ti želiš da bude, naravno da ću popustiti), već da ne postoji način da mi dokažeš da su srpska sela (i bilo koji drugi masovni unos) beskorisni članci, jer kako ja to vidim, to apsolutno nije tačno. I ne, nema tu nekih pozadinskih motiva. To ne mogu da ti dokažem, ali tu je sad stvar da li si kao čovek spreman da mi poveruješ u to ili ne. S druge strane, bilo bi bolje da ne spominješ inaćenje i (zlo)upotrebu "admin oružja" (ničiji citat, samo ga tako, malo sarkastično, nazivam), jer to nije ničim izazvano, a time bi mogao da ponovo oživiš neke skorašnje priče za koje zaista nije ni vreme ni mesto. Ja nikad nikoga nisam blokirao zbog sukoba mišljenja niti nameravam, pa su insinuacije u tom pravcu prosto pogrešne. Uostalom, o ovoj temi pričamo kao obični korisnici (bar ja nisam video nijednu admin akciju u celoj ovoj priči). Pozdrav :) --filip ※ 21:23, 7. decembar 2007. (CET)

Životinje

Vidim da te nepostojanje članaka o životinjama inspiriše da ih pišeš =) Mogao bi da se priključiš i tzv. timu iz biologije, da postaviš svoje želje/zadatke, ili se uključiš u postojeće =) Srećan rad! Wlodzimierz (razgovor) 15:30, 11. decembar 2007. (CET)

Poziv je uvek otvoren. poz, Wlodzimierz (razgovor) 15:45, 11. decembar 2007. (CET)

Viki Oskar

Zbog istog broja glasova ponovljeno je glasanje za Viki Oskar, zamolio bih te da glasaš ponovo, ali sad su kandidati samo dva člana Nikola i Lošmi. Glasanje traje do 21. decembra. Pozdrav —Rade Nagraisalović (razgovor) 16:59, 19. decembar 2007. (CET)

Portal:Informatika

Hoćeš li da se prijaviš? -- Bojan  Razgovor  20:28, 19. decembar 2007. (CET)

Interpretator

Mislim da bi bilo dobro da nađemo neku zajedničku kategoriju u koju ćemo smeštati sve članke koji se tiču prevođenja programskih jezika (bilo u vezi kompajlera bilo u vezi interpretatora), jer su obe teme krajnje šuplje, tako da ih treba međusobno povezati da što pre prestanu da vise u vazduhu. Eto, prevođenje programskih jezika se nameće kao jedno rešenje (postoji taj kurs na MATFu).. jedino što je malo glomazno. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:25, 23. decembar 2007. (CET)

Još jedna ideja je prevođenje programskih jezika (i taj kurs postoji na MATFu). Ne vidim zašto je kompajleri i interpretatori preciznije od prevodioci i interpretatori. Slažem se da prevodioci pre `pripada` ličnostima koje se bave prevođenjem, a i ljudima bi bila mnogo čudna ta kategorija. Zato može prevodioci (računarstvo). Stavio sam kompajler a ne prevodilac, jer je prof. Vitas pričao kako prevodilac nije najsrećniji termin. Ne sviđa mi se programski jezici, jer je to isuviše opšti nadskup. Znači moji predlozi su (dodaj još slobodno):

• prevodioci i interpretatori
• kompajleri i interpretatori
• prevođenje programskih jezika
• prevodioci (računarstvo)

Kaži da li se ti slažeš sa nekim od ovih rešenja, pa da napravimo novu kategoriju. (Inače u tu kategoriju mogu da idu i konačni automati, regularni izrazi, leksička, sintaksička analiza, hijerarhija Čomskog (čak imamo par članaka koje su radili studenti Filološkog fakulteta kao seminarske, koji upadaju u kategoriju). -- Обрадовић Горан (разговор) 02:59, 23. decembar 2007. (CET)

OK, stavićemo onda do daljnjeg to. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:25, 23. decembar 2007. (CET)

Jedna varijanta je „kompilatori“, prof. Vitas sada koristi taj termin dok „kompajleri“ više vuče na engleski način formiranja reči. Onda je i kompilacija, a ne kompajliranje. --Đorđe Stakić (r) 14:42, 23. decembar 2007. (CET)

Izvorno/prilagođeno pisanje

Hm, zašto si vratio na Bejuik i ostalo. Glupo mije daimamo Bejzik, sajedne strane, ili SQL sa druge. -- Bojan  Razgovor  19:54, 26. децембар 2007. (CET)

Moja noćna mora je ovako nešto: Категорија:Оперативни системи. Imamo kategorije Uniks, članak Unix se nekad zvao Juniks, članak Mek OS (koji je zapravo o Mac OS X). Kako ćemo Windows XP da napišemo? Uindous Eks-Pi? Vindovs Iks-Pe? Виндовс XP? Nešto je ostavljeno u izvornom obliku, nešto napisano kako se čita, nešto je napisano ćiriličnim slovima umesto latiničnih (Огг). -- Bojan  Razgovor  20:47, 26. децембар 2007. (CET)

Ja sam u ovom slučaju (hardver, softver) za potpunu netrasliteraciju i netranskripciju. Ni ja nisam pametan šta ću sa IBM, AMD, PQI (proizvođač memorije), TSMC (rade za nVidiju čipove) -- Bojan  Razgovor  21:11, 26. децембар 2007. (CET)

Ej, pa što vraćaš Mek OS? -- Bojan  Razgovor  18:54, 30. децембар 2007. (CET)

Darko, zašto mi nisi odgovorio? -- Bojan  Razgovor  17:41, 31. decembar 2007. (CET)

U članku drajveri si napisao

Epl ima šablon I/O Kit („Oprema za ulaz/izlaz“) koja je lišena autorskog prava i služi za pisanje drajvera za Mek OS X

.

Ja znam da je ono H ustvari latinično Iks (broj 10), ali laici to ne znaju. Ili Windows XP. Kažem ti, imaćemo samo probleme zbog takvog pisanja. -- Bojan  Razgovor  17:58, 31. децембар 2007. (CET)

Nije to jedini primer. U informatici se nigde netranskribuje, osim u eminentnim ćiriličnim neinformatičkim dnevnim listovima. Šta ćeš sa Windowsom XP? Виндоуз XP (је ли сад ово латинично Икс-Пе или ћирилично HR) onda imaš primer sa Ubuntuom. Ubuntu na defaultu koristi Gnome, Xfce verzija je Xubuntu (X dolazi od toga što koristi Xfce, što je jako bitno) Dakle, nikako mi se ne sviđa transkripcija, pa pisanje još ćirilicom, a da neki primeri ostaju na latinice. Deluje jako konfuzno i diletentski, a to nije naš cilj. Pogledaj sve ostale ćiriličke vikipedije (Ruse, Ukrajince, Bugare, Beloruse, Makedonce, Kazahstance) svi ostavljaju izvorne pojmove.

Izuzetak bi bili pojmovi mejnfrejm, klaster, firmver, stek, dek, hardver, softver... -- Bojan  Razgovor  18:20, 1. јануар 2008. (CET)

Podnaslovče

Ali šrafciger nemaš u XP ili u XT verziji. Ni dizna ne dolazi u Basic, Home i Professional pakovanju.

Što se tiče ovog za SQL, JustUser je jednom lepo rekao za HTML: Hyper Text Markup Language - Jezik za označavanje hiperteksta. Ako bi iz prevoda izvodili skraćenicu, dobio bio JOHT, što, da ga jebeš, ne postoji nigde. U slučaju da postoji, nema nikakve veze sa HTML-om. Nemaš nigde index.joht, već samo index.html.

Ako se ni posle ovog ne složimo idemo na trg. -- Bojan  Razgovor  18:42, 2. јануар 2008. (CET)

Koji ti je čoveče? Ne radim zato što mi se hoće, već smatram da je konfuzno. -- Bojan  Razgovor  19:15, 2. januar 2008. (CET)

Ml01172, Dobar Dan!

Dear Ml01172,

Could you please help me translate This article for the Serbian (.sr) Wikipedia. Even if you could help with a one or two-sentence stub would be great since it would help to serve as a basis for future expansion.

Happy Holidays, thanks a million!!! ;)

Milka Nada (razgovor) 06:12, 28. decembar 2007. (CET)

Transkripcija

Drago mi je što vidim da se zalažeš za poštovanje pravopisa. Samo sam htela da ti napomenem da se englesko Mac prema Prćićevim pravilima, transkribuje kao Mak a ne kao Mek. Sve najlepše u Novoj godini. --Jagoda ispeci pa reci 18:02, 1. januar 2008. (CET)

Darko.

Ne možeš da premeštaš tako kako si ti to naumio, gubi se cela istorija članka! Ne možeš da kopipejstuješ sa jednog imena na drugo, nego moraš da premeštaš dugmetom premesti a ako već postoji stranica, onda tražiš da se obriše da bi se napravilo mesto za premeštanje. Ajde, ako već radiš, uradi ga kako treba. I molim te, što se transkripcije tiče, transkribuje se vindouzzzzzz ne ssss. Dala sam ti link ka ipa transkripciji, gde ti lepo stoji Z a ne S.--Jagoda ispeci pa reci 16:08, 3. januar 2008. (CET)

Ne možeš ti da brišeš stranice, to mogu samo administratori. Pogledaš koji je na vezi (koji ima otprilike najskoje izmene) pa ga zamoliš da obriše i onda premestiš. Vrati kako je bilo sa Windows Vista i druge ako si isto tako premeštao. Gubi se cela istorija članka i zato taj način nije ok. Što se tiče Z, evo opet ti dajem link: vindouzzzz. Samo polako, nigde se ne žurimo, polako, jer je dosta toga zbrljano i treba pažljivo ispravljati. --Jagoda ispeci pa reci 16:18, 3. januar 2008. (CET)

Informatički članci

Pogledao sam malo, i od "onih" članaka: Filip je prebacio Majkrosoft vindous, Vindous NT je OK, Fortran sam prebacio. Mislim da je to za sada sve (Dok neko ne napiše COBOL pa ga prebacimo u Kobol). -- JustUser  JustTalk 21:54, 3. januar 2008. (CET)

Svaka ti čast za ove programe!—Filip Knežić (razgovor) 22:45, 3. januar 2008. (CET)

Siebot

Ne. Ja "teram" Slobot-a.

BSD

Sva preusmjerenja možeš i sam uraditi. A stvar je dogovora koji će naziv biti "glavni", tj. na koji će svi ostali nazivi preusmjeravati. --Kaster (разговор) 16:47, 4. јануар 2008. (CET)

Pa nemam ni ja. Izgleda da ti je taj veoma bitan podatak promakao ;) --Kaster (разговор) 16:57, 4. јануар 2008. (CET)

Kaster nije administrator. Evo ti ga Jovan, pitaj njega, malopre je napravio izmenu.--Jagoda ispeci pa reci 17:01, 4. januar 2008. (CET)

Sređeno. Izvinjavam se što odmah nisam odradio, ali trenutno radim nešto i na viki vestima, pa nisam video poruku :). Ako treba još nešto ti kaži. --Jovan Vuković (r) 17:25, 4. januar 2008. (CET)

403 Forbidden

Poznato ti je da greška 403, iako se sadržaj djelimično vidi, ipak tehnički spada pod termin mrtvi link. Dakle: "The request was a legal request, but the server is refusing to respond to it. Unlike a 401 Unauthorized response, authenticating will make no difference.". Ovdje bi se dakle trebalo potruditi i naći bolji izvor. --Kaster (разговор) 16:57, 4. јануар 2008. (CET)

Bot emulira vatrenu pticu na suse linuksu. Sad, da li je problem u pojedinim serverima ili u tom http zaglavlju, bi trebalo da odluči autor (Daniel Herding) programa (weblinkchecker.py) iz dotičnog frejmvorka (pywikipediabot). Zaglavlje izgleda ovako:

           'User-agent': 'Mozilla/5.0 (X11; U; Linux i686; de; rv:1.8) Gecko/20051128 SUSE/1.5-0.1 Firefox/1.5',
            'Accept': 'text/xml,application/xml,application/xhtml+xml,text/html;q=0.9,text/plain;q=0.8,image/png,*/*;q=0.5',
            'Accept-Language': 'de-de,de;q=0.8,en-us;q=0.5,en;q=0.3',
            'Accept-Charset': 'ISO-8859-1,utf-8;q=0.7,*;q=0.7',
            'Keep-Alive': '30',
            'Connection': 'keep-alive',
 

--Kaster (разговор) 19:50, 4. јануар 2008. (CET)

Vidjeću da ugradim izuzetak za dotični server, pošto to nije jedini primjer i da ga bot ignoriše. Poz, --Kaster (разговор) 20:15, 4. јануар 2008. (CET)

Сталман

Што премести то на Столман? Види овде.--Јагода испеци па реци 17:40, 4. јануар 2008. (CET)

Hm, da budem iskrena, nije mi najjasnija ova IPA, jer mi se znaci ne podudaraju s Prćićevim znacima. Tražila sam Stall, i dobila ono nezavršeno o koje i ti navodiš. Sad, ako klikneš na fonetsku transkripciju, videćeš da tamo piše A a ne O... Ne znam, nisam sigurna, videću da se prvo dobro obavestim kod onih koji se bolje razumeju u Prćića nego ja, pa ću da javim.--Јагода испеци па реци 18:35, 4. јануар 2008. (CET)

Ne, nisi me razumeo. Ja znam da se to tako izgovara (u to nikad nisam ni sumnjala), ali ne znam kako se taj glas transkribuje, pošto ga nema u Prćićevim tabelama. Znaš da i -man i Mac ponakad se jasno izgovaraju kao men i mek, ali prema transkripcionim pravilima se transkribuje isključivo kao man i mak. Dakle, problem je u tome kako se taj IPA znak, tj glas prenosi u srpski, ne u tome kako se izgovara ta reč na engleskom. Da budem iskrena, i ja mislim da si ipak ti u pravu, ali bih volela da budem sto posto sigurna. --Јагода испеци па реци 19:12, 4. јануар 2008. (CET)

OK. Proverila sam. Ipak je O. --Јагода испеци па реци 19:31, 4. јануар 2008. (CET)